Prema pisanju crnogorskog finansijskog portala Bankar.me, ukupan profit ovih pet vodećih lanaca bio je 36,06 miliona evra, nešto niže od prethodne godinu kada im je ukupna dobit iznosila 36,75 miliona evra.
Broj zaposlenih u sektoru porastao je za 154 radnika (1,87%), sa 8.244 na 8.398. EBITDA je premašila 95,9 miliona evra, što predstavlja rast od 3,05%. Međutim, profitne marže su blago opale sa 3,12% u 2024. na 2,83% u 2025. godini (pad od 0,27 procentna poena).
Ukupni prihodi porasli
Pet vodećih trgovačkih lanaca u Crnoj Gori – Voli Trade, IDEA-CG, Hard Discount Laković, Domaća Trgovina i Megapromet – ostvarili su ukupne prihode od 1,194 milijarde evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 7,73% u odnosu na 1,109 milijardi evra koliko je ostvareno u 2024. godini, odnosno 949,4 miliona evra iz 2023. godine. Ovo znači da su trgovački lanci u periodu 2023-2025. zabeležili kumulativni rast prihoda od 25,8%, što pokazuje snažnu dinamiku sektora.
Voli Trade zadržao je poziciju lidera sa prihodima od 390,1 miliona evra, zabeleživši rast od 5,75% u odnosu na prethodnu godinu (368,9 miliona evra u 2024). U 2023. godini, Voli je ostvario 356,6 miliona evra, što znači da je za dve godine povećao prihode za 33,5 miliona evra ili 9,4%.
Na drugom mestu po prihodima je Hard Discount Laković sa 294,2 miliona evra, što predstavlja rast od 13,11% u odnosu na 260,1 miliona evra iz 2024. godine. U periodu 2023-2025, HD Laković je povećao prihode za 24,2%, sa 236,9 miliona na 294,2 miliona evra, što ga čini jednim od najdinamičnijih lanaca na tržištu.
IDEA-CG je na trećem mestu sa 275,7 miliona evra, ali sa padom od 3,91% u odnosu na 287 miliona evra iz 2024. godine. Ipak, treba napomenuti da je u 2023. IDEA imala značajno niže prihode (184 miliona evra) zbog akvizicije Franca maloprodajnih objekata tokom 2023. i njihove integracije u poslovanje, pa je rast 2023-2024 bio 56%.
Domaća Trgovina ostvarila je prihode od 161,4 miliona evra, što predstavlja solidan rast od 16,16% u odnosu na 138,9 miliona evra iz prethodne godine. U trogodišnjem periodu, ovaj lanac je povećao prihode za 31%, sa 123,2 miliona na 161,4 miliona evra.
Megapromet, zabeležio je spektakularan rast od 35,66%, dostigavši 72,8 miliona evra prihoda u poređenju sa 53,7 miliona evra u 2024. godini. U odnosu na 2023. (48,8 miliona), rast je iznosio čak 49,3%.
Dobit u blagom padu
Ukupan neto rezultat pet trgovačkih lanaca u 2025. godini iznosio je 36,1 miliona evra, što predstavlja mali pad od 1,8% u odnosu na 36,75 miliona evra iz 2024. godine, ali je ipat značajno iznad 31,19 miliona evra iz 2023. godine. U trogodišnjem periodu, ukupan profit sektora porastao je za 19,1%, ali znatno sporije nego prihodi (25,8%), što ukazuje na pritiske na profitabilnost.
Rashodi rasli brže od prihoda
Ukupni rashodi pet trgovačkih lanaca iznosili su 1,151 milijardu evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 8,07% u odnosu na 1,065 milijardi evra iz prethodne godine, odnosno 913,1 miliona evra iz 2023. To znači da su rashodi rasli brže (8,07%) od prihoda (7,73%), što je jedan od razloga pada profitnih marži.
Kako ocenjuju analitičari Bankar.me portala, rast rashoda u skladu je sa rastom prihoda, ali činjenica da rashodi rastu brže nego prihodi ukazuje na pritiske troškova poslovanja – povećanje troškova radne snage, logistike, energije i ostalih operativnih troškova koji utiču na profitabilnost sektora.
Raste broj zaposlenih
Broj zaposlenih, kako navodi pomenuti portal, u pet vodećih trgovačkih lanaca porastao je sa 8.244 sa kraja 2024. na 8.398 na kraju prošle godine, što predstavlja novo zapošljavanje 154 radnika, odnosno 1,87%. U 2023. godini broj zaposlenih je iznosio približno 6.958, što znači da je sektor u periodu 2023-2025 zaposlio više od 1.400 novih radnika.
Najznačajniji rast zaposlenosti u 2025. godini zabilježili su Hard Discount Laković (+123 radnika ili +7,68%), sa 1.601 na 1.724 zaposlenih, zatim Domaća Trgovina (+117 radnika ili +8,84%), sa 1.323 na 1.440 zaposlenih, i Megapromet (+33 radnika ili +8,94%), sa 369 na 402 zaposlenih. Voli Trade povećao je broj zaposlenih za 39 radnika (+1,65%), dostignuvši 2.406 zaposlenih. IDEA-CG jedini je lanac koji je smanjio broj zaposlenih u 2025. godini, sa 2.584 na 2.426 radnika (-158 ili -6,11%). Ipak, treba napomenuti da je u 2024. IDEA povećala broj zaposlenih, zahvaljujući integraciji Franca objekata.
Pad neto profitne marže
Profitne marže, inače, jedan su od ključnih pokazatelja efikasnosti poslovanja. Neto profitna marža sektora pala je sa 3,12% u 2024. godini na 2,83% u 2025. godini, što predstavlja pad od 0,27 procentna poena. U 2023. godini, marža je iznosila 2,90%, što znači da je 2024. bila najrentabilnija godina, dok se 2025. vratila na nivoe čak ispod 2023.
Kako objašnjava Bankar, ovi podaci pokazuju koliko je deo javnosti tokom bojkota trgovine početkom 2025. godine pogrešno razumeo razliku između trgovačke i profitne marže. Dok trgovačka marža predstavlja razliku između nabavne i prodajne cene (koja može biti 20-30%), profitna marža pokazuje koliko novca zapravo ostaje trgovcima nakon pokrića svih troškova poslovanja – plate zaposlenih, zakupnina, režijskih troškova, poreza, transporta, marketinga i dr.
Pad profitnih marži u 2025. godini sa 3,12% na 2,96% pokazuje da trgovci od svakih 100 evra prihoda zarade manje od tri evra profita, što je daleko od percepcije “velikih zarada” koja je dominirala javnom diskusijom tokom bojkota.
Sektor raste, ali usporeno
Iz svih ovih pokazatelja, stručnjaci portala Bankar.me zaključuju da trgovinski sektor u Crnoj Gori i dalje raste, ali sporije, uz visoku koncentraciju tržišta i niže marže. Uprkos rastu prihoda od 7,73% i zapošljavanju 154 nova radnika, pad profitnih marži ispod 3% potvrđuje da trgovci posluju u izrazito kompetitivnom okruženju gdje operativni troškovi “jedu” većinu dodatnih prihoda.
Valicon: Top brendovi u Crnoj Gori u 2025.
Agencija za istraživanje tržišta Valicon, koja posluje na tržištima Slovenije, Hrvatske, Srbije i BiH, uradila je analizu top brendova u Crnoj Gori za 2025, kao i za sva ostala tržišta na kojima posluje. Rang lista je kreirana na osnovu snage brenda, koja se meri kroz nekoliko ključnih pokazatelja: prepoznatljivost, iskustvo potrošača, razmatranje pri kupovini i percepciju kvaliteta. Takav pristup omogućava da se sagleda realna pozicija brenda u svakodnevnim potrošačkim izborima.
Kao i na većini tržišta regiona, vrh liste u Crnoj Gori zauzimaju snažni regionalni i međunarodni brendovi široke potrošnje.
Ipak, kako zaključuju iz Valicona, i u takvom okruženju nacionalni brendovi uspevaju da pronađu značajno mesto među najprepoznatljivijima. Analiza pokazuje da se među 100 najjačih brendova nalazi nekoliko domaćih kompanija, što potvrđuje da crnogorski brendovi imaju potencijal da izgrade snažan odnos sa potrošačima i na regionalnom nivou.
Promet robe na veliko i na malo
Promet robe u trgovini na malo u Crnoj Gori u aprilu 2026. godine bleeži snažan rast. Prema podacima Uprave za statistiku - MONSTAT, promet u trgovini na malo u aprilu 2026. godine veći je za 10,6% u tekućim cenama, odnosno za 10,7% u stalnim cenama, u odnosu na isti mesec 2025. godine.
Kako objašnjavaju stručnjaci MONSTAT-a, ovaj rast ukazuje na to da iza povećanog prometa ne stoji samo inflacija već i stvarni rast kupovne moći i veća potrošnja stanovništva.
Kretanje prometa po specifičnim robnim sektorima u trgovini na malo u Crnoj Gori za april 2026. godine dominantno je obeleženo rastom potrošnje hrane i tečnih goriva, dok sektor tekstila i odeće beleži stabilizaciju uz blagi pritisak cena.
Promet robe u trgovini na veliko u Crnoj Gori u 2025. godini dostigao je 4,1 milijardu evra, što je 8,2 odsto više nego godinu ranije, pokazuju preliminarni podaci pomenute Uprave.
Prema podacima MONSTAT-a, promet u trgovini na veliko povećan je sa 2,34 milijarde evra u 2021. godini na 4,10 milijardi evra u 2025. godini. To znači da je za četiri godine uvećan za oko 1,76 milijardi evra, odnosno približno 75 odsto. Samo u odnosu na 2024. godinu, kada je promet iznosio 3,79 milijardi evra, veleprodaja je porasla za oko 311 miliona evra.
Najveće učešće u ukupnom prometu imale su robne grupe iz oblasti prehrane, koje su činile 30 odsto ukupnog prometa u trgovini na veliko. To znači da je na promet prehrambenih proizvoda u veleprodaji otpalo oko 1,23 milijarde evra. Drugu veliku stavku čine čvrsta, tečna i gasovita goriva, sa učešćem od 17,6 odsto, odnosno oko 722 miliona evra. Farmaceutski proizvodi zauzimaju treće mesto, sa učešćem od 13,8 odsto, odnosno oko 566 miliona evra. Kada se saberu prehrana, goriva i farmaceutski proizvodi, ove tri grupe zajedno čine 61,4 odsto ukupnog prometa u veleprodaji.
