NielsenIQ: Potrošači se snalaze, međutim nova cenovna realnost je i dalje prisutna

Autor: NIQ (NielsenIQ)

Nesumnjivo, inflacija je bila dominantna tema u tržišnim diskusijama tokom 2023. Iako su visoke stope inflacije postepeno usporavale u poslednja dva kvartala 2023., povećanje cena bio je glavni pokretač nominalnog rasta FMCG-a u Istočnoj Evropi. Primetili smo povratak rasta volumena potrošnje u zemljama istočne Evrope, kako su trendovi rasta postali pozitivniji u posljednjem kvartalu 2023. U Adriatik regiji (Srbija, Hrvatska i Slovenija) količinska potrošnja je pozitivna i prilično stabilna, budući da se u odnosu na Istočnu Evropu oporavlja bržom stopom rasta.

Prema nedavnom NIQ izveštaju „EU Consumer Outlook 2024“, poslednje izazovne godine uticale su na evropske potrošače koji su zabrinuti zbog kontinuiranog rasta cena hrane. Potrošači nastavljaju biti oprezni u svim oblicima potrošnje, pri čemu je 93% evropskih potrošača promenilo način na koji su kupovali robu široke potrošnje tokom 2023. Strategije štednje potrošača najčešće su uključivale iskorišćavanje promotivnih ponuda ili prelazak na cenovno povoljnje opcije, češće posećivanje diskontnih radnji i odustajanje od kupovine određenih proizvoda koje ne smatraju nužnima dok pažljivo prate ukupnu vrednost korpe.
 
Adrijatik regija i Balkan ostaju područja s relativno otpornijim potrošačima u poređenju s ostalim delovima Istočne Evrope ili Evrope uopšte. Uprkos relativno visokoj inflaciji tokom cele 2023, rast potrošnje bio je pozitivan, što se vidi po stopama rasta volumena. Očekujem dalji oporavak potrošnje s pozitivnim ekonomskim izgledima za regiju i očekivanim usporavanjem inflacijskih trendova, ističe Miroslav Tasić, direktor NIQ-a u regiji Adrijatik.

S obzirom na to da se pritisci rastućih cena i dalje osećaju, Privatne robne marke (PL) i Diskonteri nastavljaju imati koristi od kupaca koji su cenovno osetljivi. Slovenija je imala najveći udeo vrednosti Privatnih robnih marki u FMCG-u (36,5%) u 2023. U istom periodu, u Hrvatskoj PL ima 20,4% udela na tržištu, s blagim padom udela u poređenju s prethodnom godinom. U Srbiji su Privatne marke u 2023. rasle višom stopom rasta od brendiranih proizvoda, gde je njihov vrednosni udio 13,3%.

Promocije su odigrale ključnu ulogu u oblikovanju ponašanja potrošača i tržišne dinamike u 2023. godini. U dinamičnom okruženju FMCG-a, gde su potrošači osetljivi na cene i vođeni vrednošću, promocije koje nude stvarne uštede ili dodanu vrednost bile su značajan faktor prilikom odabira. U Sloveniji, kupovine podstaknute promocijama u 2023. činile su 29%, u Hrvatskoj takođe 29%, dok je u Srbiji udeo promo prodaje bio viši, čak 36.

Dalja konsolidacija strukture maloprodajnih kanala zajedno s pozitivnom tržišnom konkurentnošću donosi korist potrošačima i na kraju i proizvođačima i trgovcima, zaključuje Tasić.

Srbija

U Srbiji, u 2023. godini, ukupna prodaja robe široke potrošnje (FMCG) povećala se za 16,0% u odnosu na prethodnu godinu, zbog povećanja količine (1,4%) i jedinične vrednosti (14,6%).

Najprodavanije prehrambene kategorije prema vrednosnoj prodaji u 2023. godini bile su pivo, gotovi mesni proizvodi, bezalkoholna pića, kafa i keks. Od navedenih kategorija, količinska prodaja piva i bezalkoholnih pića porasla je 4% u 2023. u poređenju s 2022., dok su najveći porast cene u istom periodu imali keksi sa 18,3%. Posmatrajući neprehrambene kategorije tokom 2023. u poređenju s 2022. godinom, najprodavanije kategorije po vrednosti bile su deterdženti za veš, toaletni papir, omekšivači tkanina, dečije pelene i dezodoransi. U tom razdoblju toaletni papir zabeležio je nejveći rast volumena od 8%. Najveći rast cene u 2023. imala je kategorija deterdženta sa 29,4%, a zatim slede omekšivači sa 22%.

Svi tipovi prodajnih kanala u Srbiji zabeležili su rast vrednosne prodaje u 2023. Najveći rast vrednosti prodaje zabeležen je u kanalu Diskontera, koji je porastao za 23,1%. 

FMCG industrija u Srbiji zabeležila je značajan rast od 16.0% u 2023. u poređenju s prethodnom godinom. Prvih 5 vodećih proizvođača imali su brži tempo rasta od 17,3%. Naime, Privatne robne marke pokazuju još veću stopu rasta od 21,0%, nadmašujući celokupni rast FMCG industrije. U Srbiji Privatne robne marke imaju tržišni udeo od 13,3%.

Hrvatska

FMCG industrija u Hrvatskoj zabeležila je rast vrednosti od 16,7% u 2023. u odnosu na prethodnu godinu. Iako je rast uglavnom podstaknut porastom cena (14,5%), dodatno dolazi i od rasta volumena (2,2%).

Najvišu vrednosnu prodaju u 2023. godini zabeležile su sledeće prehrambene kategorije: sveže meso u rashladnom delu, pivo, gotovi mesni proizvodi, sir i mleko. Sve ove kategorije zabeležile su rast količinske prodaje u 2023. u poređenju s prethodnom godinom, pri čemu su jedino gotovi mesni proizvodi i pivo imali pad količinske prodaje. Najveće povećanje cena među navedenim kategorijama zabeležili su gotovi mesni proizvodi sa 18,7%. Posmatrajući neprehrambene kategorije u 2023., toaletni papir, deterdženti za veš, dezodoransi, kuhinjski ubrusi i kućna sredstva za čišćenje ističu se po najvišoj vrednosnoj prodaji. Međutim, od navedenih kategorija samo su dezodoransi i toaletni papir zabeležili porast količinske prodaje. Najveće povećanje cene među vodećim neprehrambenim kategorijama u 2023. u poređenju s prethodnom godinom, zabeležili su deterdženti za veš sa 23,1%.

Svi prodajni kanali u Hrvatskoj imali su rast vrednosne prodaje u 2023., premašujući 10%, u poređenju sa 2022. godinom. Najznačajniji rast zabeležio je kanal drogerija, od 23,9%, dok su diskonteri imali najniže stope rasta od 11.1%. 

Vodećih 5 proizvođača u 2023. godini pokazalo je nižu stopu rasta vrednosne prodaje (11,9%) u poređenju s celokupnom FMCG industrijom (16,7%). Proizvodi Privatnih robnih marki prate sličan trend, rastući nešto sporijim tempom od FMCG sektora, sa stopom rasta od 13,6%. U Hrvatskoj su Privatne robne marke u 2023. imale udeo od 20,4%. Istovremeno, manji proizvođači podstiču rast FMCG-a pošto imaju višu stopu rasta od celokupne FMCG industrije. 

Slovenija

Slovenija je imala niži nominalni rast vrednosti u FMCG industriji u poređenju sa drugim navedenim zemljama u Adrijatik regiji. Nominalni rast u 2023. u odnosu na 2022. iznosio je 11,6%. Pozitivan rast količinske prodaje u poslednjem kvartalu 2023., ukupno 0,8% u 2023.godini, pokazuje nastavak trenda oporavka volumena prodaje na Adriatik tržištu.

Najvišu vrednosnu prodaju u 2023. zabežile su sledeće prehrambene kategorije: mesni proizvodi u rashladnom delu, pivo, čokoladni proizvodi, sir i sveže meso u rashladnom delu. Sve kategorije su zabeležile rast količinske prodaje u 2023. u poređenju s prethodnom godinom, osim piva koje pokazuje pad u prodanoj količini. Istovremeno, najveće povećanje cena imala je kategorija sira sa 15,8%. Među neprehrambenim kategorijama u 2023. najveći rast prodaje zabeležile su sledeće kategorije: proizvodi od papira, deterdženti za veš, sredstva za pranje posuđa, proizvodi za negu lica i dezodoransi. Sve navedene kategorije zabeležile su rast količinske prodaje, dok su najveći rast količine imali proizvodi za negu lica sa 6,4% u 2023. u odnosu na 2022. godinu. Najveće povećanje cene zabeležila je kategorija proizvoda od papira (18,9%).

Svi kanali su zabeležili rast vrednosne prodaje u Sloveniji u 2023. Najviše se ističe kanal Drogerija, kao i kanal “Veliki Supermaketi i Diskonteri”, sa stopom rasta vrednosti od 13,6% u odnosu na prethodnu godinu, dok male prodavnice beleže najnižu stopu rasta.

Vrednosni udeo privatnih robnih marki u Sloveniji iznosio je 36,5% u 2023. godini, što je najviši udeo PL-a u prodaji među zemljama u Adriatiku. Privatne marke nastavljaju rast bržom stopom rasta (13,5%) u odnosu na vodećih 5 proizvođača koji rastu sporijom stopom rasta (6,5%) kao i u odnosu na  celokupnu FMCG industriju koja raste 11,6%. 

Izvor: InStore
Grafikoni: NIQ