Summi1
Summit2

Srbija više uvozi, nego što izvozi mesa

AKTUELNO

SCM

15.11.2022

Dugogodišnje smanjenje stočnog fonda u Srbiji odrazilo se i na povećani uvoz mesa. Samo u prvih devet meseci ove godine za uvoz je otišlo skoro 132 i po miliona evra.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, ističe da je najveći problem u desetkovanom stočnom fondu i da brzih rešenja nema. Bitno je, ukazuje, da shvatimo da je nacionalno opredeljenje proizvodnja hrane za sopstvene potrebe. Mogućnosti da imamo svoju kozu, koju će neko drugi za nas na selu da gaji i muze, ocenjuje, nisu rešenje za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Početkom godine stručnjaci su upozoravali da je u Srbiji stočni fond za poslednjih 30 godina prepolovljen i da posebno zabrinjava to što se smanjuje i rasplodno stado. Upozoreno je da će, ako se to hitno ne zaustavi, biti potrebno mnogo godina da se stočarstvo oporavi. 

Razloga za smanjenje stočnog fonda ima mnogo, jedan od njih je i povećan uvoz smrznutog mesa.

Odnos stočarske i ratarske proizvodnje bio je nekih 60 prema 50 procenata u korist biljne, a sada je taj odnos oko 70 prema 30 odsto u korist takođe biljne proizvodnje. To govori da je pad grla bio izrazit, dva do tri posto na godišnjem nivou, navodi on.

Međutim, ukazuje da se to nije toliko odrazilo na proizvodnju, jer je porasla produktivnost po grlu i da se na taj način kompenzovao taj nedostatak grla u stadu. To, naravno, sve ima kraj i došlo je, naglašava, do pada proizvodnje i samim tim izgubljen je izvoz na tržišta.

Ističe i da Srbija još uvek proizvodi dovoljno mesa za sopstvene potrebe.

Jedino je samodovoljnost u proizvodnji svinjskog mesa oko 90 posto, pa je deset odsto predodređeno za uvoz, uglavnom za preradu.

Budimović navodi da je poremećaj u snabdevanju mleka bio pre mesec dana u svom zenitu i da je sigurno da je manji broj muznih krava doprineo tome, ali da su i naši potrošači počeli da kupuju više nego što im treba.

Potvrđuje da će na tržištu biti dovoljno mleka i da Srbija proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe i za tržišne viškove.

Podsticaji koje je država predoredila za proizvodnju nisu dovoljnji. Treba raditi na genetici, povećanju produktivnosti grla. Ako već hranimo kravu da ona daje 5.000 litara godišnje mleka, a ne tri i po, ukazuje Budimović.

izvor: RTV
foto: unsplash/Alexandr Podvalny