IN STORE  in your country  
SRBIJA
Region
08.03.2021.

AKTUELNO

Hrvatska: HGK predlaže model plastičnih kesa koji ne šteti ni okolini ni privredi

Hrvatska gospodarska kompora (HGK) je resornom Ministarstvu privrede i održivoga razvoja predložila HGK znak kao sistem označavanja laganih plastičnih kesa s udelom recikliranog sadržaja koji je dobar i za okolinu i za privredu. Radi se o alternativi zabrani laganih plastičnih kesa koja stoji u aktuelnom predlogu Zakona o upravljanju otpadom

Budući da predlog nije prihvaćen, HGK je, zajedno s HUP-om i HOK-om uputila dopise saborskim odborima za privredu, rad, regionalni razvoj i okolinu, kojema je predstavljen predlog modela, kao i pomeranje roka za primenu odluke.

Cilj je da se još jednom razmotri predlog HGK da se zabrane samo one plastične kese za nošenje debljine veće od 15 i manje od 50 mikrometra, koje ne sadrže reciklat. Predlaže se i odlaganje roka za primenu odluke za kese do kraja 2024, uz korišćenje sredstava iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti.

Inače, radi se o 30 malih i srednjih preduzeća koje se bave ovom delatnošću s više od 800 zaposlenih, a samo na području potresom pogođene Sisačko-moslavačke županije njih je 112. Firme podržavaju predlog HGK i žele da proizvode nove kese od reciklata. Ako do zabrane dođe, biće im potrebna finansijska pomoć za investicije u neke druge tehnologije, kao i odštete za saniranje mašina i opreme. Neki od njih kupili su te mašine i opremu pre samo par godina i to uz sufinansiranje EU sredstvima Operativnog programa konkurentnost i kohezija.

Hrvatski proizvođači laganih plastičnih kesa već i pre itekako osetili posledice višegodišnjeg nastojanja EU da smanji njihovu upotrebu. Slabija potražnja već je značajno uticala na proizvodnju, s padom većim od 60 posto. Poslednje izmene Zakona o upravljanju otpadom deo si ugradnje EU Direktive o jednokratnoj upotrebi plastike, no njome EU ne traži zabranu laganih plastičnih kesa, već je cilj smanjiti uticaj određenih plastičnih proizvoda na okolinu i podstaknuti prelaz na inovativne i održive poslovne modele.

Proizvođači su spremni da prihvate proširenu odgovornost. Nije problem u proizvodu, već u nedostatku sistema koji ne ide na štetu ni okolini ni privredi. Sada imamo priliku i da konkretno pokažemo koliko smo spremni da sprovedemo u delo pokretanje cirkularne ekonomije, rekla je direktorka Sektora za industriju i održivi razvoj HGK Marija Šćulac Domac.

Postoje primeri održivih modela na nivou cele EU. Primr je, recimo, Finska, koja je potpisala sporazum s trgovcima koji treba da postignu smanjenje potrošnje plastičnih kesa. Ako do 2025. to ne postignu, zajedno će razmotriti nove mere. Slovenija je, takođe, potpisala sporazum o saradnji, kojim se zabranjuje prodaja kesa debljine 15-50 mikrometara s manje od 80% reciklata. Luksemburg je uveo pojam „eco-sac“ s udelom sadržaja reciklata od 40%, te bez definicije debljine smatra takvu kesu višekratnom. Švedska je uvela povratnu naknadu za plastične kese. Irska jednako tretira biorazgradive i ne-biorazgradive kese, ali ih ne zabranjuje, već naplaćuje.

HGK znak bi garantovao da kese na hrvatskom tržištu sadrže minimalni udeo recikliranog sadržaja. Znak je ključan i za izvoznike proizvoda od plastike kako bi na proizvode koje plasiraju na tržišta drugih država EU plaćali manje dodatne namete. Primer je Italija, koja će od sredine 2021. naplaćivati naknadu od 450 evra po toni na uvoz plastične ambalaže koja u sebi ne sadrži reciklat.

Foto: Pixabay

-