IN STORE  in your country  
SRBIJA
Koronavirus
31.07.2020.

Direct PERSPECTIVE dijalog

Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta: Na značaju dobija rezilijentnost, fleksibilnost i diversifikacija

U okviru Direct PERSPECTIVE inicijative, čiji je partner In Store, pokrenut je dijalog poslovne, tehnološke i startap zajednice sa ciljem razmene mišljenja o poslovanju u novoj normalnosti izazvanoj Covid-19 virusom.

Za Direct PERSPECTIVE svoj stav iznosi Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Foto: Dragan Lončar

Kako će iz vaše perspektive izgledati poslovanje u postcovid periodu? Koji izazov percipirate kao najveći za privredu?

Najveći izazov je upravljanje strahom i neizvesnošću. Strah i neizvesnost dovode do pada tražnje, a pad tražnje do pada ili sužavanja ponude. Vremenom ta spirala pada privredne aktivnosti troši rezerve svih, i privrede i države. Projekcija zavisi o kom budućem periodu govorimo. Ako govorimo o periodu do kraja godine, evidentno je da će Q3 i Q4 biti problematični za veliki broj cikličnih sektora i veliki broj mikro, malih i srednjih preduzeća. Ovih dana ističe pomoć za ona preduzeća koja su tu pomoć tražila (moratorijum na kredite, minimalna zarada po zaposlenom) i to je prvi trenutak istine, koji će pokazati da ona preduzeća koja nisu uspela u 90 dana da obezbede oporavak tražnje ulaze u negativan operativni leveridž. Drugim rečima, neće biti u mogućnosti da pokriju svojim smanjenim prihodima fiksne troškove svog poslovanja. Zato se može očekivati masovno korigovanje plata na nivo minimalnih zarada kod onih preduzeća koja to do sada, zbog državne pomoći, nisu uradila. S obzirom da ne smeju da otpuštaju više od 10% radnika do 31.10. drugi trenutak istine će biti 1.11. kada se može očekivati snažniji talas otpuštanja, odnosno rast nezapsolenosti. Ne ohrabruje pojačavanje talasa zaraze, naročito za one delatnosti kod kojih je fizičko pružanje usluga model poslovanja, kao što je na primer slučaj sa hotelskom industrijom. Kako će se situacija odvijati naredne i one tamo godine, zavisi od trenda zaraze, otkrića vakcine i stepena prethodne iscrpljenosti ekonomskih agenata, što zavisi od dužine trajanja akutne krize u kojoj se još uvek nalazimo. U najboljem slučaju, očekujem da može doći do vraćanja na predkrizne performanse u periodu od dve godine. Izuzetak su kontraciklične grane, koje i sada isporučuju odlične performanse (prerada hrane, prehrambena maloprodaja, kućna hemija, segmenti farmacije, telekomunikacije, energija).

U kojoj meri će životni stil i navike potrošača biti promenjeni? Šta će uticati na odluku potrošača da izabere odredjeni brend?

U periodu krize svi čuvaju svoju likvidnost. Više štede, a manje troše. Postoje povremeni talasi uvećane potrošnje, zato što ljudi žele na taj način da pokažu da žele da žive normalan život i zadovolje i svoje diskrecione potrebe. Ipak, većina potrošača će trošiti najveći deo raspoloživog novca za baznu potrošnju, naročito u periodima pojačane neizvesnosti i straha. Svaka potrošačka aktivnost koja nosi veći rizik zaraze biće eliminisana ili umanjena. Zato se može očekivati mnogo brži rast elektronske trgovine. Poslednja tri meseca smo svedoci da su preduzeća, koja su imala razvijeni e-commerce koncept i kućnu dostavu, pretrpela manji pad tražnje u odnosu na čiste offline biznise. Takođe, pokazano je da su trgovci koji su svoju prodaju bazirali isključivo na prodaji u tržnim centrima bili u mnogo većim problemima od trgovaca koji su prodaju obavljali kroz lokale na ulici. Još jedan interesantan trend je etnozaključavanje. Zbog straha od zaraze i komplikovanih graničnih procedura, lokalna turistička ponuda, barem u kratkom roku, dobija na značaju. Svi ovi trendovi zajedno pojačavaju tezu samodovoljnosti u biznisu. To znači da će sve pametne nacionalne privrede težiti da skrate lance vrednosti i da najvećim delom iz svojim izvora obezbede sve strateški važne sirovine i proizvode. Paralelno sa tim, jačaće koncept kreiranja nacionalnih privrednih šampiona na strani ponude, odnosno koncept potrošačkog etnocentrizma, na strani tražnje.

Što se tiče izbora brenda, mislim da će zbog pada kupovne moći i veće cenovne elastičnosti tražnje, kupci biti sve manje spremni da plate cenovni diferencijal željenog brenda, odnosno da će doći do pada lojalnosti, u jednom delu potrošačke populacije, prema premijum brendovima.

Da li će se smanjiti društveno odgovorna ulaganja u zajednicu ili promeniti njihov fokus? Koji od elemenata digitalne transformacije će biti ključan za poslovanja na dalje?

Sa smanjenjem generisanog profita smanjivaće se i nivo CSR ulaganja. To je sigurno. Dobrostojeće kompanije će nastaviti sa ovim tipom ulaganja po sličnoj strukturi, eventualno sa malo većim fokusom prema segmentu zdravstva.

Digitalna transformacija će biti još potrebnija ali je pitanje da li će kompanije moći da finansiraju relevantne projekte. Svakako da će na značaju dobiti automatizacija procesa, transformacija korisničkog iskustva i kreiranje novog digitalnog poslovnog modela. Samo će se mnogo pažljivije sameravati ROI, odnosno koliko moram da investiram da bih dodatno zaradio ili uštedeo toliko. Projekti koji ne budu imali kratak period povraćaja neće dobijati priliku u ovom periodu.

O istraživanju

Direct PERSPECTIVE je istraživanje o poslovanju u postcovid periodu koji je sprovela DIRECT MEDIA United Solutions sa partnerima. U istraživanju koje je sprovedeno od maja do jula 2020. godine, učestvovalo je 189 ispitanika iz 14 industrija, sa različitih nivoa rukovođenja, od C- level funkcija do operativnih i administrativnih pozicija.

-