IN STORE  in your country  
SRBIJA
inFokus
13.11.2019.

Sosovi i dresinzi

Valicon: Trendovi u proizvodnji i potrošnji sosova i dresinga

Globalno tržište sosova, dresinga i priloga je u stalnom porastu i procenjuje se da će do 2025. godine dostići 173,36 milijardi američkih dolara. Ovaj rast je vidljiv i kod nas, a razvoj se najočitije ogleda i u tome što sve više trgovaca u svoju ponudu odlučuje da uvrsti egzotične sosove za pripremu i konzumaciju hrane iz raznih nacionalnih kuhinja

Autor: Ida Popović
Senior Project Manager
Valicon

“An ounce of sauce covers a multitude of sins” (Anthony Bourdain) – da li se radi o nekom od pet “majki svih sosova” ili o kečapu, majonezu, senfu, ova pronicljiva izjava slavnog kuvara uvek važi. Svi smo nekada bili u prilici da ako ne prelivamo svoje grehe, onda budemo na drugoj strani i jedemo obrok spasen od strane nekog ukusnog sosa ili priloga koji je uspeo da zamaskira ukus greške. Iako kažu da su neki od tradicionalnih sosova upravo ovako i nastali – kao način da se prekrije ukus hrane koja nije bila najboljeg kvaliteta, sos i svi njegovi potomci danas su jedan od najvažnijih sastojaka skoro svake kuhinje.

Da bismo shvatili koliko je tržište sosova i priloga danas razvijeno, ne moramo ići dalje od prostog sagledavanja šta je sve to što čini ovu kategoriju. Potrošači u Srbiji i dalje prave distinkciju između sosova, dresinga, marinada i ostalih sastojaka za pripremu hrane smatrajući to njihovom “pravom namenom” dok priloge kao što su, pre svega, kečap, majonez i senf vide kao one koji su dodaci jelima i tu su da obogate ukus i doprinesu raznolikosti obroka. Ipak, postoji trend koji je u skladu sa dešavanjima na kompleksnijim tržištima, a to je sve veći broj onih konzumenata koji eksperimentišu i koriste priloge u čijem ukusu uživaju bez obzira na njihovu prvobitnu namenu. Upravo ovo je prilka za brendove da rade na tome da namerno zamagle ove granice i dopuste konzumentima da, igrajući se sa ukusima i jelima, nađu nove načine i prilike upotrebe starih priloga ili da neke tradicionalne recepte modifikuju koristeći u njima neke nove priloge i na taj način povećaju svoje volumene.

Globalno tržište sosova, dresinga i priloga je u stalnom porastu i procenjuje se da će do 2025. godine dostići 173,36 milijardi američkih dolara. Ovaj rast je vidljiv i kod nas, a razvoj se najočitije ogleda i u tome što sve više trgovaca u svoju ponudu odlučuje da uvrsti egzotične sosove za pripremu i konzumaciju hrane iz raznih nacionalnih kuhinja. Većinu njih doskoro nismo bili u prilici da kupimo kod nas pa ukoliko ste, na primer, veliki ljubitelj azijske kuhinje i avanturističkog ste duha, morali biste da izdvojite par sati za ekspediciju u novobeogradski blok 70 kako biste pokušali da nabavite neki od priloga za pripremu jela iz ove kuhinje.
Ovaj trend sve veće popularnosti nacionalnih kuhinja je jedan od vodećih faktora koji doprinose brzom razvoju ovog tržišta. Sa globalizacijom, kulturološke razmene se događaju brže nego ikada, a mlađe generacije su uvek otvorene za eksperimentisanje sa novim ukusima čije isprobavanje je uvek propraćeno svojevrsnom mini-kampanjom na društvenim mrežama #foodporn #foodie #instafood # foodphotography #foodgasm.

Osim uvođenja novih priloga kroz eksploraciju nacionalnih kuhinja i ukusa drugačijih od domaćih i tradicionalnih za ovo podneblje, jak uticaj na ovo tržište ima i trend zdrave ishrane koji je za ovu kategoriju veoma relevantan s obzirom na to da je ona donekle – što posebno važi za potkategorije priloga, dresinga i umaka – percipirana kao manje zdrava ili potpuno u domenu brze hrane.

S obzirom na to da je ovo, takođe, trend koji se u velikoj meri odnosi na mlađu populaciju jer su upravo mladi (young adults) oni koji najviše preispituju navike u ishrani (i njihove posledice) nastale u drugoj polovini prošlog veka sa automatizacijom procesa proizvodnje nije teško izvesti zaključak da će u narednom periodu prilozi koji uspeju da iskombinuju ova dva trenda biti i najuspešniji. Ovo otvara prostor i za razvijanje premijum segmenta u kategoriji i na taj način smanjivanje percepcije o nezdravom imidžu kategorije.

U skladu sa ovim, važno je napomenuti i inovacije u pakovanjima i imperativ stavke “lako za korišćenje” koja mora da isprati razvitak i diverzifikaciju kategorije.

Kada se radi o zdravstvenim benefitima, organska proizvodnja, smanjen broj alergena, smanjena količina aditiva, kontrola GMO-a, prirodnost proizvoda, bezglutenski proizvodi, sve su to stavke koje će u budućem periodu još više dobiti na značaju pa tako i na značaju u ovoj kategoriji, a na brendovima u njoj je da odluče kako će za pet godina biti pozicionirani u svesti potrošača.

-