Ta kartica egzaktno beleži vreme dolaska zaposlenih na radno mesto i odlaska čime se bolje štite prava zaposlenih, rekao je ministar.
Marinakis je na konferenciji za novinare rekao da je porast prekovremenih sati posebno evidentan u prvih sedam meseci 2024. u odnosu na isti period prošle godine.
Po njegovim rečima, izraziti primer su samoposluge gde je broj prekovremenih sati rada od početka primene kartice pa do kraja 2023. porastao za 61,2%.
Digitalna radna kartica uvedena je da bi se zaštitila prava radnika i suzbili eksploatatorska praksa nekih poslodavaca, neprijavljivanje prekovremenog rada i falsifikovanje podataka, rekao je potpredsednik Vlade.
Digitalna kartica se, kako je rekao, od 2022. godine uspešno primenjuje u bankama i velikim supermarketima, a od 2023. godine u osiguravajućim društvima, javnim komunalnim preduzećima i kompanijama koje se bave obezbeđenjem.
Od 1. jula ove godine njeno korišćenje je prošireno na industriju i maloprodaju. Ti sektori zapošljavaju oko 750.000 ljudi, rekao je Marinakis.
Po njegovim rečima, kada ta mera bude proširena i na ugostiteljstvo i turizam, očekuje se da će digitalnu radnu karticu koristiti oko 1,5 miliona zaposlenih.
Od 1. jula, radnu karticu moraju da koriste industrijska preduzeća i firme u maloprodaji koje zapošljavaju više od deset ljudi, ali se ona odnosi samo na one koji tokom radnog vremena moraju da budu na radnom mestu i koji mogu da prijave dolazak i odlazak, a ne i na one koji rade van radnog mesta. Kod takvih zaposlenih se i dalje barata dužinom radnog vremena koja je ranije zvanično prijavljena.
Jedan od ciljeva Ministarstva rada jeste da pomoću digitalne kartice stekne realnu sliku o radu što bi bila osnova i za eventualno formulisanje boljeg zakona o radu.
Podaci o radnom vremenu slivaju se u vladin centralni informatički sistem ERGANI, a najčešći način prijavljivanja zaposlenih na poslu je identifikacija uz pomoć digitalnog individualnog QR-koda koji dobijaju preko besplatne državne aplikacije.
Izvor: eKapija
