Pripremila: Svetlana Videnov, svetlana@instore.rs
Otprilike, svake godine u ovo doba kompanije za istraživanje potrošačkih navika i marketinški analitičari objavljuju pregršt prognoza o trendovima u prehrambenoj industriji. Među tolikim brojem različitih predviđanja, teško je odvojiti stvarno bitne trendove, one koji imaju moć da poremete poslovanje neke kompanije, od onih izmišljenih.
Razumevanje trendova
Pre nego što počnemo, želimo da vam postavimo jedno pitanje: Umete li da razlikujete mikro-trendove i anti-trendove, mega-trendove i fenomene? Ukoliko zaista želite da razumete kako će se tržište organske hrane razvijati u budućnosti morate znati razliku između ovih tipova trendova, tvrdi danska futurološkinja Birte Lindal, jedan od najvećih stručnjaka u oblasti “budućnosti hrane”.
Najvažniji tip trendova za futurologe je mega-trend jer menja celu dinamiku. Održivost je mega trend. Međutim, moramo da budemo svesni i veoma nesigurnih i nestabilnih anti-trendova, jer oni rađaju nove ideje, objašnjava ona. Ishrana zasnovana na biljnoj bazi, kao i održivost, sada je čvrsto uspostavljena kao mega-trend. Međutim, oba su nekada bili anti-trendovi, kaže Lindal. Anti-trendovi su svojevrsna kritika mega-trendova, pa tako je na primer lokalizam nastao kao kritika globalizacije.
Pravilo broja deset
Jedan od načina za uočavanje trendova je kreiranje određne vrste preseka tržišta i kultura. Upravo je jedan od kulturološki najpopularnijih maloprodajnih brendova na svetu, Whole Foods Market, bio taj koji je prvi objavio svoju prognozu trendova za 2022. Kompanija je zadužila tim globalnih kupaca da kreiraju listu svojih Top 10 najiščekivanijih trendova u ishrani za ovu godinu. Neki od trendova bili su Ultra-urbana poljoprivreda (zamislite hiper lokalne useve i lance kratkog snabdevanja koji služe gradskim zajednicama), Reducetarizam (gde se oni koji smanjuju količinu mesa i mlečnih proizvoda okreću boljim alternativama kao što je meso stoke odgajene na pašnjaku), Trezveni radoznalci (dok
Milenijalci i pripadnici generacije Z smanjuju svoj unos alkohola, tržište svetlucavih tonika obogaćenih biljem i probioticima raste), Pojačaj Yuzu (manje poznati citrusi su novi herojski sastojak rastućeg asortimana preliva za salatu, tvrdih selcera i majoneza), Moringin trenutak, Sveprisutni hibiskus i drugi.
Globalna agencija za ideje o hrani The Food People je, takođe, sastavila Top 10 trendova u ishrani za 2022. godinu. Među njima se nalaze trendovi kao što su Udobnost (koji predviđa "povratak ugljenim hidratima"), Thrifting je kul (u kom se izbacuje kultura bacanja u korist ponovnog korišćenja viška hrane, kako bi se kreirali novi proizvodi), Moć stomaka (koji daje sve veći značaj namirnicama koje neguju mikrofloru creva) i Blagostanje uma (koji se zalaže za hranu i biljke koje pomažu mentalnom zdravlju kao što su maka, kanabidiol i kordiceps gljiva).
Odstupivši od vladajućeg modela deset trendova, specijalista za istraživanje globalnog tržišta Kadence zauzima jednostavniji pristup, nudeći četiri nova trenda – Namirnice na bazi biljaka, Sastojci za jačanje imuniteta, Ukusi doma i Transparentnost, bezbednost i održivost.
Mogućnosti za razvoj organske industrije
Kako organski sektor treba da protumači ove prognoze i koje to mogućnosti postoje za razvoj ove industrije? Šire gledano, mnogi od ovih trendova prirodno podrazumevaju organsku hranu: ona već uživa poverenje velikog broja potrošača i podrazumeva pravednost kao jedan od svojih standarda. Doživljava se kao 'čistija' i zdravija u eri zdravstvene anksioznosti. Za kraj ćemo spojiti neke od ovih različitih trendova i skrenuti pažnju na par trendova u oblasti organske hrane na koje treba obratiti pažnju u ovoj godini, ali i u godina koje dolaze:
• Na biljnoj bazi: Možda ćemo reći ono što je očigledno, proizvodi i namirnice na biljoj bazi ostaju najveći pojedinačni prehrambeni trend, koji je spreman za dalji rast, kako transformiše prehrambenu industriju.
• Na biljnoj, organskoj bazi: Organski biljni proizvodi nude ogromnu priliku za rast organskom sektoru. Danska, koja je već svetski lider u organskoj proizvodnji, sada se predstavlja kao predvodnik u biljnoj organskoj proizvodnji.
• Održivo stočarstvo: Proizvodi visokog stepena blagostanja, stočartsvo na pašnjacima, naročito organsko, omiljeni su proizvođačima koji smanjuju masovnu proizvodnju mleka i mesa, i plasiraju svoje proizvode kao obnavljivače ekosistema.
• Hrana sa nula ugljenika: Merenje i deklarisanje ugrađenog ugljenika (CO2) u prehrambenim proizvodima će verovatno vremenom postati zahtev. Neke organske kompanije već mogu da se deklarišu kao takve. Razmena znanja u ovoj oblasti mogla bi pomoći organskoj proizvodnji da stekne komercijalnu prednost.
• Eko-pogodnosti: Mnogim potrošačima eko-pogodnosti koje pružaju određeni proizvodi i dalje ostaju privlačne. Neki organski brendovi prepoznaju mogućnost ekološke pogodnosti. Na primer, jedan brend žitarica iz Velike Britanije, lansirao je liniju proizvoda za jednokratnu upotrebu, koristeći sastojke sa nula ugljenika, upakovane u kesice koje se mogu kompostirati kod kuće.
• Wholefood 2.0: Reakcija na zabrinutost zbog sve veće rasprostranjenosti ultra-prerađene hrane podstakla je diskusiju o integritetu hrane i složenoj matrici hranljivih sastojaka hrane koja nije procesirana i koja je bez aditiva. Da li bismo mogli da vidimo ponovno pokretanje tradicije takve hrane?
• Pravedna hrana: Pokret za fer trgovinu je postigao ogroman napredak u unapređenju cilja održive i pravične trgovine. „Pošteno“ je takođe jedan od četiri ključna principa organskog, tako da očekujte da koncept „poštenosti“ zauzme sve značajniju ulogu u organskim porukama. Klimatska kriza baca svetlo na pitanje pravde u hrani, a potražnja za “pravednom” hranom brzo raste.
