IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
09.11.2020.

Gvozden Mučibabić, generalni direktor, DOO PIP: Mi smo oni koji se usuđuju da sanjaju velike snove

Kompanija DOO PIP je osnovana davne i izazovne 1992. godine, sa svega četiri zaposlena. Primarna delatnost je dugo bila proizvodnja poboljšivača i smeša za pekarsku industriju, a velika želja da se proizvodna delatnost proširi navela ih je da 2001. godine započnu nešto jedinstveno na tržištu ovog dela Evrope – proizvodnju tortilja.

O tih prethodnih 20 godina, kako se kompanija bavi proizvodnjom tortilja, ali i ovoj izazovnoj 2020, pa i o onome što nosi budućnost, pričali smo sa generalnim direktorom Gvozdenom Mučibabićem.

Kako biste opisali ukratko te dve decenije i šta biste izdvojili kao najizazovnije za sve ove godine?
Iako se 20 godina čini kao puno, imam osećaj kao da smo tek na početku. I dalje je najveća borba da objasnimo širokom auditorijumu u Srbiji da tortilje nisu palačinke. U ove dve decenije smo prošli mnogo toga, dobrog i lošeg, uostalom kao i u svakom poslu koji traje. Počeli smo na maloj liniji koja se koristila uglavnom u restoranima u Mekisku i Teksasu, a ona je danas deo naše istorije i nalazi se kao eksponat na ulazu u proizvodnju u Feketiću. Nudili su nam da je otkupe ili kao trade-in za novu opremu, ali ne damo mi našu Đurđinu ni za brdo bitkoina. Zanimljivo je da smo od Đurđine do danas radili na osam različitih industrijskih linija za proizvodnju pšenične tortilje. Danas proizvodimo na najsaveremenijoj opremi za proizvodnju tortilja na planeti.
Najveći izazov bio je održati kontinuitet u kvalitetu proizvoda, pa održati lidersku poziciju na tržištu Srbije. Danas izvozimo na 22 tržišta, možda je nazanimljivije što naše tortilje iz Srbije možete kupiti u Šangaju, Majamiju, Jerusalimu, Vladivostoku i, recimo - Abu Dabiju. Za sve to je bilo potrebno dosta energije, putovanja, vremena, kontakata, međunarodnih sajmova – ali opet sve to ne bi bilo dovoljno da svih ovih godina nemamo snažnu bazu u ljudima koji istinski vole i osećaju sve ono što stoji iza brenda Tortilja Meksikana.

Bliži se kraj godine, a i sama po sebi je bila veoma izazovna. Nemoguće je ne pitati vas – kakve rezultate ste ostvarili u njoj?
Svetski trend rasta naše prehrambene kategorije pratimo u stopu. Godina koja je iza nas ostavila je najveći problem u HoReCa segmentu. Nismo to previše osetili, jer je više od 85% našeg usmerenja na FMCG segmentu, a upravo taj deo tržišta je iz panike i haosa zbog virusa ostvario neverovatan rast od marta, pa možda čak i do polovine juna. Najveći problem je bio OOS i snabdevanje inostranih tržišta. Ipak bih naš rast nazvao održivim, iako je po mnogim parametrima prilično veliki.

Danas izvozimo na 22 tržišta, možda je nazanimljivije što naše tortilje iz Srbije možete kupiti u Šangaju, Majamiju, Jerusalimu, Vladivostoku i, recimo - Abu Dabiju.

Šat biste rekli da ste iz ove zdravstvene krize izvukli kao pouku?
Korona je donela neki novi model u poslovanju, i dok svi čekaju da nešto prođe i da se stvari vrate na ''ono kako je bilo pre'', mi smo od početka fokusirani na to da naučimo da što pre počnemo da plivamo što efikasnije u novim uslovima. Većina proizvođača je posle prvog talasa krize dobila nauk da mora da postoji diversifikacija u plasmanu: ko god je imao obrnuti share između maloprodaje i HoReCe u odnosu na nas – pretrpeo je neverovatne gubitke. Većina nađe jedan model i onda gura sav potencijal i snagu na jednu stranu koja pobeđuje. Korona nas je naučila da moramo u poslu biti svestrani i široki, jer niko ne može da pretpostavi kakva nepogoda nas sutra čeka, i koji deo poslovanja može pogoditi.

Vi ste tokom proleća, kada je epidemija bila na vrhuncu, tržištu doneli i dva noviteta. Kako su njih potrošači prihvatili?
Imaćemo uskoro (2022. god) veliki jubilej od 30 godina od osnivanja firme. Nakon toliko godina raznih trial&error situacija, i iskustva per se, shvatili smo da zaista posao nose ljudi, poznanstva, dobra energija, osmeh i reč. Sve to negde treba da isprati formalno-pravna strana, ali bez dobre energije nema dobrog posla. Već 10 godina imamo na maloj skali izuzetnu saradnju sa poslovnim partnerima iz Nemačke. U međuvremenu smo kroz druženje po raznim savetovinjama, seminraima i sajmovima po svetu istinski prepoznali zajedničke vrednosti koje nosimo. Iz toga je došla ideja i projekat plasmana kukuruznog čipsa i umaka na srpsko tržište. Ekipa ljudi koja stoji iza ovog projekta je zaista nesvakidašnja: čips pravimo u Danskoj, umake u Poljskoj – u fabrikama koje su nalik našoj: izrađene po najsaveremenijim svetskim ISO i IFS standardima, i podrazumevaju npr. HALAL, KOŠER i Gluten free kao osnovni standard (naš tortilja čips je jedini gluten-free na srpskom tržištu).
Opet bih se osvrnuo na to kako se sličan sličnome raduje, tako i na ovom polju mislim da su neke kolokvijalne reči koje mogu opisati nas iz TM kao i naše eksterne partnere: srce na teren. Iskreni smo, radni, stručni i fokusirani na ono što radimo. Ali isto tako kao što znamo da nastupamo kao govornici na svetskoj konferenciji Unije pekara u Las Vegasu ili konferencijama u Španiji, Holandiji ili Nemačkoj – znamo da se polivamo pivom na Oktoberfesu ili da se vozimo u rikši punoj dima po Amsterdamu. Kako se odnosimo sa ljudima, tako se odnosimo i prema našim proizvodima koje nudimo tržištu – punim srcem i maskimalnom posvećenošću. I dalje smo sa čipsom i umacima na početku, marketing treba da uradi svoje, brend treba da postane prepoznatljiv – ono u šta ne sumnjam ni malo je vrhunski kvalitet ovih proizvoda.

Koji od vaših proizvoda je najprodavaniji u FMCG sektoru?
Već godinama je to u Srbiji klasična pšenična tortilja. Uz klasičnu tortilju rasle su i specijalne vrste, pa mogu reći da su se od tih vrsta kao najuspešnije izdvojile fit (integralna) i čija (sa čia semenkama). Ali svako tržište ima svoje specifičnosti. Na primer, količina čija tortilje koju troše Makedonci je neverovatno u odnosu na ono što se troši u Srbiji. Isto važi za Grčku i integralnu verziju tortilje. Onda Izrael, recimo, troši najviše pšeničnu tortilju malog prečnika, ali bulk pakovanja. Nemačka i Francuska uglavnom velike prečnike zbog brojnosti kebab šopova. Svakom tržištu pažljivo i planski pristupamo i osluškujemo feedback, pa onda podešavamo sve prema tome. Najvažniju ulogu ovde igra distributer – čovek. Tu se opet vraćam na priču srce na teren. Kada pronađemo osobu/osobe sa vrednostima i energijom koju mi nosimo kao ekipa, onda zaista nema nikakave prepreke da napravimo neverovatan uspeh.

Možete li nam otkriti neke od planova i novosti koje pripremate za sledeću godinu?
Zdravo i uspešno poslovanje uvek počiva na velikim planovima, a mi smo oni koji se usuđuju da sanjaju velike snove i u skladu sa tim pravimo dugoročne planove razvoja. Upravo sada je period pripreme operativnih planova za narednu godinu, te bih izdvojio neke.
Planiramo da se naredne godine malo više okrenemo segmentu HoReCe u Srbiji na prvom mestu. Baveći se FMCG segmentom na svim tržištima, nepravedno smo zapostavili srpsku HoReCu. Za ovih 20 godina smo lokalnim preduzetnicima ponudili puno informacija i ideja za meksičku kuhinju, za neke od njih smo radili kompletan know-how, čak i normative u pravljenju autentičnih meksičkih jela. Svi oni su sa tim informacijama napravili lepe poslove danas, a meni je drago zbog toga što smo ih animirali da budu deo širenja meksičke kulture u Srbiji. Bila bi lažna skromnost kada bih rekao da nismo kao TM ekipa formirali najmanje 60% jelovnika ponude meksičke hrane u restoranima kod nas. Većina ljudi koji su nam bliski poznanici u Srbiji nas (nakon prezentacije meksičke hrane koje rade naši promo kuvari) pitaju zašto ne otvorimo neku varijantu restorana ili fast-fooda, jer nešto bolje nisu probali ni u jednom od pomenutih lokalnih restorana. Možda se i tu okušamo.
Imali smo/imamo svih ovih godina divnu saradnju sa Chabad udruženjem Srbija, Meksičkom ambasadom u Begoradu, AHK Serbia – plan nam je da nastavimo da se međusobno podržavamo i pravimo zajedničke projekte i u 2021.
U toku ove godine pokušavamo da se probijamo na još nekoliko tržišta, i nadam se da ćemo najverovatnije imati stabilan plasman do polovine 2021. u tri ili četiri nove države.
Planovi za sledeću godinu su proširenje ponude tex-mex u maloprodaji i HoReCa segmentu na svim tržištima, sa akcentom na Srbiju. Svakako moramo da pomognemo čipsu i umacima da dođu do što više usta, i onda da se u moru sličnih ponuda probiju na zasluženu vodeću poziciju, jer to kvalitetom svakako zaslužuju. I na kraju da ostanemo ekipa koja zna šta radi: da okupimo što više ljudi koji generišu istu energiju kao i mi. Ne nadamo se puno, ali verujemo mnogo.

Planovi za sledeću godinu su proširenje ponude tex-mex u maloprodaji i HoReCa segmentu na svim tržištima, sa akcentom na Srbiju.

Za kraj bih prepravio moto koji je imao (ima) jedan od najuspešnijih gejming klanova na svetu: gaming is believing – doing business is all about believing.

-