IN STORE  in your country  
SRBIJA
Vodič kroz kategoriju
05.10.2021.

Panel maloprodaje: Prodaja mlečnih proizvoda u maloprodajnim objektima u Srbiji

Nielsen RMS: Sve veći izbor mleka, jogurta, pavlake i sira

Ako posmatramo kanale preko kojih ovi proizvodi stižu do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše mleka, jogurta i pavlake je prodato u velikim prodavnicama, dok su najbolji kanali za prodaju sira hipermarketi i supermarketi

Autor: Nielsen

U mleku je veliki broj sastojaka neophodnih za pravilno odvijanje procesa rasta, razvoja i fiziologije organizma. Pored majčinog mleka, čovek koristi i ovčije, kozje, bivolje, čak i kobilje mleko, ali najčešće i najviše kravlje mleko.

Kao takvo, mleko je osnovna hrana sasvim male dece i dece uopšte, kao i odraslih ljudi.

Preradom mleka dobijaju se veoma ukusni i zdravi mlečni proizvodi i napici kao što su kiselo mleko, jogurt, kefir, sir, maslac, kajmak, pavlaka itd. Mleko se, takođe, zbog mnogobrojnih hranljivih namirnica dodaje raznim vrstama mlečnih hlebova, služi za pravljenje sladoleda, čokolade, raznih vrsta testa, slatkiša itd.

Od mlečnih proizvoda valjalo bi pomenuti kiselo mleko, jogurt, koji nastaje prirodnim procesom fermentacije mleka uz pomoć bakterija, zatim kefir, pa pavlaku koja se dobija obiranjem nekuvanog mleka, zbog čega je bogata mastima i veoma kalorična, te sir koji spada u namirnice velike hranljive vrednosti jer sadrži koncentrisane sastojke mleka, i to u najvećem procentu belančevine, mineralne materije, vitamine i masti.

Kako se razvija tehnologija hrane, tako sve pomenute mlečne prerađevine, baš kao i samo mleko, dobijaju nove varijetete, nove dodatke, ukuse, nove dobre bakterije koje pospešuju rad digestivnog trakta, prodavnice prave sve veće vitrine u kojima čuvaju ove proizvode, a ljudi imaju sve veći izbor za, najčešće, jutarnji obrok koji većina ne može da zamisli bar bez jednog mlečnog proizvoda. U moru tih promena jedina konstanta jeste čovekova ljubav prema mleku.

Zbog svega pomenutog, važno je videti i kakva je prodaja mlečnih proizvoda – mleka, jogurta, pavlake i sira – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje Nielsena dobijeni analizom tržišta u periodu od jula 2020. do juna 2021. godine.

Mleko

Na osnovu analize tržišta kojom je obuhvaćen pomenuti period (jul 2020. – jun 2021), u Srbiji je uočljiv blagi pad prodaje mleka, u odnosu na prethodno posmatrani period, količinski -2,1% i komadno -1,1%. Značajno je navesti da je, u vezi sa kanalima preko kojih mleko stiže do kupaca, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period u objektima hiper/super marketa zabeležen pad vrednosne (-2,2%), količinske (-4,6%) i komadne (-3,6%) prodaje ovih proizvoda.

Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja mleka najveća je u Vojvodini – 31,5%, potom u Beogradu – 28,8%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 20,9%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji – 18,7%. Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje mleka, po tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 32,4%, potom ide Beograd sa 28,2%, sledi jugoistočna Srbija sa 21%, dok je na poslednjem mestu centralno-zapadna Srbija sa 18,4%.

Ako posmatramo kanale preko kojih mleko stiže do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovog proizvoda prodato je u velikim prodavnicama po sva tri prodajna kriterijuma (vrednosno 42,8%, količinski 43,8% i komadno 43,2%), slede hiper/super marketi (vrednosno 38,1%, količinski 38% i komadno 37,3%), dok je najmanje mleka prodato u kioscima i paviljonima (vrednosno 0,1%, količinski 0,1% i komadno 0,1%).

Kada govorimo o najvećim proizvođačima mleka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Meggle, Mlekara Ub, Vindija. Ovih pet proizvođača zauzima 81% vrednosnog i 78% količinskog udela u ukupnoj prodaji mleka na srpskom tržištu u analiziranom periodu.

Za analizu prodaje mleka važna je i njihova podela po segmentu na: tečno UHT psterizovano mleko (liquid milk/UHT), tečno pasterizovano mleko (liquid milk pasteur), tečno aromatizovano mleko (liquid flavored milk), tečno sveže aromatizovano mleko (liqui flav mlk/fresh). Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima tečno UHT pasterizovano mleko sa 50,5%, potom sledi pasterizovano mleko sa 32,1%. Aromatizovano mleko u prodaji učestvuje sa 16,2% vrednosnog i 9,2% količinskog udela, dok tečno sveže aromatizovano mleko u ukupnoj prodaji mleka ima tek neznatan udeo.

U analizu prodaje mleka uključena je i njegova podela po nivou mlečne masti na: mleko sa 2,8% masti, mleko sa 1,5% masti, mleko sa 1% masti, mleko sa 3,2% masti itd. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato mleka sa 2,8% masti i na njega, u ukupnoj prodaji, otpada 69,6% vrednosnog i 77,2% količinskog udela. Na drugom mestu je mleko sa 1% masti, na trećem mleko sa 1,5% masti, a na četvrtom ono sa 3,2% mlečne masnoće.

Takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste podela ovih proizvoda po ukusu na: belo mleko (white milk), čokoladno mleko (chocolate), mleko s ukusom vanile (vanilla), mleko s ukusom jagode (strawberry), slatka pavlaka (sweet cream), biskvit (biscuit)… Podaci govore da u posmatranom periodu, u Srbiji ubedljivo najveću prodaju beleži obično belo mleko bez dodatih ukusa, i na njega otpada 83% vrednosnog i 90% količinskog udela. Čokoladno mleko učestvuje sa 13% vrednosne i 8% količinske prodaje u ukupnoj prodaji, slede mleko s ukusom vanile i ono s ukusom jagode, ali sa znatno manjom vrednosnom i količinskom prodajom.

U analizu je uključena i podela mleka po tipu pakovanja na: tetrapak (cartons), boce (bottles) i kese (bags). Najveći udeo u prodaji ima mleko u tetrapaku (vrednosno 67% i količinski 63%), potom mleko u bocama (vrednosno 28% i količinski 29%) i najmanje mleko u kesama (vrednosno 5% i količinski 8%).
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste i njegova podela po veličini pakovanja. Najviše mleka prodato je u pakovanju od 1 l (vrednosno 56,2% i količinski 60,1%), potom od 1,5 l (vrednosno 18,8% i količinski 21,4%), 0,5 l (vrednosno 5,9% i količinski 3,3%), a potom pakovanja od 0,25 l i 1,45 l. Sva ostala pakovanja mleka, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.

Jogurt

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od jula 2020. do juna 2021. godine, u Srbiji je uočljiv blagi rast ukupne prodaje jogurta, u odnosu na prethodno posmatrani period vrednosno 0,4%, dok količinski beleži pad -0,7% i komadno -2,1%.

Značajno je pomenuti da je, u vezi sa kanalima preko kojih jogurt stiže do kupaca, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period zabeležen blagi pad prodaje jogurta u hiper i super marketima od -0,1%, malim prodavnicama od -0,4%, dok velike i srednje prodavnice beleže rast od 1,2%.

Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja jogurta najveća je u Beogradu – 32,6%, u Vojvodini iznosi 25,6%, u centralno-zapadnoj Srbiji je 21,8% dok je najmanja u jugoistočnoj Srbiji – 20%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje jogurta, po tom kriterijumu prednjači Beograd sa 31,8%, na drugom mestu je Vojvodina sa 25,1%, sledi centralno-zapadna Srbija sa 22,1%, dok je na poslednjem mestu jugoistočna Srbija sa 20,9%.

Posmatrajući kanale preko kojih jogurt stiže do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u velikim prodavnicama, i to po sva tri prodajna kriterijuma (vrednosno 42,2%, količinski 42,9% i komadno 42,8%), slede hiper/super marketi, dok je najmanje ovih proizvoda u posmatranom periodu prodato u malim prodavnicama i kioscima i paviljonima.

Kada govorimo o najvećim proizvođačima jogurta, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Meggle, Mlekara Šabac. Ovih pet proizvođača zauzima 80,1% vrednosnog i 79% količinskog udela u ukupnoj prodaji jogurta na srpskom tržištu.

Za analizu prodaje jogurta važna je i njihova podela po nivou masti na: jogurt sa 2,8% masti, jogurt sa 1% masti, jogurt sa 3,2% masti, jogurt sa 0,5% masti... Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda ima jogurt sa 2,8% mlečne masti, na koji odlazi 54,5% vrednosnog i 59,3% količinskog udela, slede jogurt sa 1% mlečne masti i jogurt sa 3,2%, 1,5% masti.

Takođe, u analizu prodaje ovih proizvoda uključena je i njihova podela po tipu pakovanja na: boce (bottles), čaše (cup), tetrapak (cartons), kantice (buckets), kese (bags), činije (bowl). U Srbiji je u analiziranom periodu najviše prodato jogurta u bocama, na njih u ukupnoj prodaji otpada 46,3% vrednosnog i 54,6% količinskog udela, potom jogurta u čaši i jogurta u tetrapaku.

Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje jogurta jeste i podela ovih proizvoda po veličini pakovanja. Najviše jogurta prodato je u pakovanju od 1.000 g/ml (vrednosno 32,9% i količinski 36,8%), zatim od 1.500 g/ml, 180 g/ml, potom pakovanja od 500 g/ml i 330 g/ml. Sva ostala pakovanja jogurta, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.

Pavlaka

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od jula 2020. do juna 2021. godine, u Srbiji je uočljiv blagi rast prodaje pavlake, 1,8%vrednosno i količinski 1%, dok komadna beleži pad od 1,6%, u odnosu na isti period godinu dana pre.

Značajno je navesti da, u vezi sa kanalima preko kojih pavlaka stiže do kupaca, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, velike/srednje i male prodavnice beleže rast od 4,9%, odnosno 4,7%, dok je u ostalim kanalima prodaje zabeležen pad vrednosne prodaje. U hiper/super marketima, kada uporedimo sa istim periodom prošle godine, pad prodaje iznosi -2,9%, kisoci i paviljoni -1,1%.
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja pavlake najveća je u Vojvodini – 38,1%, u Beogradu iznosi 26,2%, u centralno-zapadnoj Srbiji je 19,2%, a najmanja je u jugoistočnoj Srbiji je 16,5%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje pavlake, i po tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 37,5%, na drugom mestu je Beograd sa 26,7%, sledi centralno-zapadna Srbija sa 18,4%, dok je region jugoistočne Srbije, sa 17,4%, na poslednjem mestu.
Ako posmatramo kanale preko kojih pavlaka stiže do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u velikim/srednjim prodavnicama 43,6%, potom slede hiper i super marketi sa 38,1%.
Kada je reč o najvećim proizvođačima pavlake, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Meggle, Mlekara Ub, Mlekara Šabac. Ovih pet proizvođača zauzima 75,1% vrednosnog i 72,6% količinskog udela u ukupnoj prodaji pavlake na srpskom tržištu.

U analizu prodaje pavlake tretirana je i njihova podela po nivou masti na: pavlaku sa 20% masti, pavlaku sa 12% masti, pavlaku sa 22% masti, pavlaku sa 10% masti… Najveću prodaju beleži pavlaka sa 20% masti, koja ima 87,8% vrednosnog i 86,9% količinskog udela u ukupnoj prodaji. Slede pavlaka sa 12% masti i ona sa 22% mlečne masnoće.

Za analizu prodaje pavlake važna je i njihova podela po tipu pakovanja na: čaše (cup) i kantice (buckets). Najveći udeo u prodaji, sa 78,7% vrednosnog i 77% količinskog udela, kod nas ima pavlaka u čašama. Pavlaka u kanticama u ukupnoj prodaji učestvuje sa 21,3% vrednosnog i 23% količinskog udela.
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje pavlake jeste i njena podela po veličini pakovanja. Najviše ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 0,400 l (vrednosno 39,8% i količinski 40,3%), pakovanju od 0,180 l i pakovanje od 0,700 l. Sva ostala pakovanja pavlake, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovih proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.

Sir

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od jula 2020. do juna 2021. godine, u Srbiji je uočljiv rast prodaje sira u odnosu na prethodno posmatrani period, i to po sva tri prodajna kriterijuma – vrednosno -6,4%, količinski -7,3% i komadno -5,5%.

Značajno je navesti da, u vezi sa kanalima preko kojih sir stiže do kupaca, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period najveći rast vrednosno beleži kanal velike/srednje prodavnice i to 14%, količinski, male prodavnice 12,1%.

Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sira najveća je u Beogradu – 42%, u Vojvodini iznosi 25,1%, u jugoistočnoj Srbiji 18%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji – 14,9%.

Ako posmatramo kanale preko kojih sir stiže do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u hiper/super marketima po sva tri prodajna kriterijuma (vrednosno 60,3%, količinski 55,7% i komadno 54,3%), slede velike prodavnice (vrednosno 32,2%, količinski 36% i komadno 35,7%).

Kada govorimo o najvećim proizvođačima sira, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Bayerische Milchindustrie BMI, Imlek, Lactalis, Mlekara Šabac, Savencia. Ovih pet proizvođača zauzima 52,6% vrednosnog i 48,5% količinskog udela u ukupnoj prodaji sira na srpskom tržištu.

Za analizu prodaje sira važna je i njihova podela po segmentu na: beli sir (white cheese), žuti sir (yellow cheese), topljeni sir (processed cheese), specijaliteti (specialities)... Najveću prodaju na našem tržištu, u ukupnoj prodaji ovih proizvoda, ima beli sir, na koji otpada 49,2% vrednosnog i 64,4% količinskog udela. Žuti sir je na drugom mestu, sa 39,4% vrednosnog i 29,4% količinskog udela, treći je topljeni sir – sa 10,1% vrednosnog i 5,8% količinskog udela, dok sirevi specijaliteti imaju 1,3% vrednosnog i 0,4% količinskog udela.

Kada govorimo o nivou masti, važnoj za analizu prodaje ove kategorije mlečnog proizvoda, sireve delimo na: one sa 45% mlečne masti, one sa 70% mlečne masti, sa neodređenim procentom mlečne masti, sa 35%, 48% masti itd. Na srpskom tržištu je, u posmatranom periodu, najviše prodato sira sa 45% mlečne masti i na njega odlazi 45,5% vrednosne i 43,3% količinske prodaje.

Još jedna podela, važna da prikaže prodajne trendove na tržištu sira, jeste njegova podela po tipu pakovanja na: okrugle kutije s poklopcem (tub), vakuumirana pakovanja (vacuum packed), kese (bags), neupakovani (no package), kutije (boxes), konzerve (tins), kantice (buckets), čaše (cup), u omotu (wrapped), rolne (roll pack), tetrapak (cartons). Na srpskom tržištu, u posmatranom periodu, najviše je prodatog sira u okruglim kutijama s poklopcem i na njih odlazi 36,7% vrednosnog i 41,8% količinskog udela, slede vakuumirani sirevi, dok sva ostala pakovanja u ukupnoj prodaji imaju znatno manji vrednosni i količinski udeo.

Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje sira jeste i podela po veličini pakovanja. Najviše ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 1.000 g (vrednosno 40,8% i količinski 40,5%), pakovanja od 250 g (vrednosno 10,2% i količinski 8,7,0%) i od 500 g (vrednosno 5,8% i količinski 9,3%), te pakovanja od 100 g i 150 g. Sva ostala pakovanja sira, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovih proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.

-