Marija Tomić, marketing menadžer, Desing: Uz oblačinsku višnju stare proizvode prilagođavamo novim zahtevima tržišta

Kako **Marija Tomić, marketing menadžer komapnije Desing** naglašava, od samog početka postojala je ideja za angažovanjem ljudi iz nauke, pre svega profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kako bi ovom projektu dali značaj kakav zaista zaslužuje. *Profesori, Mile Veljović, Dragan Radivojević, Ilija Đekić su od samog početka dali izuzetan doprinos kada se radilo o definisanju autentičnih karakteristika ove sorte višnje koje nju karakterišu i odvajaju od drugih sorti poznatih u svetu. Karakteristike su brojne: visok sadržaj antocijana, jednog od najsnažnijih antioksidanasa u prirodi koji joj daje tu moćnu tamno crvenu boju, znatno viši sadržaj kalijuma nego sto je to kod većine drugih sorti višnje, izbalansiran odnos kiselina i sećera ispracen snažnom i prepoznatljivom aromom. Tu treba još dodati i to da ne zahteva mnogo nege i velikih ulaganja kod sadnje kao sto je to slučaj sa drugim voćem. Lako se bere, ručno i mašinski, jer se plod odvaja od peteljke a koštica od mesa, a transport od plantaža do industrijskih prerađivača ne zahteva posebne uslove,* objasnila nam je ona. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/63041c8b9bd1ccb5f7253114ae8ec3a4.jpg) Takođe, prema njenim rečima, ono što im je bila ideja prilikom osnivanja ovog Centra je da i krajnjem potrošaču pošalju poruku da kada treba da izabere između dva ili više proizvoda od višnje - izabere onaj koji će nositi znak sa oblačinskom višnjom. *A da bi to i ostvarili, moramo se odvojiti od matrice da su samo dobri oni proizvodi koji nose predznak tradicionalnog. Novo doba, novi trendovi uslovljeni novim načinom života, sa puno promena, zahtevaju i da nam hrana bude usklađena baš sa tim promenama. Od osnivanja pa do danas Centar je za potrebe Desinga razvio dvadesetak novih proizvoda od oblačinske višnje i jos toliki broj modifikovao, prilagođavajući stare proizvode, novim zahtevima tržišta. Tokom 2020. godine, uz snažnu finansijsku podršku USAID-a uradili smo zaista dobar posao. Centar je za potrebe maloprodaje razvio oko 20 proizvoda na bazi oblačinske višnje u saradnji sa šest domaćih kompanija - Cold Pressok, Art Ival, Amaks - Jo.to.Go, Zdravo Produkt, Dolovac Organic i Puratos*, objasnila nam je naša sagovornica. **Opišite nam, molim vas, sam brend kako bismo našim čitaocima približili kakve sve mogućnosti imaju za stvaranje proizvoda sa Oblačinskom višnjom?** Oblačinsku višnju, koja je u Desingu osmotski dehidrirana, kandirana ili polukandirana, u obliku paste za sladoled ili paste za jogurt, termostabilnog voćnog punjenja, topinga, desertnog preliva, možete naći u krajnjim proizvodima kod svih velikih proizvođača u konditorskoj, pekarskoj i industriji sladoleda kako u Srbiji, tako i u okolnim zemljama, ali i u još desetak zemalja koje mahom pripadaju EU. Naši saradnici na projektu razvili su granolu od oblačinske višnje, voćni jogurt, 100% voćni sok, liker od višnje, voćne rolnice i 100% voćne namaze bez dodatog šećera. Proces stvaranja novog proizvoda mora krenuti iz saznanja o potrebama kupaca. **Kažete da je oblačinska višnja poznata u svetu. Možete li nam dati neke primere i stranih proizvoda koji je koriste?** Upravo zbog svih karakteristika ove izuzetne voćke, ona je poznata širom sveta kao voće idealno za industrijsku preradu, te nekoliko stotina hiljada tona iz Srbije, ali i iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske i Turske završe u voćnim jogurtima, sokovima, džemovima, namazima, smutijima, pekarskim proizvodima i sladoledima uglavnom manje više svih evropskih zemalja. Stranih proizvoda zaista ima mnogo, ali je to pitanje pre za nekog od izvoznika takozvane prve transformacije u preradi oblačinske visnje, a to su hladnjačari. Ipak, da navedemo neke od njih - Danone, Zentis, Doehler, Puratos, Rauch. Manje - više svi veliki igrači iz industrije mleka i mlečnih proizvoda, pekarstva i proizvodnje sokova. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/c4c20550ef189572b3b9b126f79193ef.jpg) **Da bi došlo do saradnje sa novim partnerima, koje kriterijume je potrebno da oni ispunjavaju?** Iznad svega, to je bezbednost proizvoda, pa onda sledljivost, naravno kvalitet, pakovanje i sva prateća dokumetacija i standardi koji sve to potvrđuju. **Možete li da nam opišete kako teče proces stvaranja novog proizvoda?** Proces stvaranja novog proizvoda mora krenuti iz saznanja o potrebama kupaca. Ceo proces uključuje strukturiranu mapu puta koja nam pomaže da dođemo do faze plasiranja novog proizvoda na tržištu. Upravljanje procesom razvoja novog proizvoda podrazumeva mnoštvo aktivnosti koje se sprovode tokom posebnih faza. Svaka se faza detaljno planira i sprovodi. Ukratko, od ideje treba krenuti, ali onda i ispitati tržište da li je ta ideja prihvatljiva i da li će imati dobar, komercijalan ishod. Nakon istraživanja tržišta, radi se marketing plan koji uključuje sve faze razvoja – od razvoja proizvoda, do ambalaže, dizajna, ispitivanja roka trajanja, kontrole bezbednosti i kvaliteta proizvoda. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/c4915550253948af07f4fa86b2e6e025.jpg) **Da li sa partnerima radite na promociji zajedničkih proizvoda? Šta biste rekli da se do sada pokazalo kao najbolji vid promocije?** U 2020. godini, baš zahvaljujući saradnji sa USAID-om smo napravili iskorak i u tom pravcu. Najviše nade smo polagali u promociju topinga od oblašinske višnje kroz McDonald’s restorane, čiji smo ovlašćeni dobavljač, ali je sve pomereno za proleće ili leto 2021. upravo zbog teške situacije u kojoj se nalazi HoReCa sektor danas. Ipak, neki od proizvoda koje smo razvijali tokom ove godine u saradnji sa kompanijama su bili promovisani kroz različite vidove promocija, od međunarodnog sajma Food Ingredients koji je održan online u decembru 2020. godine, FMCG Retail konferencije, do promocija u Beogradu koje su prošle kroz najelitnije radnje – čokolaterija Premier, Cold Pressok prodavnica u Mileševkoj ulici, prodavnica domaće hrane The Domaće. Takođe, veliki broj medija je prepoznao značaj rada Centra i pomogli nam da se za naš rad i uspehe čuje kako preko televizije i radija, tako i preko štampanih medija. *Foto: Desing*