IN STORE  in your country  
SRBIJA
SCM
22.06.2021.

LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA

Trendovi: Inteligentan dizajn u logistici

Ako želite da izbegnete stanje infarkta i da povećate kapacitet skladišta, morate da pazite na produktivnost skladišta i da je merite… Moj savet je, dakle, da se ne pouzdajete previše u logističku evoluciju nego u inteligentan logistički dizajn koji će da poveća logistički količnik inteligencije vaše kompanije

Autor: Antonio Zrilić

Moram da priznam da se ni kriv ni dužan često nalazim usred „teološko-filozofske“ rasprave o evoluciji i inteligentnom dizajnu, ali na vrlo zemaljskom i praktičnom nivou. Naime, kada posmatram razne logističke sisteme srednjih i nešto većih kompanija, često me podsećaju na evolucijski proces u kojem prevladava „ajde stisnite malo“ sistem organizacije. Kao što znamo, u razmatranju postanka čoveka prevladavaju dve teorije: Teorija evolucije i Teorija inteligentnog dizajna. Isto to možemo da kažemo i za razmatranje produktivnosti supply chaina (logistike, proizvodnje i distribucije).

Evolucija je proces u kojem nizom malih promena i razvojnih stepena organizam/organizacija stiče nove karakteristike, odnosno viši oblik. Inteligentni dizajn je pokret koji promoviše tvrdnju da određene karakteristike svemira, i svih živih bića, najbolje objašnjava inteligentni uzrok (intervencija spolja), a ne slepi nevođeni proces, kao što je prirodni odabir.

Karakteristična oznaka teorije evolucije je da ona zahteva veoma, veoma mnogo vremena, kako bi dovela od jednostavne do složenije (ili više) organizacije – pod uslovom da u međuvremenu ne dođe do kataklizama (kriza i recesija) ili predatora (konkurencije) koji izbrišu sav život.

Dakle, kada bi imali dovoljno vremena, sve bi bilo u redu. Nažalost, mi imamo mesece, ili u najboljem slučaju godine, pa je moja preferirana teorija u organizaciji lanca snabdevanja teorija inteligentnog dizajna, koja uključuje iskustvo i znanje o scenarijima šta bi moglo da se dogodi, zatim pametno dizajniranje pogona i skladišta, kao i organizacije i procesa. Mislim da prepuštanjem evoluciji ili teoriji "mi ovo radimo već dvadeset godina i znamo najbolje" mnoge kompanije završavaju u evolucijskom slepom crevu. U najboljem slučaju ne iskoriste svoj puni potencijal, a u najgorem ne dožive dug i uspešan vek…

Ako govorimo o inteligentnom dizajnu logistike onda moramo da vodimo računa o dve komponente:

  • Dizajn prostora i
  • Dizajn procesa

Ove dve komponente su usko povezane jer dizajn prostora zavisi od procesa i obrnuto, a obe komponente dizajna vode (ili ne vode) do produktivnosti.

Dizajn prostora

Kažu da je prostor stvar bez koje najbrže ostanete u skladištu. U vremena kada se svetska ekonomija zasnivala na poljoprivrednoj proizvodnji, onda je skladišni prostor bio glavni resurs i otuda i njegovo ime. Ja volim da ponavljam da je osnovni zadatak modernog skladišta i logistike, da što pre otpremi robu iz skladišta na mesto kojem je namenjena ili na kojem će dobiti dodatnu vrednost. Ipak, potrebno je obratiti pažnju na ovaj resurs i to iz dva razloga. Prvo, jer će roba uvek da provede određeno (minimalno) vreme u skladištu. Drugo, jer je potrebno da se taj prostor dizajnira na način da kada roba izlazi i ulazi to bude na optimalan i efikasan način.

Do pre par godina su takozvane green-field investicije, koje grade skladišta od nule i imaju priliku da sve naprave kako treba, bile u manjini. Većinom se radilo na preuređenju, proširenju i redizajniranju postojećih skladišta. U poslednje vreme, zbog nedostatka kvalitetnog i modernog skladišnog prostora, dolazi do pritiska na nove investicije i to je dobro, jer je lakše raditi nešto od početka nego prilagođavati staro.

Lokacija, lokacija, lokacija

Dilema izgradnje novog, odnosno redizajniranje starog, skladišta je povezana sa nekoliko strateških odluka koje će odrediti profitabilnost i rast preduzeća za desetak, pa i više godina. Pitanje novo ili postojeće skladište je povezano sa odlukom o lokaciji skladišta i kada govorimo o prostoru onda je to osnovna odluka. Naime, ako je lokacija postojećeg skladišta dobra, ili ste jednostavno navikli na nju zbog bilo kojeg razloga, onda će vam biti teško da razmišljate o novom skladištu. Znam preduzetnike koji su napravili dosta kompromisa zbog odluke da ostanu na postojećoj lokaciji.

Prednosti postojeće lokacije:

  • Ponekad je lokacija dobra zbog povezanosti sa saobraćajnicama (blizina auto puta i slično),
  • Blizina kancelarija sa komercijalnim funkcijama
  • Jeftinije je ostati na postojećoj lokaciji nego kupovati ili graditi novo skladište

Nedostaci postojeće lokacije:

  • Prilaz je loš i komplikovan, jer se nalaze u naseljenoj zoni
  • Postojeće građevine retko imaju mogućnost proširenja
  • Postojeća skladišta imaju zastarele instalacije
  • Raspored skladišta, zona i rampi je suboptimalan
  • Preuređenje postojećeg skladišta može biti skuplje nego izgradnja novog

Nakon određivanja lokacije potrebno je odrediti kapacitet skladišta – ili prevedeno, koliko veliko skladište vam treba? Ponekad je, međutim, moguće povećati kapacitet postojećeg skladišta bez povećanja samog prostora (jer je to u nekim slučajevima nemoguće) i to zavisi od odabira tehnologije, procesa i od veličine i obrta artikala koji su smešteni u skladištu. Kod određivanja kapaciteta treba da pazite na vršno opterećenje, sezonalitet, odnos prostor za manipulaciju i smeštaj robe, kao i na budući rast.

Nakon određivanja kvantiteta (veličine) skladišta, idemo na kvalitet (unutrašnji dizajn). Dizajn prostora ili "layout" skladišta je određen funkcijom skladišta. Da bi dobili optimalno skladište morate prostor i njegov dizajn da prilagodite funkciji izlaza robe, a ne čuvanja robe na dugi rok. Zašto ovo stalno ponavljam? Iako smo debelo zakoračili u post industrijsko doba u kojem je važan nivo usluge, još uvek smo logistički zaglibili u poljoprivrednom mentalitetu. Većina kompanija, koje grade skladišta, žele da napune skladište regalima bez razmišljanja o manipulaciji koja bi trebalo da ima prioritet u razmišljanju.

Dizajn procesa

Prva u nizu komponenti brzog skladišta je tok procesa. On predstavlja procesuiranje i balansiranje zadataka od kojih se sastoji proces izdavanja robe, koji je odgovoran za to da kupac dobije robu i da naš posao bude završen na vreme.

Svaki proces se sastoji od aktivnosti koje dodaju vrednost i koje kupac plaća (kao što je skupljanje ili komisioniranje naručene robe - pikiranje) i od aktivnosti koje ne dodaju vrednosti, odnosno koje čine čist gubitak vremena i novaca (šetanje, čekanje, dvostruko manipulisanje i slično). Ideja je da iz procesa izbacite sve viškove i gubitke tako da ostanu samo aktivnosti koje dodaju vrednost kupcu. Da bi to mogli da napravite morate pažljivo i konstantno da posmatrate procese, da ih mapirate i da uklanjate sve kritične tačke i uska grla.

Produktivnost i merenje

Protočnost samog skladišta je krvotok koji mu daje život, i bez nesmetanog, glatkog i intuitivnog protoka dolazi do uskih grla i začepljenja koji dovode do stresa, zamora i u krajnjoj liniji mogu da dovedu do "infarkta logistike". Protočnost je poveznica „inteligentnog“ dizajna procesa i prostora jer kroz poboljšanu protočnost povećavamo kapacitet skladišta. Treba da budemo svesni da je produktivnost, kroz dizajn procesa i prostora, moguće povećavati do određene granice, a nakon toga treba instalirati primerenu tehnologiju koja dalju produktivnost može da vine na neke nove nivoe. Ali, to je jedna sasvim druga priča.

Ako želite da izbegnete stanje infarkta i da povećate kapacitet skladišta, morate da pazite na produktivnost skladišta i da je merite. Najpre, morate da znate kakvi ste trenutno, a zatim da postavite realne ciljeve gde želite da budete i onda da radite na tome da to postignete. Moj savet je, dakle, da se ne pouzdajete previše u logističku evoluciju nego u inteligentan logistički dizajn koji će da poveća logistički količnik inteligencije vaše kompanije.

-