Procenili su da je svetska potrošnja u 2023. bila 221 milion hektolitara (mhl), što je pad od 2,6% u odnosu na 2022. i 7,5% ispod 2018. Hektolitar je ekvivalent 133 standardne vinske boce, buteljke.
Navode kako su geopolitičke napetosti, posebno rat u Ukrajini i prateća energetska kriza, zajedno s poremećajima u globalnom lancu snabdevanja, rezultirali višim troškovima proizvodnje i distribucije, što je posledično dovelo do značajnog povećanja cena za potrošače vina, smanjujući ukupnu potražnju.
Prošlogodišnji pad potražnje bio je posebno značajan u Kini, a procenjen je na minus 25%. Tamošnja je potrošnja vina naglo porasla početkom veka u skladu sa rastućom srednjom klasom. Ali, u proteklih je pet godina pala za više od 60%, na 6,8 mhl zbog ograničenja vezanih uz COVID-19 i i rastuće cene.
Što se tiče trgovine, ukupni obim pao je 6,3% na 99 mhl, a kada je reč o vrednosti trgovine, ona je pala za 4,7% i iznosi 36 milijarde evra.
OIV je dodatno snizio procenu prošlogodišnje proizvodnje vina na 237 mhl, s početne od 244 mhl objavljene prošlog novembra, što je sada 10% ispod proizvodnje iz 2022. i najniže u više od 60 godina.
Ovakav trend je posledica lošeg vremena, uključujući rani mraz, obilne padavine sa jedne i sušu s druge strane te pratećim gljivičnim oboljenjima, kako na severnoj, tako i na južnoj hemisferi.
Italija je proizvela 38,3 mhl što je najmanja količina vina od 1950. godine, odnosno pad od više od 23% u odnosu na prethodnu godinu, čime je izgubila vođstvo ispred Francuske. Za 2024. preliminarne procene za južnu hemisferu ukazuju na oporavak dva najveća proizvođača - Australije i Argentine, a nakon oštrog pada prošle godine. No, ipak će ostati četiri odnosno 6% ispod proseka 2018/23.
Hladno proleće i kasna berba mogli bi dovesti da Čile već treću godinu zaredom proizvodi manje vina, u proseku za 17%.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
