Piše: Vojislava Pešić, business event director, InStore Media
Baš danas me i Google photos istorija podseća na prošlogodišnje putovanje u Rim i Firencu, na opijajuću i uzvišenu lepotu kolevke humanizma, nastalog kao reakcija na srednjovekovni teocentrični pogled na svet, koji je čoveka stavio u prvi plan i istakao vrednost obrazovanja, umetnosti, nauke i individualnosti.
Razmišljam o kontrastu ove dve poveznice – tehnološki najnaprednijeg trenutka u istoriji čovečanstva, zahvaljujući ljudskom intelektu i sposobnostima koji su zamajac dobili tokom humanizma i renesanse i istovremeno, straha od dehumanizacije kojim taj tehnološki napredak preti.
Pitam ChatGPT da napravi paralelu između pojmova humanizam i humanizacija.
Humanizam je filozofski i kulturni pokret 15. veka, koji je čoveka – njegove sposobnosti, intelekt i dostojanstvo stavio u centar pažnje. Danas, u širem smislu, predstavlja sekularnost, racionalnost i poštovanje ljudskih prava.
Sa druge strane, humanizaciju označava kao proces činjenja nečega više „ljudskim“ ili prilagođenim ljudskim potrebama, vrednostima i emocijama, uz veće poštovanje individualnosti i etičkih principa.
Dok se renesansni humanizam bavio istraživanjem ljudske prirode kroz umetnost, nauku i filozofiju, savremena humanizacija brendova ili organizacija ima za cilj razumevanje ljudskih emocija, potreba i ponašanja.
Prepoznajem da se ovim principom danas vodimo u poslovanju, marketingu i tehnologiji kako bismo brendove, proizvode ili usluge učinili empatičnim, autentičnim i dostupnim.
U renesansi su umetnici i pisci koristili priče da osvetle ljudsko iskustvo i univerzalne vrednosti. Danas, humanizacija koristi pripovedanje (storytelling) za povezivanje brendova i publike. To često ističu i naši govornici na konferencijama.
U renesansi su štamparija i razvoj nauke doneli revoluciju u razumevanju sveta i procesa i širenju znanja. Interesantno (i donekle paradoksalno), današnja tehnologija, kroz AI, digitalne platforme i dostupnost i obradu podataka, upravo omogućava humanizaciju kroz personalizaciju i razumevanje ljudskih potreba, emocija i ponašanja.
Oba koncepta stavljaju čoveka i njegovo iskustvo u centar i izazivaju status quo, zaključuje ChatGPT.
Šta sve ovo znači iz perspektive organizacije konferencija?
Tehnologija igra značajnu (i sve veću) ulogu u event industriji. Mnogobrojni alati ubrzavaju kreativne i logističke procese, omogućavaju virtuelnu posetu lokaciji, immersive iskustvo gledanja programa, interaktivno predstavljanje proizvoda i usluga (3D product demonstration), mogućnost povezivanja sa ostalim učesnicima kroz različite aplikacije i platforme.
Događaji uživo, kroz online ekstenziju, nude način da mikro zajednica, okupljena oko tema i interesovanja, živi tokom čitave godine, stvarajući veći broj digitalnih dodirnih tačaka sa publikom i izvan fizičkog događaja.
Na našem tržištu, visok procenat učesnika događaja i dalje voli da ih, kada je reč o novim tehnologijama, na promene navikavate smisleno i polako, ne remeteći ono što tradicionalno najviše vole – reč i susret uživo.
U našem fokusu uvek je – čovek.
Dobro nam došli na konferencije i u ovoj godini!
