Ljudski resursi: Uspešni rezultati i zadovoljni zaposleni? Moguće je!

Trendovi: Potreba da se organizacije prilagođavaju novim vremenima i uslovima

Analize

06.09.2022.

Agilni timovi nisu nadzorni organ, niti ad-hoc kreiran tim, već izvršioci. To su osnaženi timovi koji imaju autoritet da donose odluke…. Članovi agilnih timova dobijaju osećaj svrhe i pripadnosti i imaju motiv da smanje kompleksnost, eliminišu ponovni rad i kontinuirano unapređuju isporučenu vrednost

Autor: Nataša Predić, Agile Serbia

"Steal with pride" je izraz koji se u korporacijama koristi kada sa ponosom želite da ukradete i primenite neku uspešnu praksu iz druge zemlje / sektora / kompanije. 
Kako je svim kompanijama cilj da imaju uspešne rezultate i zadovoljne zaposlene, predstavićemo kako ovu praksu primenjuju IT kompanije, a koju bi i FMCG kompanije mogle, takođe, da primene u svom radu. 

Inovativna i kreativna kompanijska kultura koja motiviše – kao preduslov
Ono što možemo naučiti od IT kolega jeste - kako biti fokusiran, efikasan, a pritom, ležeran. Čak i u non-IT kompanijama, ovi sektori kao da imaju svoja posebna pravila i način rada.  
Ono što je karakteristično za njih jeste da su vispreni, zanimljivi, radoznali i spremni da pomognu. Imperativ su im novi projekti i učenje, koje ih posebno inspiriše. Takvi timovi su primer dobre kulture kolaboracije. Zato se i agilni način rada „primio“ u takvim okruženjima. 

Za razliku od deklarativne kompanijske kulture, oni svoju kulturu žive i sprovode u delo. Upravo to čini razliku između uspešne i one druge kompanije. 

Istina je da većina kompanija ne želi da se menja, jer promene često mogu da dovedu i do kolateralnih šteta. Naročito u velikim korporacijama, gde se neretko na svakih par godina menja menadžment i njihovo viđenje biznisa. Ali, kada kompanija odbija nove ideje (bilo da dolaze interno ili eksterno), negativne posledice će se sigurno pojaviti. 

Tajna uspešnih kompanija leži u kreativnoj kulturi koja podstiče saradnju, proaktivnost i kontinuirano učenje. Ali, ne samo da bi se čekirala lista planiranih treninga ili tim bildinga, već iskrena želja za usvajanjem novih znanja koja se odmah primenjuju u praksi. Ako to obezbedite zaposlenima, garantnovano ćete ostvariti napredak u poslovanju i imati zaposlene koji su motivisani, s obzirom da rade nešto interesantno, korisno i isplativo (pod pretpostavkom da ih nagradite). 

Da biste stvorili ovakvu inovativnu kompanijsku kulturu, potrebno je negovati „growth mindset“. To je mentalni model koji podstiče unutrašnju motivaciju, tj. samo-motivaciju zaposlenih uz uverenje da su sposobni da rade bolje i pametnije. Naravno, takvim timovima se mora obezbediti i mogućnost eksperimentisanja, tj. obezbeđenje psihološke sigurnosti. Ukoliko nema straha od greške, svaka nova inicijativa donosi više vrednosti klijentima i posledično, korist celoj kompaniji. 
A da bi se dobra ideja realizovala, neophodno je brzo donositi odluke. 

IT kompanije već nekoliko decenija primenju agilni način poslovanja i potvrdile su u praksi njegovu uspešnost. Zapravo, ovaj biznis model je postao neophodan u uslovima promenljivog i neizvesnog okruženja. 

Zbog čega je agilnost u FMCG-u bitna? 
Vreme dominacije velikih proizvođača, jakih brendova, skupih medija i moćnih trgovina se menja i postaje relativno. Danas, sve više malih brendova „outsorsuje“ i rentira uslužnu proizvodnju, tako da mogu da pariraju kapacitetima velikih igrača. Zatim, digitalizacijom i uvođenjem popularnih e-shop, odnosno internet radnji, omogućena je dostupnost svim proizvodima. Bez te opcije, postojao bi problem da se obezbedi mesto na polici u velikom lancu. Digitalni mediji i društvene mreže pružaju, preko interesantnih i autentičnih reklama, ostvarivanje vidljivosti ka ciljnim grupama, za samo delić budžeta velikih ATL kampanja. 

Zato, start-up postaje ozbiljan konkurent svim velikim proizvođačima. Neretko, potrošači daju prednost malim brendovima koji zadovoljavaju njihove specifične potrebe, kao što su organska hrana, proizvodi bez aditiva, specifični ukusi i sl. Pritom, po pravilu su mnogo kreativniji i brži u realizaciji ideja. Njihova jednostavna organizaciona struktura im daje prednost u odnosu na spore, gigantske kompanije. 
Sve češće čujemo da korporacije govore o „corporate enterprenurship“ u želji da uče i primenjuju preduzetničke principe rada ili jednostavno, za brzi rast sprovode akvizicije malih kompanija, ali koje raspolažu sa velikim potencijalom.

Pored preduzetnika, izazov za velike proizvođače postaju i trgovine koje su sve zahtevnije prema dobavljačima i šire svoju delatnost uvođenjem sopstvene Private Label ponude. Cena ulaska (tzv. „listing fee“) u trgovinski lanac nije mala, a još dodatno povlači za sobom i investicije u programe kontinuirane promocije – akcijske cene, obeležavanje na mestu prodaje, promocije i sl. tako da ovaj, nekada najstandardniji oblik plasmana robe, danas postaje sve skuplji i nedostupniji mnogim proizvođačima. 
Sve govori u prilog potrebi da se organizacije prilagođavaju novim vremenima i uslovima. 
Prednosti Agilnog načina rada
U suštini, agile je set uverenja, principa i rituala da samo-organizujući timovi eksperata mogu zajedno, brzo i efikasno raditi na zadovoljenju klijentovih potreba. 

Glavne prednosti su:
Orijentisanost na klijenta/kupca – sve aktivnosti timova su usmerene na ispunjenje zahteva klijenta/kupca. Dobro razumevanje zahteva i potreba naručioca i pronalaženje pravog rešenja, koje neće biti samo puko ispunjenje, već pružanje dodatne vrednosti zarad oduševljavanja tzv. „customer delight“. 
Brži ciklus inovacija – uz pomoć čestih i brzih feedback-a kontrolne ciljne grupe, prilagođava se i usavršava proizvod od MVP do finalne verzije. Na ovaj način, smanjuju se troškovi razvoja proizvoda i smanjuje se rizik velikih gubitaka, a povećava konkurentnost sa više noviteta u ponudi. 

Organizacija koja motiviše – članovi različitih funkcija, (cross – functional teams) rade kao jedan tim, što unapređuje saradnju, omogućava lakše razumevanje i paralelno izvršavanje aktivnosti. Timovi su fokusirani, posvećeni proizvodu koji je glavni prioritet, jer im pažnja nije rasuta na druge zadatke. 

Zašto agilni timovi dobro funkcionišu i donose izvanredne rezultate? 
Agilni timovi nisu nadzorni organ, niti ad-hoc kreiran tim, već izvršioci. To su osnaženi timovi koji imaju autoritet da donose odluke. Iako članovi tima imaju funkcionalno nadređene, sam tim je odgovoran za odluke vezane za konkretan projekat/proizvod. Tako, članovi agilnih timova dobijaju osećaj svrhe i pripadnosti i imaju motiv da smanje kompleksnost, eliminišu ponovni rad i kontinuirano unapređuju isporučenu vrednost. 

Dakle, agilni timovi osmišljavaju, prilagođavaju i izvršavaju poslovne aktivnosti za finalno plasiranje proizvoda ili usluge koja će više od očekivanog, zadovoljiti klijenta/kupca/korisnika. 

Kako uspešno implementirati Agile? 
Tranzicija organizacije iz tradicionalne u agilnu, može naići na prepreke, pre svega zbog neprihvatanja middle managementa i strepnje od distribucije moći odlučivanja. 

Iz prakse su se iskristalisali saveti za implementaciju agilnog poslovanja: 
Uvedite „Flat“ organizaciju – agilni način rada je lakše primeniti u horizontalnim organizacijama, sa što manje hijerarhijskih nivoa. Zaposleni u agilnim timovima zahtevaju manje nadzora, pa njihovi lideri mogu imati širi opseg kontrole. Ovim se postiže optimizacija troškova (manje skupih funkcija), motivisani zaposleni, raspoloženi za „extra mile“, jer imaju slobodu u radu (manje mikromendžmenta). 
Podstičite kreativnu i inovativnu kulturu – usvojite proces testiranja i učenja. Prednost rada u kraćem vremenskom intervalu (Sprintu) je što timovi rano identifikuju greške. Na taj način, tim ima vremena da grešku ispravi i spreči mnogo veći izdatak (neželjeni proizvod koji se neće prodavati ili proizvod sa greškom koji se mora povući iz prodaje i slično). 

Počnite sa pilot projektom – napravite nekoliko krosfunkcionalnih timova po oblastima: marketing, razvoj proizvoda ili merčendajzing. Na osnovu metrika koje pokazuju bolje rezultate, npr. brži izlazak na tržište, možete opravdati model i obezbediti prihvatanje cele organizacije. Primere iz jednog sektora možete deliti sa ostalim timovima, kako dobru praksu, tako i ono što je predstavljalo izazov, a zatim unapređivati procese, korak po korak. 

Postavite realne ciljeve – agilni timovi imaju svoj kapacitet. Potrebno je objektivno proceniti šta je izvodljivo, kao i da se u tom slučaju svaki član tima obaveže na realizaciju. U mnogim kompanijama se postavljaju nerealni ciljevi, koji dovode do toga da se izgubi volja za dostizanjem, čak i približnog rezultata. Ako se rezultat svakako neće ispuniti, onda ga nema ni svrhe raditi. 
Fokusirajte se – članovi tima treba da budu sposobni da rade brzo i složno. Multitasking nije poželjna osobina u agilnom okruženju. Za pravu posvećenost, neophodno je da ste skoncentrisani na prioritet. Agilni tim zajedno određuje prioritete, koje zatim ispunjavaju eksperti iz svojih oblasti, često uz dodatno unapređenje. 

Reorganizacija sa svrhom 
Organizaciono prilagođavanje je neophodno ukoliko želite da primenite agilni način rada. Reorganizacija treba da ide u pravcu smanjivanja sektorskih silosa i učenja u zajedničkom radu. Uloga opštih funkcija se pomera sa direktivne na ulogu podrške. Rukovodioci u pravnim, finansijskim, kadrovskim službama i sl. treba da postanu aktivni članovi krosfunkcionalnih timova. Ovakav način organizacije značajno smanjuje broj odluka koje prolaze kroz hijerarhiju. Struktura, uloge i upravljanje rezultatima moraće da budu modifikovani, ali sve u cilju racionalizacije.  

Generalni pristup i usvajanje načina razmišljanja (mindset-a) bitniji su od poštovanja formalnih event-a (sprint, planning, retrospektiva...). Samo u uslovima kada se nagrađuje saradnja, razmena informacija i rešavanje problema, omogućava se da kompanije budu konkurentne kroz zadovoljenje potreba kupaca i brže uvođenje novih proizvoda. 

Pre donošenja bilo kakve poslovne odluke, zapitajte se ZAŠTO nešto radite... a zatim će se KAKO samo-organizovati.