Smart Plus Research: Kućni ljubimci i njihovi vlasnici - kupovne navike stanovništva

Osvrt na kategoriju: kućni ljubimci

Analize

08.09.2022.

Najveći deo budžeta, koji vlasnici izdvajaju za svoje ljubimce, odlazi na hranu, koja se i često kupuje, uglavnom nekoliko puta nedeljno. Osim hrane, kupuju se poslastice (ređe na selu), dodaci ishrani, sredstva za negu i higijenu, a neke rase, naročito izložbeni psi i mace sa dugom dlakom, posećuju i salone za negu

Autor: Smart Plus Research

Kakve su navike vlasnika ljubimaca u Srbiji? Koje vrste životinja čuvaju i zašto su im one bitne? Koliko ljubimaca imaju? Šta je vlasnicima bitno, kada je u pitanju hrana koju kupuju za svoje ljubimce i koliko su spremni da potroše na nju? Da li i koliko često ljudi doniraju azilima i organizacijama za kućne ljubimce? Odgovore na ova i slična pitanja nude rezultati istraživanja koje je agencija Smart Plus Research sprovela na teritoriji Srbije tokom marta 2022. Istraživanjem je obuhvaćeno 800 punoletnih građana, a uzorak je reprezentativan prema polu, uzrastu i regionu u kom ispitanici žive.

Kuce ili mace?
Za neke životinje je jasna definicija kućnog ljubimca – živi u kući vlasnika, neki i ne izlaze iz tog prostora, ali sa nekim vrstama je postavljanje granice teže. Vlasnici o njima brinu, čuvaju ih, hrane, ali neki od tih ljubimaca su i na „zadatku“ – da čuvaju i najave nepoznate, love miševe, i često sebi obezbede hranu i slično. S tim u vezi, primetne su razlike na relaciji urbana i ruralna sredina, da li vlasnici žive u kući ili stanu. Primera radi, dva od pet pasa spava u kući, na svom mestu, jedan od pet spava sa vlasnikom, odnosno vlasnicom u krevetu, pošto je velika većina vlasnika koji spavaju sa psima u istom krevetu ženskog pola, a ostatak provodi vreme u svojoj kućici, ali napolju. 
 
Upitani da li imaju ljubimca, dvoje od petoro naših sugrađana navodi da ih ima. Izreka Pas je čovekov najbolji prijatelj se pokazala smislenom, pa je tako najviše vlasnika pasa (sedam od 10), zatim slede vlasnici mačaka (četiri od 10). Neki imaju i pse i mačke, što je u suprotnosti sa još jednom od izreka - psi i mačke se izgleda ipak mogu slagati. Osim pasa i mačaka, i druge životinje se čuvaju - jedan od 10 vlasnika ljubimaca ima ptice, slično je i sa ribicama, hrčci su manje zastupljeni, dok gmizavce, da ih čuvaju, ima oko 1%. 

Vlasnici pasa čuvaju različite rase, ali na prvom mestu su mešanci, koje ima dvoje od petoro vlasnika pasa. Među rasnim psima, koji su generalno zastupljeniji u urbanim sredinama, od većih pasa najviše se navode retriveri i labradori, tu su i nemački ovčari, a od manjih pasa u većem procentu navode se maltezeri, jazavičari, bišoni, pekinezeri. Velika većina vlasnika ima samo jednog psa, i to oni koji žive u stanu pre imaju jednog pasa, dok kod onih koji žive u kući se može pronaći i više od jednog. 
Kada su u pitanju mačke, vlasnici uglavnom udomljavaju mešance, odnosno domaće mačke, te svega jedan od 10 vlasnika maca ima rasnu mačku. Prisutne su najviše ruska plava, zatim sijamska i persijska, ali se u nekim domaćinstvima mogu naći i evropska kratkodlaka, bengalska, britanska kratkodlaka, kineska planinska, norveška šumska i sibirska mačka. Većina vlasnika ima jednu mačku, dok se na selu češće čuva više mačaka. 

Zašto ljudi čuvaju kućne ljubimce?
Ljudi postaju vlasnici na različite načine. Većina je svoje kućne ljubimce usvojila (41%), zatim dobila na poklon (34%) ili su ih sami kupili (25%).

Ljubimci se, najpre, čuvaju zbog ljubavi prema životinjama. Ta ljubav je tolika da čak skoro devet od 10 ispitanika navodi da svog kućnog ljubimca smatra članom svoje porodice. Ljubimci su tu  i zbog dece ili zbog boljeg raspoloženja. Značajni razlozi manjem broju vlasnika su i želja za brigom o nekome, radi smanjenja stresa i, na kraju, da bi imali neku obavezu, da bi imali neku aktivnost ili da osoba ne bi bila sama. Zanimljivo je da kao razlog za čuvanje ljubimaca Beograđani, više od stanovnika drugih gradova, navode da se bude aktivan. Postoje i uzrasne razlike - mladi posebno kao razlog navode ljubav prema životinjama, a oni uzrasta 26-35 da ne bi bili sami i, na kraju oni uzrasta 36-45 kao glavni razlog navode želju dece, što je i očekivano.  

Šta vlasnici kućnih ljubimaca kupuju?
Najveći deo tog budžeta je hrana, koja se i često kupuje, uglavnom nekoliko puta nedeljno. Osim hrane, kupuju se poslastice (ređe na selu), dodaci ishrani, sredstva za negu i higijenu, a neke rase, naročito izložbeni psi i mace sa dugom dlakom, posećuju i salone za negu. 
Ljubimci se obično hrane kupovnom hrana namenjena ljubimcu, najčešće granule, zatim, na drugom mestu je hrana pripremljena isključivo za ljubimca, dok četvrtina vlasnika svoje ljubimce hrani ostacima hrane, uglavnom na selu. 


 
Kada odlučuju koju će hranu da kupe, vlasnici uzimaju u obzir to da li ljubimac voli tu hranu, zatim cenu i eventualne akcije i promocije, a preporuke veterinara ili stručnjaka postaju naročito važni ako su ljubimci u nekom specifičnom problemu. U Beogradu se stavlja akcenat na brend, u odnosu na ostale gradove u Srbiji, a oni koji žive u kući stavljaju akcenat na cenu, u odnosu na one koji žive u stanu. 
 
U top pet brendova hrane za pse koju vlasnici najčešće kupuju se nalaze Pedigree, Happy Dog Royal Canin, Friskies i Purina. Za mačke to su Whiskas, Friskies, Felix, Royal Canin i Purina. Najzastupljeniji brendovi hrane za ptice su Nutripet, Versele-Laga i Orlux. Za ribice su to Nutripet, Sera i Dajana Pet, dok su za glodare najčešće kupovani Versele-Laga, Manitoba, Brit Animals i Padovan, a za gmizavce Sera.

Humanitarno ponašanje građana
Visok udeo mešanaca, nerasnih pasa, ukazuje i na trend usvajanja lutalica i pasa iz azila. Šest od 10 ispitanika saopštava kako bi usvojili kućnog ljubimca iz azila, ali postoji razlika u godinama, gde su mladi (18-25) najspremniji da usvoje ljubimca (80%), dok su stariji građani (56-65) najmanje spremni da ih usvoje (45%). Stanovnici ruralnih sredina spremniji su da usvoje ljubimce nego stanovnici gradskih sredina, a takođe, povezano sa tim, oni koji žive u kući u odnosu na one koji žive u stanovima.