Većina svetskog izvoza ove osnovne namirnice u ljudskoj ishrani otpada na Rusiju i Ukrajinu. Do 45 odsto onog koje je prerađeno u EU imalo je sirovinu uvezenu iz Ukrajine.
Prema podacima Evropske asocijacije za biljno ulje, Fediol, procenjuje se da će raspoložive zalihe sirovog suncokretovog ulja u EU trajati između četiri do šest sedmica. Posle toga se očekuje manjak rafinisanog ulja na evropskom tržištu.
Veliki deo prehrambene industrije zavisi od snabdevenosti ovim uljem. Neizostavna je namirnica u proizvodnji hrane, a važno je u hotelsko – restoranskom i uopšteno ugostiteljskom sektoru. Alternative, ulja repice, kokosa, palme i soje, su dostupne, ali celi sektor biljnog ulja doživljava skok cena. Naime, indeksa cena koje je objavila UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) dostiže rekordnih 8,5 odsto povećanje proteklih dana.
Takođe, problem je što se etikete za ovu vrstu proizvoda štampaju jednom godišnje, a promene su dovele do problema označavanja na njima.
Nekoliko poznatih španskih supermarketa već je odlučilo da ograniči količinu suncokretovog ulja dostupnog za kupovinu po potrošaču i to na 5 litara.
Evropska komisija je upozorila na takve trgovce jer smatraju da bi oni mogli da signaliziraju potrošačima da nema dovoljno hrane, što bi izazvalo paničnu kupovinu. Povučene su paralele s kupovinom toalet papira u prvim danima pandemije Covida.
U Italiji su zalihe ove robe pri kraju pa su nacionalni malorprodajni lanci, kao što su Coop, Eurospin, Famila i Mega, počeli da ograničavaju kupovinu u regijama Ligurija, Toskana i Veneto gde dopuštaju najviše dve flaše po kupcu jer su imali slučajeve panične kupovine. U pojedinim toskanskim supermarketima može se kupiti samo 5l suncokretovog i 2l kukuruznog ulja.
Argentina i Južna Afrika alternativno tržište?
Španska industrija jestivog ulja ne vidi razlog za trenutnu zabrinutost: Kratkoročno, ne bi trebalo da bude nestašice, rekao je generalni direktor nacionalnog udruženja prerađivača jestivog ulja i punionica (Anierac), Primitivo Fernández.
Fernández je naveo da su na južnoj hemisferi već identifikovali neke potencijalne zemlje za ovu proizvodnju, poput Argentine i Južne Afrike koje se takođe istražuju kao potencijalno alternativno tržište za ostatak Evrope.
Ovaj poziv ponovili su i francuski predsedavajući Većem EU i drugi ministri poljoprivrede EU-27, koji bi želeli da odvoje deset odsto poljoprivrednog zemljišta predviđenog za pejzaže visokog biodiverziteta za proizvodnju proteinskih useva.
