Dok su se energetska tržišta uglavnom fokusirala na rizike u snabdevanju naftom, analitičari upozoravaju da bi poremećaji u lancima snabdevanja đubrivima kroz Ormuski moreuz mogli da izazovu i dugoročnije ekonomske posledice, pre svega kroz rast inflacije hrane, piše portal S
Osim energije, još jedan rizik kojem se posvećuje manje pažnje jeste potencijalni domino-efekat na cene hrane, jer manjak đubriva povećava troškove poljoprivredne proizvodnje, navela je glavna ekonomistkinja kompanije Wolfe Research, Stefani Rot, u nedavno objavljenoj analizi.
Prema njenim procenama, poremećaji u snabdevanju mogli bi da povećaju inflaciju hrane za kućnu potrošnju za oko dva procentna poena, što bi ukupnoj inflaciji u SAD dodalo oko 0,15 procentnih poena, uz dodatnih oko 0,40 procentnih poena koji dolaze iz rasta cena energije.
Ovakav scenario dolazi u trenutku kada se američki potrošači već suočavaju sa kontinuiranim rastom cena hrane, stanovanja i energije. Inflacija hrane za kućnu potrošnju u februaru je, prema podacima američkog Zavoda za statistiku rada, porasla za 2,4% u odnosu na isti period prošle godine.
Više od trećine svetske trgovine đubrivima prolazi kroz Ormuski moreuz, što ovu rutu čini ključnom arterijom za globalne poljoprivredne lance snabdevanja. Komercijalni saobraćaj tim pravcem uglavnom je obustavljen otkako je rat počeo krajem prošlog meseca, čime su poremećene isporuke upravo u trenutku kada poljoprivrednici širom severne hemisfere pripremaju polja za prolećnu setvu. Tajming je posebno važan, jer se đubriva primenjuju na početku proizvodnog ciklusa i imaju ključnu ulogu u određivanju prinosa kasnije tokom godine.
Ako se snabdevanje đubrivima smanji u ovom periodu, poljoprivrednici bi mogli da smanje količine koje primenjuju, navela je Rot. To bi moglo da dovede do nižih prinosa useva poput kukuruza, soje, pšenice i pirinča, ali i do rasta troškova poljoprivredne proizvodnje.
Ekonomisti iz industrije đubriva takođe izražavaju zabrinutost i ističu da cene već počinju da rastu. Prema podacima industrijskog udruženja The Fertilizer Institute, cena uvozne uree u SAD porasla je za 30% između nedelje koja se završila 27. februara i one koja se završila 6. marta – perioda koji obuhvata i početak sukoba. Urea, azotno đubrivo koje se široko koristi za povećanje prinosa useva, jedno je od najčešće trgovinskih đubriva koje prolazi kroz ovaj region.
Više cene đubriva za poljoprivrednike i trgovce mogle bi na kraju da povećaju i troškove hrane za potrošače, ukoliko poremećaji u trgovini potraju. Ovo ima globalni uticaj na troškove đubriva. U takvom scenariju očekujem znatno veće prenošenje tih troškova na potrošače, što do sada nismo viđali u ovom obimu, kaže Veronika Naj, glavna ekonomistkinja u organizaciji The Fertilizer Institute.
Sjedinjene Američke Države u velikoj meri zavise od globalnog tržišta đubriva i uvoze oko 20% ukupne potrošnje, iako azotna đubriva poput uree dolaze od šireg kruga dobavljača, uključujući Kanadu, Trinidad i Tobago, Rusiju i druge zemlje.
Domino-efekat mogao bi da se proširi širom sveta i izvan samih poljoprivrednih proizvoda. Azija i Afrika posebno zavise od izvoza đubriva iz regiona Persijskog zaliva. Zemlje poput Indije u velikoj meri se oslanjaju na zalihe iz tog regiona, dok pojedine afričke ekonomije zavise od uvoznih sirovina koje se koriste za proizvodnju đubriva.
Iako bi poremećaji u snabdevanju mogli da smanje prinose useva i povećaju troškove za domaćinstva, proizvođači đubriva mogli bi da imaju koristi od takvog razvoja situacije.
Akcije kompanije CF Industries dostigle su rekordnu vrednost u ponedeljak, a cena deonica porasla je za skoro 10% tokom protekle nedelje, što predstavlja najveći višednevni rast kompanije od 2022. godine.
