Španski potrošači vrednuju blizinu i niske cene

Studija, sprovedena na uzorku od 3.800 porodica širom Španije, pokazala je da je 77% ispitanika promenilo svoje kupovne rutine, uglavnom motivisano potragom za popustima i promocijama (32%), efikasnijim korišćenjem hrane (20%) ili direktnim smanjenjem potrošnje na hranu (8%). Trećina stanovništva (33%) identifikuje se kao ranjiva zbog nivoa prihoda ili obrazovanja, dok 56% potrošača pešice ide u kupovinu, što dovodi do češćih odlazaka u prodavnice. Prilikom izbora mesta za kupovinu, blizina (38%) se pokazala kao najvažniji faktor, odmah iza nje su cena (34%) i kvalitet proizvoda (31%). Shodno tome, supermarketi ostaju dominantan format kupovine (69%), daleko ispred hipermarketa (12,4%), malih specijalizovanih prodavnica (8%), pijaca (5%) i onlajn prodavnica (5%). Kritična oblast za unapređenje identifikovana je u označavanju proizvoda. Iako su deklaracije najpouzdaniji izvor informacija za 56% potrošača, 48% ih i dalje smatra nedostupnim, zbunjujućim ili nepotpunim, dok 10% priznaje da uopšte ne čita deklaracije. Rok trajanja je najrelevantnija informacija za 65% potrošača, ali 46% priznaje da konzumira proizvode i nakon isteka tog roka. Internet i društvene mreže (16%) pojavljuju se kao ključni sekundarni kanali informisanja, pri čemu QR kodovi dobijaju na značaju za pristup detaljnijim informacijama o proizvodima. Zdravstveni aspekti igraju važnu ulogu, pri čemu 55% potrošača kupuje proizvode sa zdravstvenim tvrdnjama, dok ih 27% odbacuje. Sve veći naglasak stavlja se na sadržaj šećera (38%), što daleko nadmašuje interesovanje za masti (20%), so (12%), ugljene hidrate (10%) ili vlakna (9%). Postoji snažna posvećenost smanjenju bacanja hrane, pri čemu je 88% ispitanika preduzelo mere u 2025. godini – što je povećanje od tri procentna poena u odnosu na 2024. Potrošači takođe aktivno doprinose smanjenju zagađenja, pri čemu je 35% posvećeno razdvajanju organskog otpada od plastike i stakla. Međutim, šest od deset potrošača smatra da je teško donositi održive prehrambene izbore, a tek nešto više od tri od deset spremno je da plati višu cenu za održive proizvode.