Summi1
Summi1

Nove tehnologije: Prihvatanje kriptovaluta - globalna revolucija i odziv domaćeg tržišta

AKTUELNO

Srbija

30.11.2022.

Godina 2020. je od posebnog značaja za naše podneblje - u decembru te godine usvojen je Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji, a počeo je da se primenjuje oko šest meseci kasnije. Pojmovi poput virtuelnih valuta, pružalaca usluga, kriptomata i mnogih drugih postali su jasno definisani, priznati i prepoznati u očima zakona, što pruža bezbednost učesnicima na tržištu koje ubrzano raste

Autor: Marko Bogdanović, Digital Marketing Manager, Kriptomenjačnica ECD.rs

Neosporno je da je digitalna imovina donela revoluciju koja odjekuje već više od decenije. Broj vlasnika kriptovaluta raste iz godine u godinu, što nije sprečila ni “kripto zima” s kojom se trenutno suočavamo. Reakcije javnosti, ali i globalnih institucija nisu izostale - od prvog izrudarenog Bitcoin bloka 2009. do danas svedočili smo prelasku kripta u mejnstrim, internacionalnom prihvatanju i promeni načina na koji se države širom sveta odnose prema ovoj važnoj temi.

Veliku promenu za domaće tržište doneo je Zakon o digitalnoj imovini iz 2020, koji je ukazao na to da kriptovalute nisu kratkotrajan trend, već značajna oblast sa velikim potencijalom, kojoj vredi posvetiti vreme. On označava i legitimitet koji je često osporavan u ranim godinama industrije, štiti učesnike na tržištu i, najvažnije, čini trgovinu i posedovanje digitalne imovine legalnim i regulisanim u Srbiji.

U ovom tekstu vratićemo se zajedno kroz vreme, kako bismo se osvrnuli na neke od istorijskih kripto događaja širom sveta i sagledali prilike na domaćem tržištu koje su nas dovele do ovog trenutka.

Prvi koraci globalne revolucije
Prva zabeležena kupovina za kriptovalute u “stvarnom svetu” odigrala se 2010. kada je jedan korisnik platio 10 hiljada Bitcoin-a za dve pice. Od tada se svake godine u kripto zajednici obeležava Bitcoin Pica dan. Već sledeće godine, Bitcoin se izjednačio sa dolarom, a nedugo potom i sa evrom i funtom, što pokazuje brzinu njegovog napretka. Te 2011. šira javnost imala je priliku da se upozna sa pojmom Bitcoin-a zahvaljujući čuvenom WikiLeaks-u koji je prihvatao donacije u formi ove kriptovalute. 

Ubrzo je usledila nova ekspanzija Bitcoin ideje - nakon nekoliko kontroverzi, kreirana je Bitcoin fondacija koja je imala za cilj popravljanje reputacije projekta i rad na adekvatnoj promociji njegovog rasta i razvoja. Vredi istaći i to da je 2012. nastala jedna od najvećih kripto menjačnica Coinbase. Iste godine je i u Srbiji pokrenuta prva menjačnica za kriptovalute - ECD.rs - kao indikator da na ovom polju domaće tržište ide u korak sa globalnim trendovima.

Bitcoin je nastavio rast i u 2013, kada je ukupna vrednost ove kriptovalute prešla milijardu dolara. Masovnijem prihvatanju i većoj rasprostranjenosti kripta svedoči i postavljanje prvog kriptomata, odnosno ATM uređaja za kripto u Kanadi.

Širenje ideje
Novu revoluciju unelo je kreiranje Ethereum-a 2014. godine, koji je javnosti približio primene blokčejna koje se ne odnose samo na kriptovalute, uz poseban fokus na uvođenje tzv. pametnih ugovora koji se, poput transakcija kod kripta, izvršavaju automatski, bez posrednika, i ostaju trajno zapisani i nepromenjivi. Često se pominju kompanije poput Tesle koje imaju kripto u svom portfoliju, ali neki od giganata u svojim industrijama znatno ranije su se upustili u svet digitalne imovine. Te 2014. među kompanijama koje su prihvatale kripto bile su Microsoft i PayPal.

Pomenuta Ethereum mreža omogućila je kreiranje različitih programa i aplikacija koje su zabeležile rast u narednim godinama, ali je 2015. obeležio i prvi kriptomat u Srbiji koji je postavio ECD. U ovom periodu, razvoj tehnologije se nastavio, a broj dostupnih kriptovaluta se već merio u stotinama. Ipak, Bitcoin je zadržao svoju poziciju kao najveća kriptovaluta i dostigao cenu od 20 hiljada dolara 2017.

Reakcije država
Države i institucije nisu ostale bez reakcije na nezadrživ rast i razvoj digitalne imovine. Neke države poput Kine i Južne Koreje izrazile su negativne stavove na temu kripta, dok su druge poput Kanade i Estonije bile pioniri na polju prihvatanja digitalne imovine. Ipak, kada je reč o regulativi i zakonskom okviru, Malta je 2018. postala prva država koja je na ovaj način regulisala kripto prostor i zaslužila titulu “prvog blokčejn ostrva”. Iste godine, u Srbiji su se kriptovalute prvi put našle u obrazovnom sistemu - Univerzitet Metropolitan je, u saradnji sa prvom kripto menjačnicom u Srbiji, ponudio kurs na ovu temu za sve zainteresovane.

Preplitanje javnih uprava i sveta digitalne imovine postajalo je sve intenzivnije, a novi korak u ovoj revoluciji postale su digitalne valute centralnih banaka. Uprkos početnom protivljenju, prvu valutu ovog tipa lansirala je Kina 2020. godine u vidu digitalnog juana, a vredi istaći i inicijativu za kreiranje digitalnog evra.
Prekretnica u Srbiji i novi istorijski događaji

Godina 2020. je od posebnog značaja za naše podneblje - u decembru te godine usvojen je Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji, a počeo je da se primenjuje oko šest meseci kasnije. Pojmovi poput virtuelnih valuta, pružalaca usluga, kriptomata i mnogih drugih postali su jasno definisani, priznati i prepoznati u očima zakona, što pruža bezbednost učesnicima na tržištu koje ubrzano raste. Osim domaćih okvira, 2021. će ostati zapisana kao godina istorijskih kripto događaja i na globalnom nivou.

El Salvador je postao prva država koja je usvojila Bitcoin kao zvanično sredstvo plaćanja paralelno sa dolarom. Pored toga, kreiran je i državni novčanik za čuvanje digitalne imovine, kao i državna Bitcoin rezerva - trenutno ih poseduju više od 2.000. Putem El Salvadora pošla je Centralnoafrička republika koja je u 2022. prepoznala Bitcoin kao zvanično sredstvo plaćanja pored postojećeg franka. Iz nedelje u nedelju stižu nove vesti o državama koje na različite načine prihvataju digitalnu imovinu, a među poslednjima je karipska država Dominika koja je sklopila partnerstvo sa TRON blokčejnom i priprema nacionalni “token”.

Gde smo trenutno?
Poslednjih godina, kriptovalute su postale tema koja je konstantno u žiži javnosti. Procena je da u Srbiji oko 200.000 ljudi trenutno poseduje kriptovalute. Ipak, uprkos Zakonu koji svrstava Srbiju među pionire na svetskom nivou i rastu adopcije, neke stvari se i dalje odvijaju sporijim tempom. Trgovci i dalje nisu u mogućnosti da prihvate kriptovalute u zamenu za robu koju nude, niti ih vlasnici mogu direktno zameniti za druga dobra. Iako Srbija ima veliki broj korisnika srazmerno broju stanovnika, i dalje se čekaju naredni koraci koji će omogućiti direktnu trgovinu, ali i pospešiti mogućnosti IT scene zbog lakšeg i bržeg transfera vrednosti i znanja sa globalnom zajednicom.

Kada je reč o regionu, situacija je promenjiva. U Hrvatskoj trenutno nema zakona o digitalnoj imovini, ali su kriptovalute prisutne i za razliku od Srbije njima možete direktno plaćati. Ni u Severnoj Makedoniji, kao ni u Bosni i Hercegovini kriptovalute nisu zakonski regulisane, ali kupovina i prodaja nisu zabranjene.

Porezi u Srbiji

Fizička lica
S obzirom na to da je digitalna imovina zakonski regulisana, kada je reč o kriptovalutama korisnici u Srbiji plaćaju porez na kapitalnu dobit. Fizička lica plaćaju iznos od 15% na dobit ostvarenu od prodaje kriptovaluta na razliku između prodajne i nabavne vrednosti (ako je ona u plusu). To u praksi znači da ako Bitcoin koji ste kupili u iznosu od 80.000 dinara sada vredi 120.000 dinara i imate dokaze o nabavnoj vrednosti, plaćate porez na razliku u ceni - 40.000 RSD - u iznosu od 6.000 dinara prilikom prodaje Bitcoin-a.

Osim toga, postoji potencijalno oslobođenje od plaćanja poreza (ili dela poreza) za sva fizička lica: ako prodajom kriptovaluta fizičko lice ostvari kapitalnu dobit, ali je potom uloži u kapital preduzeća (D.O.O), porez na kapitalnu dobit se plaća sa 50% oslobođenja, odnosno 7,5%.

Pravna lica
Najveća razlika između fizičkih i pravnih lica je u načinu obračuna i podnošenja poreske prijave. Fizička lica prijavu podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit od prodaje digitalne imovine, dok pravna lica prijavljuju kapitalnu dobit posle isteka kalendarske godine kada sprovode završni račun i podnose poresku prijavu poreza na dobit (PDP ili PPDG 1S) za prethodnu godinu. U tom momentu popunjavaju i poreski bilans i tada zavode i dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine i samim tim obračunavaju i porez.

Ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a za pravna lica i preduzetnike prilikom trgovine sa virtuelnim valutama, odnosno prilikom prodaje virtuelnih valuta (jer postoji oslobođenje po članu 25. Zakona o PDV). Međutim, u tom slučaju ne postoji mogućnost odbitka ulaznog PDV-a pri kupovini kriptovaluta, odnosno pri ulaganju u njih, kao ni pri stvaranju, tj. rudarenju kriptovaluta (recimo troškovi električne energije ili ulaganje u mašine (rigove) - ne postoji pravo na odbitak PDV-a po tom osnovu jer prilikom prodaje postoji oslobođenje).

Kao i kod fizičkih lica, sva pravna lica ili preduzetnici koji ostvare kapitalnu dobit i ulože je u kapital nekog drugog preduzeća (D.O.O) porez na kapitalnu dobit se, takođe, ne plaća.

Svet promena
U prethodnih 14 godina se mnogo toga promenilo, kako kod samih kriptovaluta, tako i u globalnom odnosu prema njima. Kada pogledamo domaće tržište, možemo reći da su se u proteklom periodu desili neki krupni događaji poput pomenutog Zakona, ali deluje da nas ostvarenje punog potencijala ovih koraka tek očekuje. Imamo priliku da prisustvujemo uzbudljivoj tehnološkoj i ekonomskoj revoluciji, te je važno da nastavimo da se informišemo i učimo, kako bismo mogli da na pravi način prihvatimo promenu.