Kada je pravi trenutak za inovacije u okviru kompanije?
Trenutak za inovacije u okviru kompanije je svakako pre trenutka u kome se sa inovacijom ide pred korisnike. Kompanija najpre mora da usvoji suštinski kreativan i inovativan način razmišljanja, što znači da će organski razumeti i kreirati inovativne proizvode i servise koje će predstaviti korisnicima. Vraćam se na očekivanja korisnika – ona stalno rastu, jer se menjaju i diverzifikuju njihovi životni stilovi. Kulturološke promene i tehnološke inovacije utiču na to da je ustaljeni pristup marketingu prevaziđen, zbog čega brendovi moraju da (se) inoviraju kako bi ostali relevantni u očima potrošača.
Na primer, procenjuje se da je broj uređaja sa instaliranim ad blocker rešenjima već prevazišao 620 miliona na globalnom nivou, što znači da je ulaganje samo u klasično oglašavanje mnogo manje efikasno nego ranije. Za brendove to otvara izazov i mogućnost da inoviraju načine na koje dolaze u kontakt sa potrošačima. Mi zato razvijamo multisenzorni pristup koji uključuje prepoznatljiva senzorna iskustva onda kada potrošač dođe u interakciju sa našim brendom.
Tako smo pre par godina iz brendinga isključili naziv kompanije, jer istraživanja su pokazala da je sam logo dovoljno prepoznatljiv da stoji samostalno, i to je vizuelni pristup prilagođen savremenom, u sve većoj meri digitalnom okruženju. Razvili smo i sonic, odnosno zvučni logo koji na sve više mesta, naročito u onlajn okruženju, čujete svaki put kada plaćate Mastercard karticom, kao dodatnu potvrdu autentičnosti brenda, odnosno sigurnosti i vrednosti koje mi pružamo korisnicima. U multisenzornom iskustvu aktivirali smo i olfaktorne senzacije, kroz razvoj prepoznatljivih optimism i passion mirisa odnosno parfema, kao i naš ukus kroz passion i optimism ukuse makarunsa kreiranih u saradnji sa Ladurée Paris, i sve to zbirno ima za cilj da probudi autentične emocije i potrošačima pruži jedno sveobuhvatno, uranjajuće i nezaboravno iskustvo, koje brend izdvaja od drugih.
U kom smeru bi trebali da se transformišu brendovi imajući u vidu da živimo u hiperpersonalnoj eri?
Pored hiperpersonalizacije koju potrošači očekuju, ovde treba računati i na smanjenu pažnju na koju su, ruku na srce, uticali sami marketari, stvarajući džunglu u kojoj se reklame često, uz mnogo ponavljanja i malo targetiranja „bacaju“ na korisnike, koji u proseku vide 3 do 5 hiljada reklamnih poruka dnevno. U moru informacija koje se razmenjuju, naša industrija mora da nastavi da insistira na odgovornosti u pogledu privatnosti podataka, što implicira i transparentno komuniciranje svrhe u koju se koriste podaci, ali pre svega, da se podaci prikupljaju uz pristanak korisnika. Kao marketari, o kampanjama treba da razmišljamo iz ugla korisnika, ali nas samih kao korisnika – gde je granica sa kojom se ja osećam komforno? Zašto neki brend želi da ima te podatke o meni? Da li mogu da se predomislim i tražim da se moji podaci izbrišu iz baze podataka? Kada krenemo da razmišljamo iz tog ugla, dolazimo do toga da nam nije neophodno da imamo sve podatke o našim korisnicima – ipak, nije stvar u kvantitetu, nego u kvalitetu i relevantnosti.
Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?
Nagrade za uspešne projekte i trud uložen u njihovu realizaciju uvek prijaju i to je, neskromno rečeno, priznanje za sav prethodni rad koji ste uložili u sebe da biste dostigli određeni nivo izvrsnosti, ali i obaveza da i dalje nastavljate istim tempom. Zbog toga, čestitam svim kolegama na osvojenim nagradama, ali i kolegama koje su ušle u finale, jer su svi oni doprineli da se granice naše industrije pomeraju uvek unapred. Posebno sam zahvalna svojih kolegama, koji su sa svojim znanjem i iskustvom, neprocenjiv deo uspeha naših kampanja i svega što smo do sada inovirali na tržištu.
izvor, foto: Mark Awards
