Ovi rezultati odraz su, kako objašnjavaju iz kompanije, rezultat pozitivnih kretanja osnovnih prihoda, kao i znatno bržeg rasta operativnih prihoda (+7,0%) u odnosu na operativne rashode (+3,1%). Koeficijent troškova i prihoda se shodno tome poboljšao sa 47,9% na 46,1%. Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,5% (decembar 2023: 15,7%). Porast su zabeležili kako obim kredita (+1,7%) tako i depoziti klijenata (+3,2%) tokom prve polovine 2024. godine.
Obim novoodobrenih održivih kredita u korporativnom segmentu udvostručio se na međugodišnjem nivou i dostigao 2,1 milijardu evra. U odnosu na jun 2023. godine, broj planova štednje u hartijama od vrednosti povećao se za 23% i iznosio je 1,3 miliona. Neto dobit za prvu polovinu 2024. godine iznosila je 1,63 milijarde evra (prva polovina 2023: 1,49 milijardi evra). Upravni odbor Erste Grupe nastaviće svoju ustaljenu politiku dividendi predlaganjem dividende od 3,00 evra po akciji za finansijsku 2024. godinu.
Rezultati za prvu polovinu 2024. godine potvrđuju uspešan put kojim ide naša bankarska grupa u Austriji i regionu Centralne i Istočne Evrope. Finansiranje energetske tranzicije i digitalne transformacije u Evropi zahteva snažne banke koje, kroz saradnju sa državnim institucijama i privredom, aktivno doprinose napretku u tom pravcu. Želimo da naša uloga u tome bude još veća u budućnosti. Naši odlični rezultati pružaju dobru osnovu za to, izjavio je Peter Bosek, predsednik Izvršnog odbora Erste Grupe.
Rezultati koje smo postigli u prvih šest meseci ove godine odraz su rasta naših glavnih pokretača prihoda, kao i našeg uspešnog upravljanja rizicima i troškovima. Uz stabilno ekonomsko okruženje u našem regionu, ovi rezultati nam omogućavaju da prognozu revidiramo naviše za celu godinu i da predložimo dividendu od tri evra za tekuću finansijsku godinu, izjavio je Stefan Dörfler, izvršni finansijski direktor Erste Grupe.
Finansijski rezultati za period od januara do juna 2024. godine porede se sa rezultatima za period od januara do juna 2023. godine, a stavke bilansa stanja od 30. juna 2024. godine sa stavkama od 31. decembra 2023. godine.
Porast prihoda baziran na većem obimu kredita i povoljnim tržišnim kamatnim stopama
Neto prihod od kamata se povećao na 3.687 miliona EUR (+3,5%; 3.561 miliona evra), na svim ključnim tržištima izuzev Austrije, na bazi viših tržišnih kamatnih stopa u evrozoni i većeg obima kredita. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 1.423 miliona evra (+11,6%; 1.275 miliona evra). Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima, najviše u upravljanju sredstvima i uslugama platnog prometa. Neto rezultat od trgovanja je opao na 137 miliona evra (270 miliona evra); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasla je na 111 miliona evra (-64 miliona evra). Kretanje ove dve stavke uglavnom se moglo pripisati efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 5.522 miliona evra (+7,0%; 5.161 miliona evra).
Operativni rezultat veći za 10,6% i iznosi 2,97 milijardi evra
Opšti administrativni rashodi porasli su na 2.548 miliona evra (+3,1%; 2.472 miliona evra). Rashodi za zaposlene povećali su se na 1.534 miliona evra (+5,1%; 1.459 miliona evra) zbog povećanja zarada. Ostali administrativni rashodi povećali su se na 745 miliona evra (+0,9%; 738 miliona evra). Dok su uplate u programe osiguranja depozita koje su uključene u ostale administrativne rashode – i već unapred proknjižene za celu 2024. godinu – opale na 69 miliona evra (114 miliona evra), rashodi za IT su porasli na 301 milion evra (265 miliona evra). Amortizacija i depresijacija iznosile su 270 miliona evra (-1,9%; 275 miliona evra). Generalno gledano, operativni rezultat je znatno porastao na 2.974 miliona evra (+10,6%; 2.689 miliona evra), a koeficijent troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 46,1% (47,9%).
Koeficijent problematičnih kredita (NPL) ostaje na niskom nivou od 2,4%
Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata („troškovi rizika“) iznosile su -126 miliona evra ili 12 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima (29 miliona evra ili 3 bazna poena). Izdvajanja za rezervisanja po kreditima i potraživanjima zabeležena su prvenstveno u Austriji i Rumuniji. Zabeleženi su pozitivni doprinosi prihoda od naplate već otpisanih kredita, najviše u Austriji. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima zabeležio je neznatan porast i iznosio 2,4% (2,3%). Koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita (isključujući sredstva obezbeđenja) opao je na 80,6% (85,1%).
Bolji krajnji učinak odraz je snažnog operativnog rezultata
Ostali operativni rezultat iznosio je -254 miliona evra (-283 miliona evra). U njega je uključeno izdvajanje u iznosu od 90 miliona evra za rezervisanje po osnovu međubankarskog oslobađanja u skladu s članom 6. stav 1. podstav 28. (druga rečenica) austrijskog Zakona o PDV-u. To oslobađanje Evropski sud pravde ili Komisija EU mogli bi klasifikovati kao pomoć koja nije u skladu sa pravom EU i stoga će možda morati da bude refundirano. Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka, koji su već uključeni u ovu stavku za celu 2024. godinu, zabeležili su značajan pad na 28 miliona evra (114 miliona evra), jer u evrozoni 2024. godine neće biti naplaćene redovne godišnje uplate. Dažbine na bankarsko poslovanje u ovom trenutku plaćaju se na četiri ključna tržišta. One iznose 134 miliona evra (121 milion evra) i utiču na ostali operativni rezultat. Od toga, 96 miliona evra (101 milion evra) naplaćeno je u Mađarskoj. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 20 miliona evra (20 miliona evra), u Rumuniji 18 miliona evra (novouveden 2024. godine). Porez na bankarsko poslovanje u Slovačkoj od 46 miliona evra direktno je proknjižen u okviru stavke poreza na dobit.
Porezi na dobit iznosili su 531 milion evra (439 miliona evra). Pad dela dobiti koji pripada manjinskim udelima na 431 milion evra (508 miliona evra) bio je posledica nižih doprinosa štedionica. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća („neto dobit“) porastao je na 1.629 miliona evra (1.490 miliona evra) na bazi snažnog operativnog rezultata i boljeg ostalog operativnog rezultata.
Skroman porast obima kredita i depozita
Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 26,3 milijarde evra (26,1 milijarda evra). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), osnovni akcijski kapital (CET1, konačni) iznosio je 23,7 milijardi evra (22,9 milijardi evra), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) 30,1 milijardu evra (29,1 milijarda evra). Periodična dobit za prvu polovinu godine uključena je u gore navedene iznose. Ukupni rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, CRR, konačni) porastao je na 153,2 milijarde evra (146,5 milijardi evra). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,5% (15,7%), a koeficijent ukupnog kapitala 19,6% (19,9%).
Bilansna suma se povećala na 344,1 milijardu evra (+2,1%; 337,2 milijarde evra). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda opali su na 26,2 milijarde evra (36,7 milijardi evra), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 35,0 milijardi evra (21,4 milijarde evra). Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 211,3 milijarde evra (+1,7%; 207,8 milijardi evra). Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su pad na 17,5 milijardi evra (22,9 milijardi evra). Depoziti klijenata su porasli – najviše u Češkoj Republici i Austriji – na 240,2 milijarde evra (+3,2%; 232,8 milijardi evra). Koeficijent kredita i depozita iznosio je 87,9% (89,3%).
Prognoza za 2024. godinu
Nakon dobrih trendova poslovanja u prvoj polovini godine, Erste Grupa je svoju prognozu revidirala naviše. Erste Grupa sada očekuje da će 2024. godine ostvariti prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 15%, generalno stabilan operativni rezultat, i posledično, koeficijent troškova i prihoda i dalje ispod 50%.
Ekonomisti očekuju da će ključna tržišta Erste Grupe 2024. godine zabeležiti viši realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci 2024. godine nastaviti da se kreću silaznom putanjom. Kontinuirano snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomski učinak na svim tržištima Erste Grupe. Bilansi tekućih transakcija trebalo bi da ostanu na održivom nivou u većini zemalja, dok bi fiskalni deficiti trebalo da nastave da se kreću u pravcu konsolidacije. Očekuje se da će odnos javnog duga i BDP-a na svim tržištima Erste Grupe ostati generalno stabilan, a samim tim i znatno ispod proseka u evrozoni.
U ovom ekonomskom kontekstu, Erste Grupa očekuje neto rast kredita za oko 5%. Poslovanje sa stanovništvom i korporativnim klijentima trebalo bi da na svim tržištima doprinese ostvarenju tog cilja. Na osnovu gore navedenih makroekonomskih pokazatelja, troškovi rizika bi trebalo da 2024. godine ostanu na niskom nivou. Premda je teško dati preciznu prognozu u uslovima aktuelnih niskih troškova rizika, s obzirom na kretanja u prvoj polovini godine, Erste Grupa procenjuje da će se 2024. godine troškovi rizika kretati ispod 20 baznih poena (umesto ispod 25 baznih poena kao što je prvobitno pretpostavljeno) prosečnih bruto kredita klijentima.
Očekuje se da će koeficijent kapitala CET1 ostati snažan i obezbediti bolji prinos na kapital i/ili fleksibilnost u pogledu spajanja i pripajanja (M&A), uprkos tome što Erste Grupa trenutno realizuje otkup akcija u iznosu od 500 miliona evra u 2024. godini.
Izvor: InStore
Foto: Erste Group
