IN STORE  in your country  
SRBIJA
Vodič kroz kategoriju
22.07.2019.

BEZALKOHOLNA PIĆA - PANEL MALOPRODAJE

Nielsen: Voćni sokovi i ukus kole najomiljeniji

U periodu od marta 2018. do februara 2019, u Srbiji je uočljiv rast vrednosne prodaje sokova u odnosu na prethodno posmatrani period, dok količinski i komadno beleži pad... U istom periodu, gazirana bezalkoholna pića beleže povećane prodaje po svim prodajnim kriterijumima

Izvor: Nielsen

Osvežavajuća bezalkoholna pića danas predstavljaju veoma široku grupu napitaka i zauzimaju značajno mesto u ishrani savremenog doba. Ponuda ovih proizvoda u našim prodavnicama veća je nego ikada pre pa je zbog svega pomenutog važno videti i kakva je prodaja bezalkoholnih pića – sokova i gaziranih bezalkoholnih pića – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje iz Nielsen panela.

Sokovi

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od marta 2018. do februara 2019. godine, u Srbiji je uočljiv rast vrednosne prodaje sokova u odnosu na prethodno posmatrani period 1,7%, dok količinski beleži pad (-1,5%) i komadno (-0,7%), pri čemu naveći pad beleži volumenski prodaja sokova (-5,5%) u regiji Beograd.

Značajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih sokovi stižu do kupaca, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, povećana njihova prodaja u objektima trafika (11,0%, 9,9% i 9,2%), dok je pad prodaje zabeležen u hiper/super kanalu po sva tri kriterijuma (-2,5%, -7,5% i –6,3%).

Posmatrano po regijama Srbije, vrednosna prodaja sokova najveća je u regiji Vojvodine 28,3%, u Beogradu iznosi 25,3%, u jugoistočnoj Srbiji je 24,3%, a najmanja u regiji centralno-zapadne Srbije 22,1%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sokova, i po tom kriterijumu prednjači regija Vojvodine sa 29,3%, na drugom mestu je jugoistočna Srbija sa 28,8%, sledi regija centralno-zapadne Srbije, dok je na poslednjem mestu Beograd sa 20,0%.

Ako posmatramo kanale preko kojih sokovi stižu do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u malim prodavnicama po sva tri prodajna kriterijuma (30,5%, 32,6% i 32,0%) , slede hiper/super marketi, dok je najmanje ovih proizvoda prodato u trafikama (4,7%, 3,2%, 5,0%).

Kada govorimo o najvećim proizvođačima sokova, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Fresh & Co., Fruvita, Nectar, Rauch, Vino Župa.

Za analizu prodaje sokova važna je takođe njihova podela po segmentu.U Srbiji je u analiziranom periodu prodato najviše voćnih sokova– vrednosno 47,8% i količinski 58,4%, a slede ih voćni nektari 38,3%.

Važna za analizu prodaje sokova jeste njihova podela po ukusu. I pored veoma velikog spektra ukusa gotovo sveg voća i najrazličitijih mešavina voćnih ukusa, na srpskom tržištu najprodavaniji su sokovi sa ukusom: jabuka (apple), pomorandža (orange), mešavina više voća (multi fruit), breskva + jabuka (peach + apple), borovnica (blueberry), breskva (peach), šumsko voće (forest fruit), višnja (sour cherry), na koje otpada najveći vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji sokova.

Takođe, važna za analizu prodaje sokova jeste i podela po veličini pakovanja. Ubedljivo najveću prodaju – vrednosno 33,31% i količinski 37,4,% – beleži pakovanje od 1.500 g/ml, a na drugom i trećem mestu su pakovanja od 1.000 g/ml i 2.000 g/ml.

Gazirana bezalkoholna pića

Kada je pak reč o gaziranim bezalkoholnim pićima, na osnovu analize tržišta koja obuhvata period od marta 2018. do februara 2019, na srpskom tržištu je zabeležen trend povećane prodaje ovih proizvoda u odnosu ne prethodno analizirani period i to po svim prodajnim kriterijumima – vrednosno 7,3%, količinski 3,2% i po broju komada 6,0%.

Vezano za kanale prodaje preko kojih gazirana bezalkoholna pića stižu do potrošača, a uključeni su objekti hiper/super marketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, u svim prodajnim kanalima, osim u hiper/super marketima količinski (-0,9%) ovi proizvodi beleže povećanu prodaju po svim kriterijumima, a najveći rast beleži vrednosna prodaja u objektima srednjih prodavnica (10,4%).

Ukoliko posmatramo vrednosnu prodaju gaziranih bezalkoholnih pića po regijama Srbije, na prvom mestu je regija Vojvodina sa 30,2%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 25,1%, potom regija Beograda sa 23,8%, dok je najmanja vrednosna prodaja ovih proizvoda u centralno-zapadnoj Srbiji – 20,8%

Što se pak tiče količinske prodaje gaziranih bezalkoholnih pića po regijama Srbije, prednjači Vojvodina sa 30,9%, sledi jugoistočna Srbija sa 28,8%, potom Beograd sa 20,4% , dok ona u centralno-zapadnoj Srbiji iznosi 19,8%.

Ukoliko analiziramo kanale preko kojih gazirana bezalkoholna pića stižu do potrošača, a to su hiper/super marketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u malim prodavnicama po sva tri kriterijuma (34,0%, 35,1% i 34,1%), zatim u srednjim prodavnicama, a najmanje u trafikama.

Kada govorimo o najvećim proizvođačima gaziranih bezalkoholnih pića, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Bahus, Droga Kolinska, Knjaz Miloš, Pepsico,The Coca-Cola Company. Ovih pet proizvođača zauzimaju 93,6% vrednosnog i 87,7% količinskog udela u ukupnoj prodaji gaziranih bezalkoholnih pića na srpskom tržištu.

Za analizu prodaje gaziranih bezalkoholnih pića važna je njihova podela po tipu pakovanja na: plastične boce/flaše (bottles/plastic), limenke/konzerve (tins/can), staklene boce/flaše (bottles/glass). Na srpskom tržištu u analiziranom periodu prodato je najviše gaziranih bezalkoholnih pića u plastičnim bocama – na njih otpada 90,4% vrednosnog i 96,1% količinskog udela u ukupnoj prodaji.

Još jedna važna podela uključena u analizu gaziranih bezalkoholnih pića jeste njihova podela po ukusu na: kola, narandža (orange), drugo/ostalo (other), tonik/ biter (tonic/bitters), limun (lemon). Gazirana bezalkoholna pića sa kola ukusom imaju 61,4% vrednosnog i 60,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji ove kategorije proizvoda.

Na kraju, za analizu prodaje ovih proizvoda važna je podela po veličini pakovanja. Na prve tri pozicije po vrednosnoj i količinskoj prodaji su pakovanje od 2l (35,5% i 45,0%), 1,5l i 0,5l.

-