IN STORE  in your country  
SRBIJA
Srbija
09.09.2021.

AKTUELNO

Šta donose evropski standardi u proizvodnji krompira

U Srbiji se poslednjih dana govori o lošem rodu krompira zbog nepovoljnih vremenskih uslova i visokoj ceni koju će plaćati kupci. Manje je poznato da se proizvođači suočavaju i s velikim promenama u načinu uzgajanja i skladištenja ove vrste povrća.

Izvoznici, ali i ostali proizvođači sada moraju da računaju na značajne investicije jer je u Evropskoj uniji napravljen veliki zaokret u pravilima proizvodnje i tretiranja tog povrća.

Najveći problem postaje skladištenje usled zabrane upotrebe preparata hlorprofam, koji je korišćen protiv klijanja krompira. Zbog toga će proizvođači morati da izgrade nove objekte ili nabave dodatnu opremu. U suprotnom, neće moći da plasiraju svoju robu na domaćem i inostranom tržištu.

Prema iskustvu proizvođača iz Hrvatske, bez ozbiljnih investicija i udruživanja manjih proizvođača ovaj sektor mogao bi da bude ozbiljno ugrožen. Proizvođač Damir Mesarić iz Belice, hrvatskog sela u kom postoji i spomenik krompiru, kaže da u ovakvoj situaciji bez korišćenja evropskih fondova nije bilo moguće unaprediti proizvodnju. Teško bismo mogli da unapredimo proizvodnju i dostignemo one standarde koji su se već ustalili na Zapadu, rekao je Mesarić predstavnicima medija i Ministarstva poljoprivrede iz Srbije koji su proteklih dana boravili u Zagrebu, na poziv projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”.

Mesarić, koji ujedno je i predsednik Udruženja međumurskih proizvođača merkantilnog krompira, istakao je kako je na početku konkurisanje za evropske fondove bilo „jako teško i komplikovano”. Retki su bili oni koji su se odlučivali na ove investicije, dok je sada to već, kako kaže, „uhodan posao”.

Danas već nema većeg proizvođača krompira koji nije konkurisao za novac iz evropskih fondova. Oni koji se isprva nisu snašli odustali su od proizvodnje, istakao je on.

Stara skladišta s kontrolisanom ventilacijom, podizana pre desetak godina, ukidanjem preparata hlorprofam postala su neadekvatna. U toku je izgradnja novog na obodu ovog sela, udruženim snagama sedam proizvođača jer je reč o velikoj investiciji. To lokalno udruženje konkurisalo je za novac iz evropskih fondova. Slični objekti podižu se na lokacijama gde je najveća proizvodnja krompira, a Evropska unija udruženjima isplaćuje čak 70 odsto investicija, pa čak i punu zaradu zaposlenog inženjera u naredne četiri godine.

Kada je reč o problemima ovog sektora, Mesarić ističe da se gotovo u svim državama, pa čak i u EU, proizvođači suočavaju s dampinškim cenama. Proizvođači svakako poručuju da je potrebno stalno ulaganje u promociju, ali i pažljiv izbor sortimenta jer više niko neće da kupuje „oštećen krompir nestabilnog kvaliteta”.

Podsetimo, Evropska komisija donela je uredbu kojom aktivna materija hlorprofam ne može da se koristi od 2020. godine. Reč je o herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Procenjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače.

Na koji način će ovaj problem biti rešen u Srbiji i šta proizvođači mogu da očekuju?

Profesor Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da će naši proizvođači morati da naprave zaokret i da se prilagode novonastaloj situaciji.

Hlorprofam je i kod nas zabranjen. Naravno, proizvođači će morati da se prilagode, te će tražiti dodatna ulaganja, ali kako idemo ka Evropi, moramo da prihvatamo njihove standarde, ograničenja i preporuke, kaže naš sagovornik. Prema njegovim rečima, u odnosu na Hrvatsku Srbija ima više skladišta, ali ćemo morati da ih prilagodimo i nabavimo uređaje za aplikaciju novih sredstava za zaštitu.

Najveći problem jeste sačuvati krompir od klijavosti u maju i junu. To je teško kada se on čuva u običnim magacinima. Praktično, od Nove godine će za sve proizvođače biti izuzetno važno ovo pitanje. Nova sredstva su manje efikasna, moraju se koristiti više puta u toku skladištenja, kaže profesor Broćić i dodaje da mi nemamo iskustva s novim sredstvima za zaštitu, ali da i Evropa traži nova rešenja. Postoje preparati na bazi bilja, recimo kima, kore pomorandže. To su prirodni preparati, ali ne daju takav efekat kao onaj koji je do sada upotrebljavan.

Prema njegovim rečima, sve ove promene daju prednost proizvođačima iz brdsko-planinskih područja, gde krompir zbog uslova u kojima se gaji može duže da se čuva. Oni će moći da se pojave na tržištu kada ne mogu drugi, a sada će doći do izražaja sorte koje mogu dugo da se skladište bez tretiranja.

Promene će svakako biti neophodne. To košta, ali bez njih ne može. Skupe tehnologije verovatno neće brzo zaživeti, već će se u početku tražiti neka druga rešenja poput sortimenta i upotreba preparata koji daju neke efekte, smatra profesor Broćić.

Izvor: Politika
Foto: Unsplash

-