IN STORE  in your country  
SRBIJA
Promocije
20.10.2020.

Henri-Pjer Lenobl, viši stručnjak za nutricionizam i zdravlje kompanije Nestlé

Zemlje regiona sve više prate svetske prehrambene i zdravstvene trendove

Epidemija prekomerne telesne težine kod dece nije zaobišla ni jugoistočnu Evropu, a u tu borbu uključila se i najveća svetska prehrambena kompanija svojom globalnom inicijativom Nestlé za zdraviju decu, koja se u Srbiji sprovodi kroz projekat ZdravoRastimo, Bosni i Hercegovini kroz projekat Zdravo i u Hrvatskoj kroz projekat Vrtim Zdravi Film.

Nedavno je inicijativa obeležila desetu godišnjicu sprovođenja u regionu konferencijom „Savez za zdraviju budućnost“, na kojoj je 150 stručnjaka iz područja nutricionizma, zdravlja i obrazovanja razgovaralo o prehrambenim i zdravstvenim trendovima i o budućnosti hrane. Jedan od ključnih predavača bio je Henri-Pjer Lenobl, viši stručnjak za nutricionizam i zdravlje kompanije Nestlé, zadužen za sprovođenje inicijative Nestlé za zdraviju decu na globalnom nivou.

Gledajući uopšteno, ljudi danas više vode računa o ishrani, naročito kada je reč o dečjoj ishrani. Šta mislite, koja generacija ima najveće „propuste“ u poznavanju pravilne ishrane i na šta se oni odnose?

Roditelji danas imaju pristup brojnim nutritivnim informacijama koje se nalaze već na prednjoj strani pakovanja, a sistemi poput Nutri-Score šalju poruku kako je reč o holističkom prehrambenom dodatku. Međutim, pravi je izazov sprovesti sva ta nutritivna saznanja u svakodnevnu praksu. Iz našeg iskustva sa programom Nestlé za zdraviju decu, roditeljima često nedostaje znanje o tome kako da najbolje pripreme zdravu, a ukusnu hranu koju će deca prihvatiti i u njoj uživati. Zbog toga nudimo praktičnu podršku u vidu recepata, saveta za kuvanje i planera jelovnika koji podržavaju zdrav način života.

Jedan od vaših glavnih zadataka je prepoznavanje nezadovoljenih potreba dece širom sveta. Šta biste rekli da je zajednički činilac na globalnom nivou kod problema u dečjoj ishrani, koje su najčešće greške?

Zapravo su osnovne prehrambene potrebe dece slične u celom svetu. Isto tako, loša ishrana manifestuje se u različitim oblicima, od pothranjenosti do prekomerne telesne težine i gojaznosti, kao i nedostatka nužnih hranljivih supstanci poput vitamina ili minerala. Naši prehrambeni stručnjaci se udružuju sa drugim stručnjacima širom sveta kako bi učvrstili znanje o modelima prehrane novorođenčadi i dece i razvili prilagođene proizvode, na primer, tvrde kocke Maggi u Africi ili Nesquik žitarice za doručak i kakao napici sa smanjenim udelom šećera. Roditelji često prerano odustanu kada uvode novu i nepopularnu hranu poput povrća. Ponekad je potrebno sedam ili 10 puta probati hranu koja nam se na prvu nije svidela kako bismo na kraju počeli da je jedemo. Međutim, trud se isplati i to mogu potvrditi na primeru svoje dece.

Roditeljima često nedostaje znanje o tome kako da najbolje pripreme zdravu, a ukusnu hranu koju će deca prihvatiti i u njoj uživati

U kojim delovima sveta je najteža situacija u pogledu dečje ishrane i zašto?

U svim! Reč je o vrlo složenom problemu sa mnogo činilaca koji u njemu igraju ulogu: socijalno-ekonomski status, obrazovanje, okolina u kojoj deca žive, postojeći sistemi ishrane, pristup hranljivim namirnicama, pristup sportskim terenima i igralištima, kultura jedenja, nasleđene prehrambene navike, roditeljski stil itd. Takav višedimenzionalni problem zahteva pristup u kojem više činilaca sarađuju i u kom prehrambena industrija mora da igra svoju ulogu.

Većina dece voli šećer i slatkiše, ali koliko je previše? Kako smanjiti količine šećera u svakodnevnoj ishrani?

Današnji roditelji imaju veći pristup informacijama o hranljivim vrednostima proizvoda i mogu da biraju proizvode sa manjim udelom šećera. Sa nutricionističkog stanovišta, količine su relativno dobro definisane – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje najviše 10 odsto dnevne energije iz slobodnih šećera, što odgovara maksimalnoj količini od 42,5g šećera dnevno za decu (50 g za odrasle). Nestlé se obavezao da će kontinuirano smanjivati udeo šećera u proizvodima za pet odsto. Trenutno 45 odsto naših proizvoda zadovoljava preporuke SZO-a, a još 45 odsto pripada grupi u kojoj će se smanjivati udeo šećera. To često zahteva postupno prilagođavanje ukusa, ali ponekad mogu da se naprave i veliki koraci, na primer, kada lansiramo inovativne proizvode poput Nesquik kaše koja se sastoji od 70 odsto zobi, a sadržava samo 5g šećera po obroku. Ulažemo i značajne napore u komunikaciju sa roditeljima kako bismo im pomogli praktičnim savetima kao što su uravnoteženje obroka voćem i povrćem, uključivanje dece u pripremu hrane itd.

Zbog pandemije, priprema obroka preselila se u naše domove. Kako možemo da motivišemo decu da se pridruže roditeljima dok kuvaju?

Nije samo to izazov, izazov je i kako motivisati roditelje da angažuju decu u odabiru i pripremi hrane. Naime, mnogi roditelji se boje nereda u kuhinji ili jednostavno ne znaju odakle da počnu. Deca vole da eksperimentišu sa hranom, stoga u svakoj fazi detinjstva mogu da dobiju svoju ulogu u kuhinji. Bebe i mališani mogu jednostavno da dodirnu, osete miris, pa čak i da okuse neke sastojke koje koristimo u kuvanju. Uz minimum roditeljske kontrole, đaci mogu lako da počnu da čiste i seku povrće, mere i mešaju sastojke, pa čak i da kuvaju hranu na šporetu. Prebacivanje odgovornosti za jednostavne kuhinjske zadatke na decu pomoći će im da uče o ishrani i, što je naučno dokazano, povećaće im naklonost prema povrću.

Na šta bi trebalo obratiti posebnu pažnju pri kupovini prehrambenih proizvoda za decu – sastav, kalorije, alergene?

Sve su te informacije korisne, iako ih je ponekad zahtevno obraditi u kratkom vremenu kupovine. Vrlo je važno da se obrati pažnja na uravnoteženost svakodnevne ishrane uključujući više povrća, voća i žitarica celog zrna, kojih često nedostaje u dečjoj ishrani.

Razgovarajmo o jugoistočnoj Evropi, kakva su vaša iskustva u vezi s ishranom dece u ovom području?

Visoka stopa prekomerne telesne težine i gojaznosti i nedostatak fizičke aktivnosti uočeni su u svim uzrastima. Naše iskustvo s programom Nestlé za zdraviju decu širom regiona, pa i u jugoistočnoj Evropi (slične dugoročne programe sprovodimo u Rumuniji i Bugarskoj) potvrđuje potrebu za dodatnom edukacijom o ishrani dece i staratelja, a naučno je dokazano da su školski programi veoma efikasni. Dodatno, ulažemo i značajne napore kako bismo pomogli roditeljima u odgajanju zdravije dece kroz pružanje saveta o ishrani i načinu života putem digitalnih platformi.

Jeste li primetili neke nove trendove kod roditelja?

Roditelji u jugoistočnoj Evropi uopšteno su svesni zdravlja, razumeju važnost ishrane i fizičke aktivnosti za zdraviji život i bolje prihvataju takve informacije. U 2020. godini zdravlje je jedno od najvažnijih pitanja o kojima ljudi vode računa u ovom regionu. Namirnice sa oznakom „bio“, vegetarijanska ishrana i fleksitarni način života takođe dobijaju na značaju, što je u skladu sa globalnim trendovima. Uz to, mnogi roditelji traže zdrava rešenja koja su ukusna i pristupačna, stoga uvek uzimamo u obzir i ukus i cenu kako bismo zdravije mogućnosti učinili dostupnima svima. Trenutna pandemija menja porodične navike, više se vremena provodi sa porodicom, više je kuvanja kod kuće i porodičnih obroka.

Mnogi tradicionalni obroci i recepti u jugoistočnoj Evropi sadrže dosta masti, šećera, soli... Kako ti recepti mogu da se prilagode da bi bili nutritivno vredniji?

Region je poznat po vrlo ukusnim tradicionalnim jelima i hrani koje mogu da se nutritivno obogate kreativnošću u kuhinji. Na primer, sarma je zapravo izvrstan obrok ako bismo smanjili udeo masti i povećali udeo vlakana. Roditelji mogu da spremaju sarmu sa nemasnijim mesom poput ćuretine i sa malim količinama zdravijih ulja, poput maslinovog ili repičinog. Pored toga, u sarmu mogu da sakriju i neko drugo povrće (ne prženo!) ili mahunarke, a kao izvor dodatnih vlakana mogu da posluže kinoa ili beli i smeđi pirinač. Kulinarski koreni u ovom regionu su takođe zanimljivi. Naučno je dokazano da je mediteranska ishrana dobra, sa zdravijim metodama pripreme hrane poput kuvanja na pari ili dinstanjem, pa onda velikim udelom ribe u ishrani, naročito cenovno pristupačne plave ribe kao što su sardine ili lokarde, uz dodatak sezonskog povrća ili mahunarki poput sočiva, graška ili boba. Ovi obroci su ukusni, pristupačni, bogati hranljivim sastojcima i niskokalorični. So se takođe često koristi u ovom regionu. Roditelji mogu da smanje udeo soli dodavanjem svežeg bilja i začina tokom kuvanja kako bi poboljšali ukus jela.

Apsolutno je normalno da deca u početku odbacuju neke namirnice, posebno povrće. Ako odustanete, nikad ih nećete naučiti da to vole

Kako motivisati decu da slede savete roditelja o pravilnoj ishrani i učiniti voće i povrćem privlačnijim?

Mnogo je trikova koje roditelji mogu da koriste kako bi uvrstili voće i povrće u ishranu, i uopšteno prošire lepezu jela koja deca jedu. Bitno je da se voće i povrće uvede u ranoj fazi života i stalno ga predlagati, na način da se dete ne sili da pojede sve, već ga pozitivno ohrabrivati da proba hranu. To ponekad znači da će dete samo da dodirne hranu vrhom jezika, ali svaki mali korak je napredak. Ukus je najvažniji! Što je hrana, povrće posebno, privlačnija deci, to će im više pomoći u sticanju zdravih prehrambenih navika. Obični kuvani spanać je dobar samo za našu savest, ali on je ipak dosta bolji sa trunkom začina. Ponekad se povrće može sakriti i u omiljenim jelima... To i ja radim s vremena na vreme, skrivajući, na primer, tikvice i šargarepu u sosu od paradajza.
Da zaključimo, kada su deca gladna, jedu gotovo sve. Roditelji mogu da započnu porodične obroke ukusnom supom od povrća ili salatom s finim prelivom.

Koja bi bila vaša tri glavna saveta roditeljima?

Uključite decu u pripremu hrane. Deca koja kuvaju verovatno će usvojiti zdravije navike. Budite uzor... roditelji koji ne jedu povrće ne mogu da očekuju da ga deca jedu. Na kraju, nemojte da odustanete! Apsolutno je normalno da deca u početku odbacuju neke namirnice, posebno povrće. Ako odustanete, nikad ih nećete naučiti da to vole.

Nestlé je vodeća svetska kompanija u prehrambenoj industriji, koja zapošljava oko 308.000 ljudi i poseduje fabrike ili sedišta u skoro svakoj zemlji na svetu. Prodaja kompanije Nestlé za 2019. godinu iznosi 92,6 milijardi švajcarskih franaka. Nestlé Adriatic je prisutan u regionu od 2003. godine, gde zapošljava više od 720 ljudi i upravlja fabrikom u Surčinu.
-