Summi1
Summit2

Srbija i dalje kupuje više povrća nego što prodaje

AKTUELNO

Srbija

22.02.2022

Na gotovo trećini njiva koje su u Srbiji pod povrtarskim kulturama, zasađen je krompir – od ukupno 92.000 hektara pod povrćem, ta kultura zauzima 30.000 hektara na kojima je prošle godine rodilo više od 664.000 tona. Paradajz se uzgaja na površini od 7.500 hektara sa koje se proizvede 103.000 tona, dok crni luk zauzima površine od 4.100 hektara i ostvaruje proizvodnju od 33.000 tona.

Krompir je Srbija nekada na velika vrata izvozila, pre svega za Bugarsku i Rumuniju, međutim, od kada su ove zemlje ušle u EU, situacija se promenila, pa smo od izvoznika postali uvoznici. Slična je situacija i sa drugim povrćem, pre svega paradajzom koji je među povrćem koje Srbija najviše uvozi.

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da Srbija godišnje izveze oko 150.000 tona povrća u vrednosti od 114 mil EUR, a da se uveze 154.000 tona povrća u vrednosti od 120 mil EUR.

Krompir se najviše izvozi u Severnu Makedoniju, Rusiju i Crnu Goru, paradajz u Crnu Goru, a sveža paprika u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Slovačku, dok se zamrznuta paprika najviše izvozila u Nemačku i Belgiju.

Prošle godine Srbija je najviše uvozila paradajz i lubenice, a u nešto manjoj količini pasulj, crni luk, zamrznuto povrće, sveža paprika, krastavac i krompir. Paradajz je, prema podacima PKS, uvezen u vrednosti od 27 mil EUR, krompir u vrednosti od sedam miliona evra, dok su crni luk i ostale vrste luka uvezeni za tri miliona evra.

Tokom protekle godine krompir smo najviše uvozili iz Holandije i Francuske, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, a crni luk iz Holandije i Severne Makedonije dok se beli luk najviše uvozio iz Kine.

Najveći uvoznici svežeg povrća u Srbiji su, ističu u PKS, veliki trgovinski lanci.

Izvoz

Sveži kornišoni su se prošle godine najviše izvozili u Nemačku i Mađarsku, crni luk u Severnu Makedoniju, Bugarsku i Rumuniju, kupus u Sloveniju, Rumuniju, Crnu Goru i Nemačku, kažu u PKS. Šargarepa se najviše izvozila u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Rumuniju, zamrznuti grašak u Mađarsku i Rusku Federaciju, zamrznuta boranija u Hrvatsku, kukuruz šećerac u Belgiju, Francusku i Nemačku, smrznute mešavine povrća u Severnu Makedoniju i Rusku Federaciju. Pasulj se izvozio u Rusiju, BiH i Mađarsku, a lubenice u Nemačku, Hrvatsku i Češku.

Uvoz

Kupus se uvozio iz Severne Makedonije, sveža paprika iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije. Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, a znatno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice.

izvor: Danas
foto: Pixabay