Kako biste opisali današnju srpsku mlekarsku industriju?
Srpska mlekarska industrija je vrlo dinamična i godinama unazad prolazi povremeno kroz mnoštvo izazova, ali predstavlja važan oslonac domaće poljoprivrede i prehrambene industrije, sa značajnim potencijalom za dalji razvoj, modernizaciju i jačanje konkurentnosti. Zahvaljujući tradiciji stočarstva, znanju domaćih proizvođača i iskustvu mlekara, Srbija ima čvrste temelje za proizvodnju kvalitetnog i raznovrsnog mleka i mlečnih proizvoda. Posebna vrednost domaće mlekarske industrije ogleda se u njenoj povezanosti sa lokalnim zajednicama, porodičnim gazdinstvima i generacijama koje čuvaju tradiciju proizvodnje mleka, na šta smo u Mlekari Šabac posebno ponosni. Istovremeno, ulaganja u savremenu tehnologiju, unapređenje kvaliteta, bezbednost hrane i razvoj novih proizvoda otvaraju prostor za dalji napredak i prilagođavanje zahtevima savremenog tržišta.
Budućnost srpske mlekarske industrije leži u spoju tradicije i inovacija. Jačanjem saradnje između proizvođača mleka, prerađivača i distributera, kao i kontinuiranim ulaganjem u kvalitet i održivost, domaća mlekarska industrija može dodatno da učvrsti svoju poziciju na regionalnom tržištu i poveća prepoznatljivost srpskih mlečnih proizvoda. Tom premisom se vodimo u Mlekari Šabac, u svakodnevnom poslovanju.
Kako ocenjujete inovativnost u vašoj industriji u Srbiji u poređenju s globalnim trendovima?
Srpska mlekarska industrija ima dobar inovativni potencijal u razvojnom sektoru i zahvaljujući solidnim osnovama u preradi i kvalitetu proizvoda. Naravno, ima prostora za sustizanje najnaprednijih globalnih trendova. Potencijal postoji u razvoju visokoproteinskih proizvoda, funkcionalnih fermentisanih napitaka, proizvoda sa smanjenim sadržajem šećera i proizvoda sa dodatom nutritivnom vrednošću. To su oblasti koje dobijaju na značaju i na globalnom tržištu. I to je ono što će biti u fokusu razvojne strategije Mlekare Šabac u narednim godinama.
Na koje tehnologije ili inovacije polažete najviše nade za budući razvoj sektora?
Verujem da će budućnost mlekarske industrije u najvećoj meri da se osloni na automatizaciju proizvodnje, razvoj inovativnih mlečnih proizvoda i održive tehnologije. Smatramo da će upravo povezivanje ovih oblasti omogućiti veću produktivnost, stabilniji kvalitet i bolju, zdravu konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu.
Naravno, bez ljudskog faktora nema napretka, tako da će sami odnosi između farmera, kao polazne tačke, i prerađivača mleka i njihova partnerska saradnja kakvu Mlekara Šabac ima već dugi niz decenija – ostati značajan faktor razvoja, kao i naravno kontinuirano ulaganje u znanje zaposlenih.
Koji su, prema vašem mišljenju, najveći izazovi u vašem poslovanju?
Osim obezbeđivanja kontinuiteta kvaliteta sirovog mleka i gotovih mlečnih proizvoda, značajan izazov u poslovanju predstavlja nestabilnost i neizvesnost u pogledu plasmana na inostrana tržišta, što otežava dugoročno planiranje proizvodnje, prodaje i investicija. Dodatni pritisak na poslovanje stvaraju kontinuirani rast cena energenata, ambalaže i drugih ključnih inputa, što direktno utiče na troškove proizvodnje i ukupnu profitabilnost.
Posebnu specifičnost poslovanja u mlečnoj industriji predstavlja činjenica da mleko i mlečni proizvodi spadaju u osnovne životne namirnice i čine neizostavan deo svakodnevne potrošačke korpe. Zbog toga su potrošači izuzetno osetljivi i na najmanje povećanje maloprodajnih cena, naročito u uslovima ograničene kupovne moći. U takvim okolnostima, jedan od ključnih prioriteta jeste kontinuirano unapređenje operativne efikasnosti, racionalizacija troškova i optimizacija proizvodnih procesa, uz očuvanje visokih standarda kvaliteta i bezbednosti hrane. Pronalaženje ravnoteže između rastućih ulaznih troškova, cenovne osetljivosti potrošača i potrebe za održavanjem profitabilnosti predstavlja jedan od najznačajnijih izazova za dugoročno stabilno i održivo poslovanje u mlečnoj industriji.
Promene u navikama potrošača, tehnološki razvoj i sve veći zahtevi tržišta traže spremnost da učimo, prilagođavamo se i unapređujemo svoje poslovanje.
Kakva je uloga održivosti i ekološke svesti u vašim procesima proizvodnje?
Održivost i ekološka svest imaju sve značajniju ulogu u savremenoj mlekarskoj industriji, a posebno kod nas u Mlekari Šabac jer predstavljaju važan pravac njenog dugoročnog razvoja. Fokus je na racionalnom korišćenju prirodnih resursa, unapređenju energetske efikasnosti, smanjenju količine otpada i odgovornom upravljanju nusproizvodima proizvodnje.
U proteklih nekoliko godina Mlekara Šabac je intenzivno investirala u unapređenje proizvodnih pogona i kapaciteta, sa ciljem modernizacije proizvodnje, povećanja efikasnosti i jačanja konkurentnosti. Posebno bih izdvojila projekte u okviru „zelene agende“, usmerene na smanjenje štetnih emisija, racionalnije korišćenje resursa i očuvanje životne sredine. U tom kontekstu, značajnu ulogu ima ugradnja solarnih panela, kao alternativnog izvora električne energije, čime se stvaraju uslovi za smanjenje zavisnosti od konvencionalnih izvora energije i unapređenje energetske efikasnosti. Ovakva ulaganja dobijaju dodatni značaj u uslovima rasta i nestabilnosti cena energenata, jer doprinose dugoročnom smanjenju troškova i većoj energetskoj održivosti poslovanja.
Poseban primer odgovornog upravljanja resursima predstavlja racionalno iskorišćenje surutke, koja se u Mlekari Šabac ne tretira kao otpad, već kao vredan nusproizvod proizvodnog procesa. Umesto njenog ispuštanja u gradski sistem za prečišćavanje otpadnih voda, surutka se usmerava ka susednoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom električne energije u biogasnim postrojenjima, gde se koristi kao sirovina za proizvodnju biogasa i energije. Na ovaj način smanjuje se opterećenje sistema za prečišćavanje otpadnih voda, dok se istovremeno omogućava korisna upotreba nusproizvoda i doprinosi razvoju principa cirkularne ekonomije.
Ovakvi primeri pokazuju da Mlekara Šabac kroz konkretne aktivnosti nastoji da poveže ekonomske ciljeve sa principima održivog razvoja, prepoznajući potencijal za stvaranje dodatne vrednosti u efikasnijem korišćenju energije i sirovina. Dalje unapređenje energetske efikasnosti, smanjenje količine otpada i pronalaženje novih mogućnosti za valorizaciju nusproizvoda, predstavljaju značajan potencijal za optimizaciju troškova, smanjenje uticaja na životnu sredinu i dugoročno održivo poslovanje.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?
Verujem da je jedan od ključnih preduslova za dalji razvoj i unapređenje mlečne industrije izgradnja dobrih, stabilnih i dugoročnih odnosa sa primarnim proizvođačima, odnosno farmerima. Obezbeđivanje kvalitetne i zdravstveno ispravne sirovine – svežeg mleka – predstavlja osnovu za proizvodnju kvalitetnih i bezbednih mlečnih proizvoda, ali i za održivost čitavog sektora.
Zato je važno da međusobno gradimo partnerske odnose, zasnovane na poverenju, otvorenoj komunikaciji, razmeni znanja i iskustava, kao i boljem razumevanju izazova sa kojima se suočavaju i primarni proizvođači i prerađivači mleka. Samo kroz međusobnu podršku, razumevanje i zajedničko traženje rešenja možemo uspešnije da prevazilazimo postojeće izazove i stvaramo stabilnije uslove za poslovanje duž celog lanca proizvodnje. Takva saradnja predstavlja dobru osnovu za sve nas u prerađivačkoj industriji da nastavimo da razvijamo i isporučujemo kvalitetne proizvode sa dodatom vrednošću, da u skladu sa mogućnostima pratimo domaće i globalne trendove i odgovaramo na sve raznovrsnije potrebe i očekivanja potrošača.
Smatram da su zdrava konkurencija i otvorena tržišna utakmica takođe važni pokretači razvoja. Veća konkurencija podstiče nas da budemo bolji, efikasniji, inovativniji i odgovorniji prema potrošačima. Istovremeno, potrošačima pruža veći izbor i mogućnost da na osnovu kvaliteta, cene i sopstvenog iskustva, odluče kome će pokloniti svoje poverenje. Upravo takvo poverenje predstavlja jednu od najvažnijih vrednosti koju svaki proizvođač treba da gradi i čuva.
Na kraju, kontinuirana edukacija, razmena iskustava i ulaganje u inovacije treba da budu zajednički prioritet svih nas. Promene u navikama potrošača, tehnološki razvoj i sve veći zahtevi tržišta traže spremnost da učimo, prilagođavamo se i unapređujemo svoje poslovanje. Na taj način ne jačamo samo pojedinačne kompanije – već podižemo kvalitet, konkurentnost i ugled čitave mlečne industrije.
Moj poziv kolegama je da više sarađujemo tamo gde imamo zajedničke interese, da razmenjujemo znanja i iskustva i da izazove posmatramo kao priliku za zajednički napredak. Jer snažniji i stabilniji primarni sektor, odgovorna i inovativna prerađivačka industrija, kao i zadovoljni potrošači – predstavljaju zajednički interes svih nas i osnovu za dugoročan razvoj mlekarstva.
