Summi1
Summit2

Predrag Ćirović, Commercial Director, GfK Consumer Panels & Services, Serbia and Croatia: Poverenje koje ste izgradili sa kolegama omogućilo je da posao funkcioniše

KOLUMNA PONEDELJKOM

Srbija

24.01.2022.

Skoro će dve godine kako se Korona ušetala u naš život. Bili smo ubeđeni da će brže nestati, ali gledajući razvoj dogadjaja u poslednje vreme reklo bi se da neće još skoro. Kako god, od tog inicijalnog šoka, došli smo u fazu da smo se nekako navikli da živimo, pa i da radimo u takvim uslovima. 

 

Piše: Predrag Ćirović, Commercial Director, GfK Consumer Panels & Services, Serbia and Croatia

Ovoga puta bih se posebno osvrnuo na taj aspekt uticaja Korone, posebno kao neko ko se nalazi na menadžerskoj poziciji i vodi tim ljudi.

Nekoliko važnih pitanja koja moramo imati u vidu - Kako izgleda okruženje u kome živimo? Kao izgledaju promenjeni uslovi rada? Kakva je uloga menadžera u tim promenjenim okolnostima?

Kada govorimo o okruženju....Jasno je da se moderni svet dugo nije susreo sa situacijiom kao što je ova pandemija. Sve je počelo onako bezazleno, dok broj zaraženih nije počeo da se povećava eksponencijalno. Stravične slike iz bolnica dodatno su potvrdjivale opasnost situacije u kojoj smo se našli. Na dnevnom nivou dobijamo informacije o broju zaraženih i umrlih. To je postala glavna informacija uz jutarnju kafu...i tako već skoro dve godine. Strah je postao dominantno osećanje kod velikog broja ljudi. Strah za sopstveni život, strah za živote naših prijatelja i familije.. Strah za sopstvenu egzistenciju.. Po GfK istraživanju koje se sprovodi od početka pandemije, procenat onih koji kažu da su zabrinuti se ne smanjuje ispod 50%, dok je čak svaki 5 ispitanik rekao da je na svojoj koži osetio efekte krize, da li kroz gubitak posla ili kroz smanjenje plate, neredovne plate...itd. Dakle, živimo u uslovima gde strah i strepnja konstantno lebde iznad glava velikog broja ljudi.

Na sve gore navedeno dodajemo i radne uslove...A kako su oni izgledali? Kuća je postala naša kancelarija... Dakle, bili smo primorani da naše trpezarije, spavaće sobe, dečije sobe pretvorimo u kancelarije. Granica izmedju privatnog i poslovnog života je nestala. I to nije sve...kuća je postala škola, vrtić, restoran... Ni sami nismo bili svesni da život i posao može tako da funkcioniše. Oni koji imaju decu su morali nekako da ih zauzdaju i objasne da imaju sastanak i da moraju da budu tihi, u rodjenoj kući! U pauzama smo morali da uključujemo mašine i pravimo ručkove....pregledamo domaće zadatke. E u takvim okolnostima, smo morali da ispunjavamo targete, kreiramo strategije, vodimo pregovore, rešavamo krizne situacije na poslu itd.
Neka istraživanja pokazuju, da se sa radom od kuće povećala efikasnost zaposlenih, čak i kvalitet života, jer zaposleni ne moraju da putuju do posla po gužvi, bolje balansiraju između posla i privatnog života, imaju više vremena...itd. Takodje, istraživanja su pokazala da se taj višak vremena često koristio upravo za posao. Reklo bi se kao win-win pozicija za kompanije?!

Ipak, mislim da treba pogledati i drugu stranu medalje. Istraživanja pokazuju da je značajno porastao broj zaposlenih koji su pod stresom i osećaju veliki pritsak, sa ozbiljnim posledicama po mentalno zdravlje. Oracle je u svojoj studiji uvideo da je 2020. godina bila najstresnija do sada ikada. Čak 78% ispitanih je reklo da je COVID ozbiljno uticao na njihovo mentalno zdravlje. Za njih 90% je stres na poslu prenet i na privatan život, a sve se to u krajnjoj instanci reflektuje na sve veće stope depresije i anksioznosti. Nedavno sam pronašao I ovaj podatak na internetu. Prema broju ljudi koji pate od depresije Srbija je još pre pandemije COVID-19, sa pet odsto obolelih, bila iznad svetskog proseka. Stručnjaci procenjuju da će uticaj aktuelne pandemije na mentalno zdravlje ljudi biti veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast. Prema Svetskom ekonomskom forumu, svaka treća osoba razvija anksioznost i depresiju prouzrokovanu novonastalom situacijom, a domaći psihijatri i psiholozi očekuju sličan trend u Srbiji.

Drage kolege, menadžeri, svi koji na dnevnom nivou radite sa različitim timovima, dobro razmislite o svemu gore navedenom. Evidentno je da je rad od kuće pokazao da posao može da funkcioniše. Veliki broj firmi će sigurno i dalje nastaviti to da praktikuje, jer to sigurno donosi dosta dobrog kompaniji, a možda i zaposlenima. Koliko god se trudili da u uslovima rada od kuće pokušate da držite stvari pod kontrolom i obezbedite normalno funkcionisanje biznisa, na kraju se ipak sve svede na poverenje. Poverenje koje ste izgradili sa vašim kolegama je ono što je omogućilo da posao funkcioniše. Nikakav sistem za praćenje, portali za radne sate i slične igračke, vam neće pomoći ako nemate iskren i otvoren odnos sa vašim ljudima. Individualna odgovornost, vas kao menadžera kao i svakog zaposlenog je glavno pogonsko gorivo za rast i održivost biznisa.

Vaši zaposleni su pokazali u poslednje dve godine, da ste sa pravom verovali u njih. Zbog toga im morate biti zahvalni, ali iskreno. Zbog toga svaki sastanak treba započinjati sa pitanjem – Kako ste? Ne zato što tako treba, ili ste to pročitali u nekoj menadžment literaturi, nego zato što je to stvarno važno da znate. Kako se osećaju, da li su pod stresom, da li im treba pomoć – to su pitanja koja morate postaviti pre nego što krenete da se preslišavate da li su targeti dostignuti.

Na menadžerima, kao liderima, je da razvijaju svoju empatiju, da rade na etici i brinu o svojim zaposlenima. Preispitajte koje su to vrednosti i postulati na kojima se bazira vaša organizaciona kultura. Pored praćenja efikasnosti, možda je važnije pratiti koliko su vaši zaposleni preopterećeni. Postavite mentalno i fizičko zdravlje kao prioritet u vašim planovima, a ne kao običan benefit za zaposlene. Na kraju dana, niko vas neće pamtiti po rezultatima koje ste ostvarili već po ljudskosti i odnosima koje ste izgradili sa vašim zaposlenima.