IN STORE  in your country  
SRBIJA
Koronavirus
03.02.2021.

POSLOVANJE

Kako ćemo da radimo nakon pandemije?

Zbog pandemije koronavirusa mnogo toga se promenilo u svakodnevnom životu, pa tako i radno vreme. Postavlja se pitanje da li smo spremni za drastične promene, promenu mesta na kojem obavljamo posao, kao i promenu radnog vremena?

Dok se jedni nadaju da će u i u budućnosti moći da nastave da rade od kuće, drugi nestrpljivo očekuju povratak na svoja radna mesta na kojima su radili pre pandemije koronavirusa. Mnogi se pitaju da li će se struktura rada vratiti na onu od pre pandemije, da li će radno vreme trajati od 9 do 17 sati pet dana sedmično i slično.

Novi predlozi strukture rada se fokusiraju na veću fleksibilnost, dok su neki više dramatični. Neki eksperti za produktivnost rada predlažu da odustanemo od pet radnih dana, tradicionalnog radnog vremena i radnih mesta. Ukoliko se kompanije i radnici slože oko velikih ideja, poslovni svet će izgledati mnogo drugačije nego pre godinu dana.

Rad po sistemu 3-2-2
Ova struktura podrazumeva tri radna dana u kancelariji, dva dana rada od kuće i dva slobodna dana. Reč je o predlogu koji su predložili akademici Lauren C. Howe, Ashley Whillans i Jochen I. Menges. Ključ je u fleksibilnosti, jer radnici mogu da izaberu koji način rada im najviše odgovara, da bi posao uskladili sa svojim privatnim rasporedom. To je drastična razlika u odnosu na kineski raspored 9-9-6, prema kojem zaposleni rade od 9 do 21 sat šest dana u sedmici.

Model 3-2-2 bi se mogao razlikovati u različitim organizacijama, posebno u velikim kompanijama s velikim brojem zaposlenih. Cilj bi ostao isti, ispoštovati želje zaposnenih i održati saradnju i produktivnost na najvišem nivou.

Radna sedmica od četiri dana
Koncept koji podrazumeva četiri radna dana nije ništa novo. Neke kompanije su testirale ovu ideju i eksperimentisale s njom. Predlog postoji još od sedamdesetih godina prošlog veka, a u proteklim decenijama se primenjivao sporadično. Rezultati su bili pomešani. Ipak, zaposleni pozivaju na ovakav koncept tokom pandemije, nadajući se da je to realističnije rešenje sada više nego ikada ranije. Jedan od razloga je to što su mnogi zaključili da je rad od kuće efikasniji i produktivniji, pa im za obavljanje posla od kuće nije potrebno pet dana. Istraživanje u SAD je pokazalo da je 51% ispitanih produktivnije od kuće, čak iako imaju decu.

Moguće je da je rezultat toga bolja koncentracija i fokusiranje bez uticaja žamora i drugih kolega. Drugi element je to što jednostavno nema dovoljno posla za svih pet dana, a radnici pronalaze vreme da potroše vreme samo kako bi na kraju zadovoljili radno vreme. Osim toga, predug boravak na poslu može imati negativan uticaj na produktivnost, kao i na posledice po mentalno zdravlje.

Koncept od četiri radna dana je u decembru počela da testira kompanija Unilever na Novom Zelandu. Radnici rade 80% radnog vremena, ali dobijaju punu platu i ostvaruju 100% svojih poslovnih ciljeva. Takođe, radnici sami biraju slobodan dan, a na taj način se omogućava veća fleksibilnost i unapređuje zdravlje.

Pandemija koronavirusa nastavlja da utiče na razmišljanje ljudi i na vrednosti, kao i na očekivanja zaposlenih. Na neki način se koncept 3-2-2 čini realističnijim, jer zaposleni žele više fleksibilnosti. Međutim, ovaj koncept nije baš značajno implementiran, dok koncept od četiri radna dana već koriste neke kompanije, dok druge razmišljaju o njegovom uvođenju.

S druge strane, postoje i oni koji ne žele da se odreknu tipične radne strukture, jer smatraju da bi to dalo prednost konkurenciji, primoralo klijente da čekaju, ugrozilo zdravlje radnika i korporativni svet kakav poznajemo.

Neke kompanije su ranije ustanovile da je fleksibilni rad od kuće katastrofalan po njih, a primer je Yahoo koji je 2013. godine primorao zaposlene da se vrate tradicionalnoj strukturi. Postoje i kritičari koncepta od četiri dana rada koji tvrde da bi zaposleni svoje navike "gubljenja vremena" na poslu mogli da prenesu i u novi koncept koji bi bio "nagrada za neefikasnost". Kritičari smatraju da, ukoliko zaposleni mogu petodnevni posao da obave u četiri dana, jednostavno ne daju sve od sebe na poslu.

Čak i oni koji se zalažu za koncepte 3-2-2 i za radnu sedmicu od četiri dana priznaju da ovi sistemi imaju nedostataka.

Kako bi se to izbeglo, potrebno je da u kancelarijama budu pravi ljudi iz pravih timova dok su drugi kod kuće, a na menadžerima je da prave rasporede kako niko ne bi bio izostavljen.

Unilever planira da nastavi svoj eksperiment, koji će zadržati samo ako bude davao vidljive rezultate. Prema planu, eksperiment će trajati do decembra ove godine.

Izvor: eKapija/Klix
Foto: Pixabay

-