Koliko je potrošačima u Srbiji danas važno da proizvod koji kupuju bude domaći? Da li je „proizvedeno u Srbiji“ stvarna kupovna motivacija ili više deklarativan stav?
Proces donošenja odluka kod potrošača je jedna od ključnih tema ljudi iz marketinga i kada bismo na jednostavan način mogli da odgovorimo na to pitanje, onda bi to bio odgovor na skoro sva moguća pitanja u marketingu. Domaće poreklo i odnos potrošača prema domaćim proizvodima ima značajnu emocionalnu vrednost i za mnoge predstavlja važan kriterijum pri izboru, ali u trenutku kupovine taj kriterijum retko deluje sam.
Kada biraju između domaćeg i stranog proizvoda, šta potrošačima danas najviše opredeljuje izbor – cena, kvalitet, poreklo, poverenje u brend ili nešto drugo?
Potrošači procenjuju sveukupan kvalitet proizvoda, gde zemlja porekla ima svoju ulogu, procenjuju cenu, korisnost, percipiranu vrednost brenda, način potrošnje, namenu proizvoda i prolaze kroz veoma kompleksan proces odlučivanja pri samom odabiru. Da dodam nešto veoma bitno, za potrošača to je relativno jednostavan odabir ili odluka, postoje ustaljeni oblici ponašanja, ali ima i promena u ponašanju i te promene nas veoma interesuju.
Da li se odnos potrošača prema domaćim proizvodima menja poslednjih godina? Ako da, šta nam ta promena govori?
Ja bih rekao da se taj odnos menja u meri u kojoj igrači na tržištu, brendovi, maloprodavci uspeju da posebno naglase prednosti domaćeg proizvoda i u meri u kojoj je potrošačima taj faktor bitan. Podizanje svesti o značaju domaće proizvodnje, kvaliteta i brenda, kroz različite inicijative od maloprodaje i posebnih polica za domaće proizvode, do saradnje sa lokalnim proizvođačima je ključ uspeha domaćeg na našem tržištu.
U kojim kategorijama FMCG proizvoda domaći artikli imaju posebno snažnu poziciju kod potrošača i zbog čega?
Značaj domaćeg porekla razlikuje se od kategorije do kategorije. Negde ono predstavlja jasnu konkurentsku prednost, a negde je samo jedan od faktora u procesu odlučivanja. Upravo zato ne postoji jedinstven obrazac ponašanja, već različiti motivi koji zavise od kategorije, samih proizvodnih kapaciteta u Srbiji, kao i očekivanja potrošača. Ako govorimo o kupovini automobila ili odabiru mesta za godišnji odmor, onda su to još kompleksnije odluke za razumevanje. Šta mislite, da li i u kojoj meri prosečan srpski potrošač bira između letovanja van zemlje i letovanja na nekoj od destinacija u zemlji? Interesantno je da prosečan potrošač ne postoji, već je ponašanje potrošača jedan mega skup individualnih odluka svih potrošača, pa je zanimljivo videti u kojim situacijama i kod kojih kategorija proizvoda i kod kojih generacija domaće poreklo zaista pravi razliku.
Da li domaći proizvođači dovoljno dobro komuniciraju svoju „domaću“ prednost ili je to potencijal koji još nije u potpunosti iskorišćen?
Kada je reč o komunikaciji domaćih brendova, rekao bih da pitanje više nije da li dovoljno ističu da su domaći, već da li uspevaju da objasne zašto je to važno potrošaču. Sama oznaka porekla može da privuče pažnju, ali potrošači očekuju mnogo više. Oni očekuju kvalitet, tradiciju i poreklo sirovina i ono što je možda i najvažnije, očekuju razumevanje njihovih potreba.
Na osnovu podataka kojima raspolažete, kakav savet biste uputili domaćim proizvođačima – šta im potrošači u Srbiji danas zapravo poručuju?
Kada bih jedan savet uputio domaćim proizvođačima, on bi glasio: budite domaći, ali pre svega budite relevantni. Domaći proizvođači imaju prednost jer očekujemo da dobro ili bolje poznaju svoje tržište, ali tu prednost moraju kontinuirano da potvrđuju kroz kvalitet, inovacije, ali i doslednost. Često kažem da potrošači ne kupuju samo proizvod, već i priču i vrednosti koje taj proizvod predstavlja, na koji način proizvod ili brend čini da se potrošač oseća bolje, misli bolje o sebi, ali i na koji način je potrošač bolje viđen u uskom ili širem socijalnom krugu.
I za kraj - šta je, zapravo, definicija domaćeg proizvoda?
Postoje mnoga lica domaćeg proizvoda i to ću probati da otkrijem tokom mog izlaganja na predstojećem In Store događaju "Proizvedeno u Srbiji", u Belom dvoru 22. septembra.
