Istraživanje "Šta to radi zaposlene": fleksibilnost važnija od plate

Ove godine u istraživanju je učestvovalo 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih, a oba uzorka su usklađena sa podacima Republičkog zavoda za statistiku, što ga čini u potpunosti relevantnim i reprezentativnim za domaće tržište rada. **Fleksibilnost postala nova valuta zadovoljstva zaposlenih** Za zaposlene u Srbiji, beneficije više nisu samo dodatak uz platu - one sve više postaju pokazatelj poverenja. Prema rezultatima istraživanja, fleksibilno radno vreme i mogućnost rada od kuće već drugu godinu zaredom čine najvredniju i najtraženiju beneficiju. Zaposleni sve manje vrednuju klasične pogodnosti poput sportskih aktivnosti, subvencionisanih kredita ili plaćenih treninga, a sve više traže autonomiju u organizaciji posla - slobodu da sami upravljaju svojim vremenom i načinom rada. Fleksibilnost je, kako pokazuje istraživanje, nova valuta radnog zadovoljstva koja donosi osećaj poverenja i ravnoteže, ali i utiče na lojalnost zaposlenih. U poređenju sa prošlom godinom, beleži se porast očekivanja u vezi sa ličnim balansom - zaposleni više ne žele samo “bolji posao”, već bolji život uz posao. Kada je reč o roditeljima, istraživanje pokazuje da i dalje preovlađuju simbolične beneficije poput novogodišnjih paketića, dok su stvarne mere podrške poput dodatnih slobodnih dana, fleksibilni raspored ili pomoć oko brige o deci retkost. To potvrđuje da su mnoge kompanije još uvek u zoni komfora, gde se o brizi priča, ali se retko sprovodi u praksi. **Rad od kuće više nije privilegija, već pitanje poverenja** Rad od kuće, nekada shvaćen kao prolazna potreba, sada je postao stalni deo radne stvarnosti. Prema istraživanju, 28% zaposlenih u Srbiji ima mogućnost da radi na daljinu, makar povremeno, što je mali, ali stabilan rast u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, jasno se vidi trend povratka u kancelarije: skoro 20% zaposlenih navodi da su njihove kompanije u 2025. godini pooštrile politike rada od kuće, uvodeći obavezne dane prisustva. Zanimljivo je da postoji veliki raskorak u percepciji poverenja: dok 78% zaposlenih veruje da im nadređeni veruju, čak 63% menadžera priznaje da nema potpuno poverenje u zaposlene koji rade na daljinu. To pokazuje da fleksibilni modeli rada nisu samo pitanje tehnologije, već i kulture i međusobnog poverenja. Više od dve trećine ispitanika, i zaposlenih i menadžera, saglasna je da rad od kuće nije beneficija, već drugačiji oblik rada, koji zahteva nove veštine, jasnu komunikaciju i dogovorene ciljeve. Kompanije koje uspeju da balansiraju između fleksibilnosti i povezanosti timova imaće prednost u privlačenju i zadržavanju ljudi u narednim godinama. **Wellbeing više nije trend, već osnov zdravog poslovanja** Wellbeing više nije trend o kojem se govori, već ključni preduslov za stabilnost i produktivnost zaposlenih. Čak 95% zaposlenih prijavljuje makar jedan problem koji utiče na njihovo blagostanje - najčešće stres (69%), manjak energije (54%), pad motivacije (46%) i finansijske poteškoće (39%). Još važnije, dve trećine zaposlenih veruje da ti problemi direktno umanjuju njihov učinak na poslu. Zaposleni danas od kompanija očekuju sistemsku, a ne simboličnu podršku. Najviše žele pomoć u kriznim životnim situacijama, psihološko savetovanje, ali i pravnu i finansijsku edukaciju. Ipak, iako deo firmi nudi takve programe, mnogi zaposleni ih ne koriste zbog stigme, nepoverenja ili nejasne komunikacije. Poruka istraživanja je jasna: briga o ljudima više nije HR tema, već pitanje održivosti poslovanja. U svetu u kojem se granice između posla i privatnog života brišu, kompanije koje ne ponude pravu podršku rizikuju da izgube svoje najvažnije ljude. **Sve više zaposlenih ne veruje u dobre namere poslodavaca** Istraživanje je ove godine prvi put prepoznalo pojavu carewashinga - situacije kada kompanije javno promovišu brigu o zaposlenima, ali u praksi to ne sprovode. Čak 69% zaposlenih kaže da njihove firme „pričaju o brizi“, dok samo 11% tvrdi da ta briga zaista postoji i oseća se u svakodnevnom radu. Najčešći oblici *carewashing-a* su: * kampanje o mentalnom zdravlju, ali uz prekovremeni rad, * fleksibilnost samo “na papiru”, * promotivne inicijative o jednakosti bez stvarnih promena. Rezultat takve prakse je pad poverenja u HR i menadžment, kao i osećaj da kompanije koriste teme brige o zaposlenima kao deo employer brendinga, a ne stvarne kulture. Zaposleni, kako pokazuje istraživanje, vrlo jasno prepoznaju razliku između marketinga i stvarne podrške, pa će kredibilitet biti ključna valuta narednih godina. Ovi rezultati jasno pokazuju da se domaće tržište rada nalazi između dva sveta - tradicionalnog, koji još uvek meri prisustvo i sate, i novog, koji vrednuje poverenje, fleksibilnost i wellbeing. Kompanije koje na vreme prepoznaju ovu promenu, biće one koje će sutra uspeti da zadrže i inspirišu svoje ljude.