Summi1
Summit2

Šta je Bitcoin i čemu služi?

Uvod u svet kriptovaluta

Tehnologije

07.11.2022.

Najčešće čujemo za primere pojedinaca koji se upuštaju u rudarenje, kupovinu i prodaju kriptovaluta, ali sve veći broj velikih kompanija svom portfoliju dodaje kripto, pre svega Bitcoin. Kupovinu kriptovaluta kompanije vide kao jedan od vidova zaštite od visoke inflacije, ali i investicije na duže staze. Osim toga, brže i sigurnije transakcije postale su primamljive velikim sistemima

Autor: Marko Živković, direktor marketinga, kripto manjačnica ECD.rs

Od TV priloga u udarnim terminama i naslovnih strana novina do neobaveznih razgovora sa prijateljima, sve češće se srećemo sa pojmom kriptovaluta. Bez obzira na to u kojoj ste industriji, male su šanse da niste čuli za Bitcoin.

Ipak, ova tema i dalje predstavlja nepoznanicu za mnoge. Šta je kripto? Kako funkcioniše? Da li ima stvarne primene? Ovo su samo neka od najčešćih pitanja na koja ćemo se osvrnuti u želji da demistifikujemo i približimo vam ovu uzbudljivu tehnologiju.

Šta su kriptovalute?

Kripto možemo da definišemo kao vrstu digitalne imovine, odnosno digitalnu valutu za razmenu. Ona je zasnovana na globalnoj mreži računara koja vodi evidenciju svih aktivnosti, što znači da je sistem decentralizovan - ne oslanja se ni na jednu centralnu vlast ili posrednika, kao što je vlada ili banka, već održavanje vrše sami korisnici.

Sistem koji stoji iza svake kriptovalute naziva se blockchain i u nastavku ćemo govoriti nešto više o njegovim odlikama, ali nije neophodno da razumemo tehničku stranu kako bismo uvideli prednosti kripta za prosečnog korisnika. Zahvaljujući tzv. Kriptografiji, odnosno šifrovanju podataka, ove digitalne valute je gotovo nemoguće falsifikovati. 

Kriptovalute odlikuju i brzina i sigurnost transakcija, koje im u kombinaciji sa pomenutim izuzimanjem posrednika daje globalni karakter. Ovo pruža spektar mogućnosti za povezivanje među korisnicima i pružaocima usluga širom sveta.

Kada ih uporedimo sa drugim čuvarima vrednosti u koje ljudi često ulažu, poput zlata, čuvanje i slanje takođe predstavljaju veliku prednost - kriptovalute se čuvaju u digitalnim novčanicima za koje su odgovorni sami korisnici, a za proces slanja je dovoljno da znate elektronsku adresu korisnika kojem želite da ih pošaljete.

Još jedna važna odlika je ograničena količina. Mnogi suprotstavljaju fiat, odnosno tradicionalne valute kriptu i kao argument protiv digitalnih valuta koriste nepostojanje pokrića. Ipak, kada govorimo o pokriću i inflaciji, vredi istaći primer dolara - više od 40% ukupne količine dolara odštampano je samo u protekle dve godine.

Šta je Bitcoin?

Kao prva i najvrednija kriptovaluta, Bitcoin je praktično postao sinonim za digitalnu imovinu i “barometar” za procenu stanja tržišta.

Iako ideja digitalnih valuta i prebacivanja odgovornosti na korisnike iz ruku posrednika nije nova i datira još iz osamdesetih godina 20. veka, svoj konkretan oblik dobila je tek krajem 2008, kada je misteriozni Satoshi Nakamoto sistematizovao i opisao princip rada u okviru čuvenog whitepaper-a. U januaru 2009. godine, Bitcoin blockchain počinje sa radom i “izruderen” je prvi blok (više o ovom procesu u nastavku). 

Ime Satoshi Nakamoto i dalje izaziva brojne kontroverze, s obzirom na to da je u pitanju pseudonim i nikad nije utvrđeno ko je osoba - ili grupa - koja stoji iza ove tehnološke revolucije.

Nešto više od godinu dana kasnije, došlo je do još jednog događaja koji predstavlja prekretnicu u svetu kriptovaluta. Jedan programer u SAD je, putem internet foruma, dogovorio kupovinu dve pice za 10 hiljada Bitcoin-a, čija je približna vrednost danas više od 200 miliona dolara! Od tada svetska kripto zajednica obeležava Bitcoin Pica dan, kao prvi zabeležen slučaj kupovine bilo kog proizvoda za kripto.

Nakon toga, bilo je brojnih uspona i padova. Najviša vrednost Bitcoin-a u jednom trenutku je iznosila više od 69 hiljada dolara. Mnogi su sumnjali u dugovečnost kripta, te je on “proglašen mrtvim” više od 400 puta. Uprkos tome, Bitcoin-ov blockchain i dalje radi 13 godina kasnije, a procene su da će se poslednji Bitcoin naći u opticaju, odnosno biti izrudaren, daleke 2140. godine.

Šta je blockchain?

Ime ove revolucionarne tehnologije je ujedno i opisuje - u pitanju je lanac povezanih blokova koji čini jedinstvenu bazu podataka. Umesto objašnjenja složenih procesa, možemo da zamislimo blockchain kao knjigu u kojoj bi blokovi predstavljali stranice. Svaka transakcija koja se dogodi u okviru sistema se hronološki beleži, a informacije ostaju zauvek dostupne svim učesnicima. Ova knjiga ne može da se ažurira, odnosno ne možemo da potvrdimo unos informacija i okrenemo novu stranu, ako svi učesnici sistema nisu dali potvrdu. Nakon uspešne validacije transakcija, informacije se “zaključavaju”, odnosno više nisu podložne promeni.
Rudarenje

U paru sa kriptovalutama obično ide i pojama rudarenja, odnosno “kopanja” kriptovaluta. Rudarima nazivamo korisnike koji stavljaju snagu svojih računara u službu održavanja mreže, odnosno obavljanja procesa koji dovode do gorepomenute validacije transakcija. Za uzvrat, oni dobijaju nagradu u vidu određene količine kriptovalute.

Ipak, nisu u pitanju obični kućni kompjuteri, već posebno konstruisani računari sa popularnim nazivom “mining rig” ili samo “rig”. Ove mašine poseduju veliku hardversku snagu neophodnu za izvršavanje složenih procesa, a njihove karakteristike menjaju se iz godine u godinu.
Primene

Iako je primarna upotreba blockchain-a usmerena na kriptovalute, sve je više primena ove tehnologije u “stvarnom svetu”. Osim finansijskih institucija, jedan od najboljih primera značaja ovog tipa upravljanja informacijama možemo da vidimo u logistici. Automatizovano deljenje informacija i beleženje informacija u vezi sa pošiljkama čini saradnju u lancima snabdevanja efikasnijom, čime se smanjuje “trenje” pri trgovini i olakšavaju globalni procesi. 

Na primer, informacije o kompletnom putu jedne pošiljke, od pakovanja u transportne kontejnere do skladištenja na odredištu, mogu da budu smeštene na blockchain. Neke od kompanija koje su počele da primenju ovu tehnologiju na različitim projektima su Walmart i Unilever.

Brojne druge industrije usvajaju blockchain kako bi se nosile sa ogromnim količinama dokumentacije i osetljivošću upravljanja podacima, za šta je dobar primer zdravstvo. Osim toga, i javne uprave mogu da prilagode svoje sisteme i primenjuju tehnologiju u nizu aktivnosti, od regulisanja katastra do glasanja, što je već uradila Estonija koja poseduje “državni blockchain” i ujedno je postala prva država koja je omogućila “e-glasanje” zasnovano na ovom sistemu.
Prevare i brzo bogaćenje

Tema prevara je neizbežna, kada govorimo o svetu kripta. Od začetka interneta, prevaranti traže načine da izvuku korist od neopreznih korisnika. Čuvene prevare poput “nigerijskih prinčeva” koji sa vama žele da podele svoje nasledstvo evoluirale su u “agencije” koje nude finansijsko savetovanje i garantuju da će višestruko uvećati vaše ulaganje.

Iako su kriptovalute istorijski pokazale da mogu da donesu značajan profit, niko ne može da vam garantuje zaradu. Zato je važno da ni sa kim ne delite svoje podatke i novac, u nadi da će se on umnožiti preko noći. Umesto toga, potrebno je da znate zašto kupujete određenu kriptovalutu i obavite osnovno istraživanje u vezi sa pozadinom ovih projekata. Postepeno se upoznajte sa tržištem i nemojte očekivati instant profit.

Zašto kompanije kupuju Bitcoin?

Najčešće čujemo za primere pojedinaca koji se upuštaju u rudarenje, kupovinu i prodaju kriptovaluta, ali sve veći broj velikih kompanija svom portfoliju dodaje kripto, pre svega Bitcoin.

Kupovinu kriptovaluta kompanije vide kao jedan od vidova zaštite od visoke inflacije, ali i investicije na duže staze. Osim toga, brže i sigurnije transakcije postale su primamljive velikim sistemima.

Nije zanemarljiv ni faktor vidljivosti na tržištu, u kontekstu privlačenja pažnje investitora, ali i približavanja drugoj demografiji u odnosu na trenutne potrošače.

Naravno, ovo vodi i ka usvajanju i pripremi za širu rasprostranjenost koja će dozvoliti pružanje usluga i prodaju robe za kripto. Jedan od primera za ovo je kompanija Tesla, čiji CEO Elon Musk je u više navrata pozitivno govorio o kriptovalutama u javnosti. Osim posedovanja kripta, ova kompanija je u jednom trenutku omogućila korisnicima kupovinu automobila za Dogecoin, jedan od alternativnih “koina”. 

Ipak, Tesla se nalazi tek na četvrtom mestu po količini Bitcoin-a u vlasništvu kompanije - ubedljivo prvo mesto zauzima MicroStrategy Inc, američka kompanija za biznis analitiku koja poseduje skoro 130 hiljada “koina”!
Da li je kasno? 

Kriptovalute se ušle u mejnstrim i trenutna procena je da više od 300 miliona ljudi poseduje neku kriptovalutu. Uprkos tome, ova industrija je i dalje mlada. Korisnici, ali i institucije, i dalje uče i deluje da je ostvarivanje punog potencijala ove tehnologije tek pred nama.

Visoka vrednost Bitcoin-a može odbiti neke, ali važno je da znamo i da možete da kupite samo deo kriptovalute u vrednosti koja vam odgovara. Primera radi, najmanja jedinica Bitcoin-a je na osam decimala i nosi ime Satoshi, prema kreatoru ovog projekta.

***

U narednom izdanju vas očekuje priča o zakonskom okviru, oporezivanju kripta, kao i odnosu država prema kriptovalutama i njihovom prihvatanju na svetskom nivou.