IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
11.04.2020.

Slobodan Lovrić, direktor, Sinagoga

Dobavljači korektni, snabdevanje dobro

Realno, pazari će biti sve manji jer kupci već polako kreću sa potrošnjom robe koje su kupovali u velikim količinama i tog dela tražnje više nema

Razgovarala: Ana Filipović, ana@instore.rs

Novi intervju u seriji razgovora sa čelnicima trgovačkih lanaca je sa Slobodanom Lovrićem, direktorom Sinagoge, iz Sombora.

Pandemija korona virusa izazvala je velike poremećaje i na domaćem i na globalnom tržištu. Iako istraživanja i analize pokazuju da je maloprodaja gotovo jedina grana koja beleži rast trenutno, i trgovci su se susreli sa brojnim izazovima. Šta je vama predstavljalo najveći problem i kako ste ga prevazišli?

Ovo je situacija za koju niko nije mogao prethodno da se pripremi i samim tim su i rešenja donošena onog momenta kako su se problemi javljali. S obzirom na to da je posao maloprodaje radno intenzivan primarno je bilo obezbediti pokrivenost svih pozicija u prodavnicama adekvatnim izvršiocima u situaciji kada je veliki broj zaposlenih ostajao kod kuće, a u skladu sa preporukama Vlade Srbije.

Distribucija i transport su u velikoj meri pogođeni novim korona virusom. Da li je i u kojoj meri to uticalo na snabdevenost vaših objekata? Šta vam je najveći izazov kada su u pitanju snabdevanje i zalihe? Kako prevazilazite ove izazove?

Naša kompanija je delimično specifična jer radimo i veleprodaju i maloprodaju robe. Maloprodaja je u našem slučaju bila veoma dobro snabdevena jer smo imali uobičajeno veoma velike lagere najtraženije robe i zaista se nije osetio nedostatak nijednog artikla, čak ni alkohola 96%, zaštitnih rukavica ili kvasca. Bili smo vrlo korektni i prema našim STR kupcima koje smo takođe u najvećoj meri ispoštovali uz realno izražene probleme sa organizacijom prevoza zbog, na početku zabrane kretanja i manjeg broja vozača.

Naravno da smo, i pored velikog lagera, s obzirom na ubrzani izlazak robe, bili vrlo agilni u naručivanju robe za kojom je postojala tražnja i sa našim dobavljačima tražili najadekvatnija rešenja za što brže i kvalitetnije dopremanje robe.

Da li ste razmišljali o dodatnom udruživanju sa lokalnim proizvođačima, kako biste obezbedili ponudu, a sa druge strane i njima olakšali plasman. Da li ste, možda, već ponudili ili razmišljate o novim planovima otkupa kako biste obezbedili likvidnost dobavljača?

Mi smo, verujem kao i većina ostalih trgovačkih lanaca, i ranije imali dobru saradnju sa lokalnim dobavljačima i sada se to pokazalo kao dodatna prednost. Najveći deo njih nas je ispoštovao u količinama koje su operativno mogli da odrade, a manji deo onih koji su ovo videli kao šansu za nerealno dizanje cena ili uspostavljanje saradnje sa novim kupcima su prestali sa isporukama. Svim dobavljačima su precizno date naše potrebe za naredni period kako bi pravili svoje planove, a kada je reč o plaćanju ka njima oni kod nas standardno imaju izrazito kratke valute i one se apsolutno poštuju.

Online prodaja je uvećana za više od 200% i morali smo u hodu da prevazilazimo problem isporuka kupovinom dodatna dva vozila za razvoz robe

Nakon što su zatvorene pijace, da li je bilo pojačane tražnje za robom kojom se deo potrošača snabdevao na njima?

Realno je tražnja za voćem i povrćem u ovom periodu bila znatno izraženija i posebno nakon zabrane prodaje na pijacama. Najviše su se kod povrća prodavali krompir i luk gde je rast bio 150%, zatim sezonski artikli kao zelena salata i mladi luk, a kod voća najveća tražnja je bila za limunom, jabukama i pomorandžama, gde je rast bio oko 80%. Moram naglasiti da su dobavljači bili korektni i da smo imali dobro snabdevanje.

Prema istraživanjima, osim za osnovnim životnim namirnicama, velika potražnja vlada za toaletnim sapunima i papirom, kao i za proizvodima za održavanje lične i higijene domaćinstava. Kakva je situacija u vašim objektima, koji proizvod je u periodu od početka krize zabeležio najveću prodaju? Da li tu postoje razlike u zavisnosti od formata objekta?

Kao i u svim kriznim situacijama, osnovne životne namirnice su imale ogroman rast prodaje od čak 120%, ali samo u prva tri dana. I u našim objektima je znatno porasla prodaja toaletnog papira, papirnih ubrusa, a onda i sredstava za održavanje lične higijene, kao i sredstava za domaćinstvo, pre svega sone kiseline i varikine, ali su ti procenti dosta niži. Kod nas je značajno porasla prodaja svih vrsta voda, ali i piva.

Kada je reč o razlikama u formatima prodaje najveći format je imao i najveći rast prometa. Takođe, struktura prodaje je nešto drugačija jer je dosta povećano učešće pilećeg i svinjskog mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, testenina, kao i grickalica i kafe. U manjem formatu je trend sličan, ali se među pedeset najprodavanijih artikala po vrednosti nađu i dve-tri vrste cigareta koje su se sad kupovale na boksove.

Kriza je uticala i na promene u kupovnim navikama potrošača. Kako ovih dana izgleda prosečna potrošačka korpa? Da li potrošači gomilaju robu i prave zalihe?

Pre svega, primećujem da je nedvosmisleno postojao visok rast prodaje u finansijskom smislu (iako vremenski vrlo ograničeno), ali ako bi prodaju pogledali u tonama, u odnosu na isti period bez uticaja vanrednog stanja, ona je duplo veća jer su se u najvećoj meri prodavali takozvani proizvodi teške prehrane i hemije, odnosno osnovni proizvodi voća i povrća.

Potrošači su u prvim danima zaista kupovali nerealno velike količine i prosečna korpa je bila veća za 100%, ali su uvidevši da robe realno ima na policama smanjili gomilanje zaliha. Trenutno je znatno manji broj ulazaka kupaca u objekte i to i dalje prosečnu korpu čini većom za 60%. Realno, pazari će biti sve manji i manji jer kupci već polako kreću sa potrošnjom robe koje su kupovali u velikim količinama i tog dela tražnje više nema. Vrlo je primetna smanjena kopovina asortimana luksuznih proizvoda.

Da li je povećana kupovina online? Kako ste organizovali ovaj način kupovine? Da li robu dostavljate ili postoje punktovi gde potrošači mogu da je podignu? Objasnite nam kako funkcioniše ovaj oblik kupovine i za maloprodaju i za veleprodaju.

Mi online prodaju radimo već 10 godina, ali je ona tek od 2015. godine znacajnije zaživela. Dosta sporo se razvijala navika online kupovine i sad se pokazalo dobrim naše istrajavanje u ovom načinu prodaje jer smo prva i jedina kompanija sa ovim vidom prodaje na teritoriji Sombora. Od uvek smo robu nosili krajnjim kupcima, a imali su i mogućnost preuzimanja poručene robe na našem prodajnom mestu.
Online prodaja je uvećana za više od 200% i morali smo u hodu da prevazilazimo problem isporuka kupovinom dodatna dva vozila za razvoz robe. Uspevamo da sve isporučimo u roku od 24 časa uprkos uvedenoj zabrani kretanja. Kupci mogu robu da plaćaju gotovinom ili karticom, a obezbeđeno je polje u kome navode pri poručivanju nacin plaćanja i željeno vreme prijema robe.

Da bi izašli u susret najstarijim sugrađanima, omogućili smo i telefonsko poručivanje robe ako nisu korisnici interneta. Dobili smo veoma mnogo pozitivnih komentara na uspešno obavljanje kompletnog online poslovanja u ovim danima.

Ono što je jedino izvesno u trenutnoj realnosti je da ništa više neće biti kao pre. Prema vašem mišljenju, kako će ova kriza uticati na maloprodaju, trgovce, potrošače i njihove kupovne navike u budućnosti?

Potrošači su u prvim danima zaista kupovali nerealno velike količine i prosečna korpa je bila veća za 100%, ali su uvidevši da robe realno ima na policama smanjili gomilanje zaliha

Strašno je mnogo izazova pred svima nama i lično ne želim da se istrčavam i kažem kako mi je perspektiva jasna. Kao i iz svih prethodnih situacija i iz ove ću izvući iskustva koja će biti značajna za naredni period. Verujem da će i kupci, kao i mi prodavci brzo zaboraviti negativne strane svega ovoga, a bilo je i ima izazova baš mnogo. Uvek mislim da navike kupaca kreiraju proizvođači i mi trgovci, tako da će se i iz ovog izroditi neki novi proizvodi koji do juče nisu takoreći ni postojali u širem smislu, a verujem da će malo koja porodica u budućnosti biti bez maski, rukavica i dezinficijenasa u kućnim zalihama. Mada, verovatno će nam sledećeg puta trebati nešto drugo.

Strahujem, verujem kao i moje kolege, da neko od zaposlenih, i pored svih preduzetih mera zaštite, ne bude u situaciji da se zarazi. Još jednom se pokazuje koliko je bitan svaki pojedinac u kompaniji i koliko su zaposleni ključan faktor koji daje nadu da mnogo toga možemo. Sad smo, možda kao nikada ranije, svesniji kako nismo svi isti, kako imamo različite mentalne sklopove, percepcije straha, ponašanje i rad pod pritiskom, solidarnost, liderstvo. Veoma sam zahvalan svim zaposlenima jer su dali najboljeg sebe, neki izneli veći deo tereta, a neki imali više empatije za druge koji ovo jednostavno ne mogu.

Kupci kao i uvek od nas očekuju više i svakog dana su u prilici da nas ocenjuju. Verujem da smo neke izgubili, a znam da smo i dosta novih zasluženo pridobili. Nikad nisam voleo da radim u turbulentnim vremenima jer ih ne doživljavam kao priliku da neopravdano zaradim. Svim kupcima, zaposlenima i sebi želim da što brže, ako je ikako moguće, dođemo u dosadna i neinteresanta vremena, gde je mnogo toga dosta lakše predvideti.

-