Novo istraživanje čiji su nalazi objavljeni u Journal of Marketing Research, pokazalo je da su politike za smanjenje upotrebe jednokratnih plastičnih kesa u marketima i drugim maloprodajnim objektima u Ostinu i Dalasu dovele do povećanja kupovine plastičnih kesa, a takvo ponašanje se nastavilo i nakon što su pravila ukinuta, prenosi Science Daily.
Koautor studije i profesor marketinga sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu Hai Che i njegovi saradnici su otkrili porast prodaje plastičnih kesa nakon što su gradovi zabranili prodavnicama da besplatno dele plastične kese za prenošenje namirnica. Količina kupljenih plastičnih kesa izmerena je analizom podataka sa skenera bar-kodova na potrošačkim računima.
Imali smo nade u pozitivne efekte, poput povećane ekološke svesti kod kupaca i smanjenja upotrebe jednokratne plastike ili papirnih proizvoda. Međutim, podaci su pokazali suprotno – ljudi su kupovali više plastike, rekao je Che, dodajući da su kupci prethodno koristili besplatne kese iz prodavnica kao kese za smeće u domaćinstvima.
Istraživanje je pokazalo da što je politika duže na snazi, duže traju njeni efekti nakon ukidanja.
Prema rečima Chea, pravila o kesama su verovatno promenila ponašanje potrošača na pozitivne načine, kao što je navika korišćenja višekratnih platnenih torbi za svakodnevnu kupovinu, iako istraživači nisu imali podatke o tome.
Studija doprinosi rastućem broju istraživanja o nenamernim posledicama ekoloških politika i nudi uvide koji se mogu primeniti i izvan upotrebe plastičnih kesa, rekao je Che.
Iako je naša studija fokusirana na plastične kese, slični efekti su dokumentovani kod politika usmerenih na zaslađena pića, energetsku efikasnost i zdravstvene inicijative. U svakom od tih slučajeva, ponašanja koja nisu direktno ciljana politikom – poput kupovine više slatkiša kada se oporezuju gazirana pića – mogu poništiti ili čak ugroziti primarne ciljeve politike, zaključio je.
Izvor: Cirkularna ekonomija
