Pad se delimično pripisuje raspadu trostranačke koalicije kancelara Olafa Scholza u novembru i naknadnom neuspehu u sprovođenju vladine inicijative za podsticanje rasta. Plan, koji je obuhvatao poreske olakšice za podsticanje investicija, mere za smanjenje cena struje i reforme tržišta rada, bio je ključan za raniju prognozu.
Još jedan faktor iza revidirane brojke je mogućnost da SAD uvedu carine na robu iz Evropske unije.
Nemačka je prošlu i 2023. godinu završila recesijom. U godišnjem izveštaju predviđa se blagi pad izvoza, dok će privatna potrošnja ostati slaba. Očekuje se da će inflacija ostati 2,2 odsto, odnosno 0,2 procentna poena preko mere koju traži Evropska centralna banka.
Stagnacija utiče i na tržište rada. Predviđa se da će nezaposlenost pogađati tri miliona ljudi.
Nemačka privreda stagnira već dve godine, što je delom posledica cikličnih, ali pre svega strukturnih faktora, navodi se u izveštaju.
Ističe se da se kompanije uzdržavaju od investicija zbog visokih cena energije, prekomernog poreskog opterećenja, visokih doprinosa za socijalno osiguranje, previše birokratije i dotrajale infrastrukture.
Vlada ipak vidi "svetlo na kraju tunela" u 2026. za koju predviđa rast od 1,1 odsto.
Izvor: dpa
Foto: Norbert Braun/Unsplash
