IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
10.04.2020.

Dimitrije Stojanović, generalni direktor, Aroma marketi

Potražnja je nivelisana, potrošači ne gomilaju robu

Frekvencija kupovine je smanjena na pola, ako ne i više od 60%, ali je veličina korpe povećana

Razgovarala: Ana Filipović, ana@instore.rs

Seriju intervjua sa generalnim direktorima trgovačkih lanaca u Srbiji nastavljamom razgovorom sa Dimitrijem Stojanovićem iz Aroma marketa (Domaća trgovina).

Pandemija korona virusa izazvala je velike poremećaje i na domaćem i na globalnom tržištu. Iako istraživanja i analize pokazuju da je maloprodaja gotovo jedina grana koja beleži rast trenutno, i trgovci su se susreli sa brojnim izazovima. Šta je vama predstavljalo najveći problem i kako ste ga prevazišli?

Prvo treba objasniti kako zaista funkcioniše tržište sada, što se tiče ponude i potražnje. Tačno je da je tražnja imala jedan veliki skok na samom početku vanredne situacije. Tada su se ljudi prirodno ponašali, kada je u pitanju obimnija kupovina i pravljenje zaliha. Sada je situacija stabilna. Imamo pojedinim danima pikove u kupovini, što je direktna posledica novih ograničenja u kretanju, što se onda brzo niveliše činjenicom da drugim danima kupovina bude ispod svakog nivoa.

Izazovi sa kojima se mi srećemo su ogromni, prvenstveno mislim na zaštitu naših ljudi. Sreća je da Aroma ima dobar tim, koji je reagovao odmah, pa smo se već prvih dana snabdeli dezinfekcionim sredstvima, maskama i sada konačno i vizirima za kasire. Stalne promene uslova rada, prvenstveno mislim na radno vreme, nam prave dosta problema. Još uvek muku mučimo sa ogromnim povećanjem broja bolovanja, iz raznih razloga. Ljudi ne mogu da dolaze na posao zbog nedostatka prevoza, pa koristimo taxi usluge... Neke radnje nam rade, neke ne, u svakom slučaju pokušavamo da održimo stabilnost sistema.

Distribucija i transport su u velikoj meri pogođeni novim korona virusom. Da li je i u kojoj meri to uticalo na snabdevenost vaših objekata? Šta vam je najveći izazov kada su u pitanju snabdevanje i zalihe? Kako prevazilazite ove izazove?

U prvim danima to je bilo zaista veoma teško. Deo robe koju mi prodajemo je iz uvoza, koji je u tom trenutku potpuno stao. Mi smo naš tim ljudi u logistici i magacinu podelili u timove koji se ne sreću, promenili proces rada i vremena snabdevanja prodavnica i za sada to nekako funkcioniše. Većim delom smo oslonjeni na snabdevanje od naših dobavljača koji se takođe dovijaju, tako da je sistem veoma, veoma zategnut.

Da li ste razmišljali o dodatnom udruživanju sa lokalnim proizvođačima, kako biste obezbedili ponudu, a sa druge strane i njima olakšali plasman. Da li ste, možda, već ponudili ili razmišljate o novim planovima otkupa kako biste obezbedili likvidnost dobavljača?

Mi već duži niz godina sarađujemo sa malim lokalnim dobavljačima, tu prvenstveno mislim na proizvođače voća i povrća. U ovom trenutku to se pokazalo kao velika prednost i za njih i za nas. Uzimajući u obzir da je prodaja ostala na nivou prošle godine, nemamo prostora za proširenje prodajnih kapaciteta.

Naš tim ljudi u logistici i magacinu smo podelili u timove koji se ne sreću, promenili smo proces rada i vremena snabdevanja prodavnica i za sada to nekako funkcioniše

Nakon što su zatvorene pijace, da li je bilo pojačane tražnje za robom kojom se deo potrošača snabdevao na njima?

Pijace nisu zatvorene odjednom, već je to urađeno u dva koraka, tako da su se potrošači raspodelili na najbliže prodavnice u svom kraju. Mi nismo osetili znatno povećanje tražnje.

Prema istraživanjima, osim za osnovnim životnim namirnicama, velika potražnja vlada za toaletnim sapunima i papirom, kao i za proizvodima za održavanje lične i higijene domaćinstava. Kakva je situacija u vašim objektima?

Kao što sam već rekao, na samom startu krize bio je veliki skok u tražnji osnovnih životnih namirnica, toalet papira i drugih proizvoda lične higijene. Sada je potražnja iznivelisana, nema dodatnog nagomilavanja robe kod potrošača. Brašno i kvasac su ostali kao deficitarni proizvodi koji se odmah rasprodaju kada dođu u prodavnice.

Kriza je uticala i na promene u kupovnim navikama potrošača. Kako ovih dana izgleda prosečna potrošačka korpa?

Ono što je sada evidentno, frekvencija kupovine je smanjena na pola, ako ne i više od 60%, ali je veličina korpe povećana. Kao što je i prirodno, potrošači ređe dolaze, a kada dođu do prodavnice kupuju potrebne artikle za više dana, ali bez gomilanja robe.

S obzirom na to da se građanima preporučuje da što manje izlaze iz kuća, da li ste, možda, razmišljali o uvođenju online kupovine?

Online kupovina se čini kao veoma zanimljiv kanal prodaje u ovom trenutku, međutim organizacija ovog načina prodaje nije moguća u tako kratkom vremenskom periodu. Pored toga, online prodaja u prodavnicama food retaila je izuzetno skupa, jer zahteva veliki broj izvršilaca – pikera, kao i veliki broj kurira, što je vrlo skupo uzimajući u obzir male margine sa kojima food retaileri rade.

Prema vašem mišljenju, kako će ova kriza uticati na maloprodaju, trgovce, potrošače i njihove kupovne navike u budućnosti?

Voleo bih da svi nešto naučimo iz ove trenutne situacije i počnemo da se ponašamo drugačije i odgovornije. Međutim, mislim da će se stare navike vrlo brzo vratiti, nakon završetka ove krize, barem u segmentu načina kupovine u prodavnicama.

-