IN STORE  in your country  
SRBIJA
Koronavirus
20.05.2020.

Ljudski resursi: Personalizovanje, odnosno prilagođavanje pristupa i aktivnosti sa ljudima

HR u doba korone, i posle

Menadžeri za ljudske resurse u kompanijama moraju da vide i prepoznju sve promene koje se trenutno dešavaju, da iz svega izvuku pouku i da isplaniraju kako će to da iskoriste da bi ljudima u organizacijama pomogli da prebrode povratak u normalne životne i radne tokove

Autor: Nataša Stamenković
HR consultant
HR Xcel

Ugledni stručnjaci, futuristi i eksperti najavljuju da “posle korone”, ništa više neće biti isto. Treba da budemo spremni na radiklane promene u ekonomiji, životnim stilovima i vrednostima, ličnim prioritetima, zdravstvenim navikama…

Prolazimo, nesumnjivo, kroz jedan socijalni eksperiment “uživo”, u kome se veoma brzo menjaju stvari u našim životima. Kao da ceo svet uči jednu istu lekciju.

Činjenica je da je opšta tema - prilagođavanje. Na ove iznenadne i velike promene prilagođava se svaki čovek, svaka kompanija, državni sistemi. Koliko će ove promene biti održive i nakon doba korone, ne znamo ali sudeći po nekim ranijim iskustvima, brzo smo zaboravljali loše i vraćali se svojim redovnim životima.

Svi se slažu da će čak i promene koje se već dešavaju u ekonomiji imati ozbiljne sociološke i psihološke efekte, pa kad podvučemo crtu, opet se sve sručilo na čoveka.

Šta se desava sa HR-om i šta će biti posle doba korone? Koje lekcije učimo sada, a biće nam neizmerno važne kada sve ovo prođe?

Prva stvar sa kojom smo se susreli u kontekstu privrede je drugačija organizacija rada. Veliki broj ljudi je, po prvi put, počeo da radi od kuće. Donedavno, ovo se smatralo značajnim benefitom koji su svojim zaposlenima priuštile samo najliberalnije kompanije i najprogresivniji menadžeri…

I tek smo krenuli da svi probamo kako izgleda, posle par dana počinju da se javljaju problemi - mala deca, mnogo posla u održavanju kuće, kućni ljubimci, kontorlisanje od strane poslodavca, osećaj krivice da li dovoljno radimo, previše posla jer ne rade baš svi…
Činjenica je da smo izmešteni, da smo u stanju diskontinuiteta i da nam je potrebno vreme da se prilagodimo. Činjenica je da ovo teško možemo bez podrške i pomoći.

Druga novina je da smo već počeli intenzivno da koristimo tehnologije u svakodnevnom životu i radu, pa smo preko raznih aplikacija na sastancima, webinarima, obukama...virtuelni, digitalni formati susreta... ko se opirao do sada, sada nema izbora. Videli smo svi da može kada mora.

Dešava se ne samo da je e-learning sad normalna stvar nego su promenjeni i drugi elementi učenja - uči se u manjim porcijama, a i jeftinijie je, nemate logističke troškove.

Treća stvar koju uočavamo je da ne prolazimo svi jednako lako kroz ovo što nam se dešava. Već smo se klasifikovali u dve velike grupe - one kojima izolacija prija jer se lepo organizuju i zadovoljni su kako provode vreme, i one koji su na granici izdržljivosti… jasno je da i HR i menadžment iz ovoga dobijaju jako važne poruke, a to je stara stvar - da ”jedna veličina ne odgovara svima” i da moramo da personalizujemo svoje pristupe i aktivnosti sa ljudima, ili još preciznije, da ih prilagodimo.

Neće svi iz ovoga izaći nepovređeni, jači i pametniji

Primećujemo da smo ovih dana jedni prema drugima ljubazniji, brižniji, solidarniji i da dosta podrške dajemo i ljudima koje ne poznajemo.

Da li će nam ovo postati uobičajen način interakcije i kada sve prođe? Da li će nam lideri postati empatičniji nego do sada? Čak i ako se to ne desi, HR ima ulogu da podseti da možemo, jer imamo veliki potencijal u sebi, da budemo i ovakvi. I to kada nam je teško.

Činjenica je da je produktivnost pala. i onih koji rade u organizacijama i onih koji rade od kuće. Moraćemo da sada već spremimo predloge mera kako da što pre podignemo produktivnost. I opet, negde ćemo to postići pomoću poverenja, a negde disciplinovanjem i kontrolnim mehanizmima. Kao sto rekoh, jedna veličina ne odgovara svima. Svakako smo naučili da je poverenje veoma važno i da je smisleno da se konacno focusiramo na rezultat, na to šta je urađeno, a ne na to gde je i koliko zaposleni radio.

Donedavno, rad od kuće se smatrao značajnim benefitom koji su svojim zaposlenima priuštile samo najliberalnije kompanije i najprogresivniji menadžeri

Činjenica je i da smo dobili lekciju kako i gde tražiti radnike kada su nužno potrebni, a nema ih na trzištu rada. Širom sveta svedočimo da se angažuju medicinske sestre i lekari u penziji, da se zapošljavaju tek svršeni studenti medicine, koji su ranije godinama čekali na posao ili odlazili iz zemlje… činjenica je da sada stari i mladi u borbi za zajednički cilj, mogu savršeno dobro da sarađuju i pobeđuju. Da države mogu da sarađuju, da se brišu granice, politička opredeljenja i religije… Naučili smo lekciju o tome šta je inkluzivnost.

Misim da su svi shvatili šta znači leadership i timski rad i na najvišem, državnom nivou. Imali smo primere različitih modela u mnogim državama koje su se suočile sa problemom pandemije.

Jasno je već sada da nas čeka ozbiljan posao u redizajnu, reorganizaciji u kompanijama, promene procesa, strukture i kulture i da već sada treba da se pripremamo za to. Da neke bolne promene koje ćemo morati da uradimo, amortizujemo koliko god je moguce da ljudi što manje pate. Da ublažimo koliko je moguće to što će neki ostati bez posla ili se njihov posao promenio, ili će morati neko vreme da žive sa manjim primanjima…

Ovih dana cesto vidim na TV-u spot pod naslovom “Oni su važni”, a koji nam ukazuje na značaj nekih „običnih ljudi” koji rade neke “obične poslove”, ali bez kojih ne bi sve ovo izgledalo kako izgleda: prodavačice, apotekari, i medicinske sestre, vozači, dostavljači….na njih smo zaboravili, a ustvari smo zaboravili koliko su vazne karike u lancu preživljavanja svih nas. Učimo da je svaki čovek original i kao takav ima svoju vrednost koju često previdimo.

Svedoci smo da začas pivare pocinju da prave alkohol, modni kreatori zaštitne maske, studenti zaštitne vizire… da li se to u modernom svetu poslovnja zove agilnost?

HR sve ovo mora da vidi, prepozna, izvuče pouku i isplanira kako će to da iskoristi da bi ljudima u organizacijama pomogli da prebrode povratak u normalne životne tokove.

Da sumiram, šta će dočekati HR eksperte, kada doba korone bude iza nas:

  • Reorganizacije, optimizacija i simplifikacija, novi modeli poslovanja;
  • Mere i aktivnosti za podizanje produktivnosti i smanjenja troškova;
  • Umorni i povređeni ljudi, emocionalno iscrpljeni;
  • Smanjeni budžeti za razvoj, evente, kampanje…
  • Lideri fokusirani na rezultate i profit: a trebaće nam podržavajuće kulture, empatični šefovi i solidarne kolege.
  • HR koji će se primarno baviti temama komunikacije, zdravlja ljudi, etičkim problemima, CSR aktivnostima, pitanjima inkluzivnosti… mnogi HR timovi će izaći iz elegantne uloge “play&pay” eksperata, i moraće da se pozabave ozbiljnim, bazičnim temama i ČOVEKOM.

Da podrže reset svega i novi svet koji dolazi nakon ovog što nas je zadesilo.

O autorki

Nataša Stamenković je Senior HR ekspert sa vise od 17 godina iskustva u različitim industrijama: farmaceutska, FMCG, Oil&Gas, ICT & Electronics goods, u internacionalnim i lokalnim kompanijama. Učestvovala je u postavljanju HR funkcije (HR procesa i timova) u raznim organizacijama veličine od 400 do 11.000 zaposlenih. Njene ekspertize su Change management, Compliance management, Conflict management: Akreditovani Medijator, Expatriation management, C level management advisor, HR & Operations audit, kao i upravljanje korporativnom kulturom i internim komunikacijama.

O kompaniji

HR Xcel d.o.o. je kompanija koja se bavi konsaltingom u oblasti ljudskih resursa. Čine je vrsni HR profesionalaci sa više od 17 godina radnog iskustva, sticanog u najboljim domaćim, regionalnim i multinacionalnim kompanijama, i sa ekspertizama u svim oblastima HR i organizacionog razvoja. Nasa misija glasi: Osnazujemo ljude i organizacije da učine korak više.

-