Mleko je izuzetno bogat izvor hranljivih sastojaka neophodnih za pravilan rast, razvoj i funkcionisanje ljudskog organizma. Osim majčinog mleka, ljudi koriste i mleko ovce, koze, bivola, pa čak i kobile, ali najčešće i u najvećoj meri - kravlje mleko. Upravo ono predstavlja osnovu ishrane najmlađih, ali i važan deo svakodnevne ishrane odraslih.
Preradom mleka nastaju brojni ukusni i zdravi proizvodi: kiselo mleko, jogurt, kefir, sir, maslac, kajmak, pavlaka... Mleko se koristi i kao sastojak u pripremi mlečnih hlebova, sladoleda, čokolade, raznih testa i slatkiša, obogaćujući ih hranljivim vrednostima i punim ukusom.
Kako se tehnologija hrane razvija, mleko i mlečni proizvodi dobijaju nove oblike, ukuse i dodatke – uključujući korisne bakterije koje podstiču zdravlje digestivnog sistema. Prodavnice nude sve raznovrsniji izbor, a vitrine sa mlečnim proizvodima postaju sve bogatije. Za mnoge, jutarnji obrok je nezamisliv bez barem jednog mlečnog proizvoda.
U svetu punom promena, jedno ostaje nepromenjeno - čovekova iskonska ljubav prema mleku.
Zbog svega pomenutog važno je videti i kakva je prodaja mlečnih proizvoda - mleka, jogurta i sira - u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje NielsenIQ, dobijeni analizom tržišta u periodu od juna 2025. do maja 2026. godine.
Mleko
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen pomenuti period (jun 2025 – maj 2026), u Srbiji je uočljiv pad prodaje mleka, u odnosu na prethodno posmatrani period, vrednosno i količinski -5,9%.
Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih mleko stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad vrednosne, količinske i komadne prodaje.
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja mleka najveća je u Vojvodini - 31,5%, potom u Beogradu - 28,1%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 20,9%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji - 19,5%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje mleka, po tom kriterijumu takođe prednjači Vojvodina sa 32%, potom ide Beograd sa 26,6%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 21,6%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 19,8%.
Ako posmatramo kanale, preko kojih mleko stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike, srednje i male prodavnice, najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 44,7%, količinski 46,7%), slede velike prodavnice (vrednosno 20,8%, količinski 20,5%), dok je najmanje mleka prodato u hipermarketima (vrednosno 2,6%, količinski 2,4%).
Kada govorimo o najvećim proizvođačima mleka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Ljubljanske Mlekarne, Mlekara Ub i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzimaju 91,1% vrednosnog i 91,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji mleka na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.
Za analizu prodaje mleka važna je i njihova podela po segmentu na: tečno UHT pasterizovano mleko (liquid milk/UHT), tečno pasterizovano mleko (liquid milk pasteurized), tečno aromatizovano mleko UHT (liquid flavored milk - UHT), tečno sveže aromatizovano mleko (liqui flav mlk/fresh). Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima tečno UHT pasterizovano mleko sa 54,9%, potom sledi pasterizovano mleko sa 24,3%. Aromatizovana mleka u prodaji učestvuje sa 19,1% vrednosnog i 9,5% količinskog udela.
U analizu prodaje mleka uključena je i njegova podela po nivou mlečne masti na: mleko sa 2,8% masti, mleko sa 1,5% masti, mleko sa 1% masti, mleko sa 2% masti itd. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato mleka sa 2,8% masti i na njega u ukupnoj prodaji otpada 55% vrednosnog i 63,2% količinskog udela. Na drugom mestu je mleko sa 1% masti, na trećem mleko sa 1,5% masti, a na četvrtom ono sa 2% mlečne masnoće.
Takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste podela ovih proizvoda po ukusu na: belo mleko (white milk), čokoladno mleko (chocolate), mleko s ukusom vanile (vanilla), mleko s ukusom jagode (strawberry), biskvit (biscuit)… Podaci govore da, u posmatranom periodu u Srbiji, ubedljivo najveću prodaju beleži obično belo mleko bez dodatih ukusa i na njega otpada 79,3% vrednosnog i 99,9% količinskog udela. Nedefinisano mleko učestvuje sa 17,9% vrednosne i 9,1% količinske prodaje u ukupnoj prodaji, slede mleko s ukusom čokolade i ono s ukusom kafe, ali sa znatno manjom vrednosnom i količinskom prodajom.
U analizu je uključena i podela mleka po tipu pakovanja na: tetrapak (cartons), flaše (bottles) i kese (bags). Najveći udeo u prodaji ima mleko u tetrapaku (vrednosno 66,5% i količinski 70,7%), potom mleko u flašama (vrednosno 31,4% i količinski 27,2%) i najmanje mleko u kesama (vrednosno 1,5% i količinski 1,9%).
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste i njegova podela po veličini pakovanja. Najviše mleka prodato je u pakovanju od 1l (vrednosno 53,1% i količinski 60,4%), potom od 1,5l (vrednosno 12,6% i količinski 15,1%). Sva ostala pakovanja mleka, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.
Jogurt
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od juna 2025. do maja 2026. godine. godine, u Srbiji je uočljiv rast ukupne vrednosne prodaje jogurta, u odnosu na prethodno posmatrani period, vrednosno 1%, dok količinski beleži pad -1,6%.
Značajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih jogurt stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad vrednosne i količinske prodaje, osim u velikim supermarketima sa diskonterima.
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja jogurta najveća je u Beogradu 32,5%, u Vojvodini iznosi 25,9%, u zapadnoj Srbiji je 22% dok je najmanja u jugoistočnoj Srbiji 19,6%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje jogurta, po tom kriterijumu prednjači region Beograda sa 30,8%, na drugom mestu je Vojvodina sa 25,4%, sledi zapadna Srbija sa 23,2%, dok je na poslednjem mestu jugoistočna Srbija sa 20,6%.
Posmatrajući kanale, preko kojih jogurt stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice, srednje prodavnice i male prodavnice, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima, i to (vrednosno 48,3%, količinski 47,7%), slede velike i srednje prodavnice, dok je najmanje ovih proizvoda u posmatranom periodu prodato u hipermarketima.
Kada govorimo o najvećim proizvođačima jogurta, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Milk House SR, Mlekara UB i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 88,3% vrednosnog i 90% količinskog udela u ukupnoj prodaji jogurta na srpskom tržištu.
Za analizu prodaje jogurta važna je i njihova podela po nivou masti na: jogurt sa 2,8% masti, jogurt sa 1% masti, jogurt sa 3,2% masti, jogurt sa 0,5% masti... Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda ima jogurt sa 2,8% mlečne masti, na koji odlazi 51,1% vrednosnog i 60,4% količinskog udela.
Takođe, u analizu prodaje ovih proizvoda uključena je i njihova podela po tipu pakovanja na: boce (bottles), čaše (cup), tetrapak (cartons), kantice (buckets), kese (bags), činije (bowl). U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato jogurta u bocama, na njih u ukupnoj prodaji otpada 42% vrednosnog i 55,2% količinskog udela, potom jogurta u čaši i jogurta u tetrapaku.
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje jogurta jeste i podela ovih proizvoda po veličini pakovanja. Najviše jogurta prodato je u pakovanju od 1.000g/ml (vrednosno 24,8% i količinski 28,3%), zatim od 1.500g/ml, 180g/ml, potom pakovanja od 400g/ml i 150g/ml. Sva ostala pakovanja jogurta, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.
Sir
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od juna 2025. do maja 2026. godine. godine, u Srbiji je uočljiv rast prodaje sira, u odnosu na prethodno posmatrani period, i to– vrednosno 1%, a količinski 1,7%.
Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih sir stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica u odnosu na prethodno posmatrani period svi kanali beleže količinski pad, osim supermarketa.
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sira najveća je u Beogradu 37,6%, u Vojvodini iznosi 26,9%, u jugoistočnoj Srbiji 19,9%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji 15,6%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sira, po tom kriterijumu takođe prednjači region Beograda sa 34,9%, na drugom mestu je Vojvodina sa 26,8%, sledi jugoistočna Srbija sa 21,8%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 16,5%.
Kada govorimo o najvećim proizvođačima sira, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Bayerische Milchindustrie BMI, Imlek, Lactalis, Mlekara Šabac, Savencia i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzimaju 74,7% vrednosnog i 73,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji sira na srpskom tržištu.
Za analizu prodaje sira važna je i njihova podela po segmentu na: beli sir (white cheese), žuti sir (yellow cheese), topljeni sir (processed cheese), specijaliteti (specialities). Najveću prodaju na našem tržištu, u ukupnoj prodaji ovih proizvoda, ima beli sir, na koji otpada 51,5% vrednosnog i 63,7% količinskog udela. Žuti sir je na drugom mestu sa 34,6% vrednosnog i 27,1% količinskog udela, treći je procesirani sir - sa 12,7% vrednosnog i 8,7% količinskog udela, dok sirevi specijaliteti imaju 1,2% vrednosnog i 0,5% količinskog udela.
Kada govorimo o nivou masti, važnoj za analizu prodaje ove kategorije mlečnog proizvoda, sireve delimo na: one sa 45% mlečne masti, one sa 70% mlečne masti, sa neodređenim procentom mlečne masti, sa 35%, 48% masti itd. Na srpskom tržištu je, u posmatranom periodu, najviše prodato sira sa 45% mlečne masti i na njega odlazi 46,2% vrednosne i 44,4% količinske prodaje.
Još jedna podela, važna da prikaže prodajne trendove na tržištu sira, jeste njegova podela po tipu pakovanja na: kutije s poklopcem (tub), vakuumirana pakovanja (vacuum packed), kese (bags), neupakovani (no package), kutije (boxes), konzerve (tins), kantice (buckets), čaše (cup), u omotu (wrapped), rolne (roll pack), tetrapak (cartons). Na srpskom tržištu, u posmatranom periodu, najviše je prodatog sira u kutijama s poklopcem i na njih odlazi 39,2% vrednosnog i 45,5% količinskog udela. Slede vakuumirani sirevi, dok sva ostala pakovanja, u ukupnoj prodaji, imaju znatno manji vrednosni i količinski udeo.
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje sira jeste i podela po veličini pakovanja. Najviše ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 1.000g (vrednosno 25,1% i količinski 26,2%), pakovanja od 250g (vrednosno 14,6% i količinski 12,6%) i od 200 (vrednosno 7,9% i količinski 6,8%), te pakovanja od 500 i 150 g. Sva ostala pakovanja sira, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovih proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.
Ovaj tekst je deo avgustovskog izdanja IN STORE magazina. PDF prelistavanje magazina dostupno je OVDE.
