Deceniju kasnije, utisak je da više ne pričamo o tome da li će veštačka inteligencija i robotika promeniti način rada i poslovanja, već isključivo o tome koliko brzo i u kom pravcu će se to desiti. Podatak da se prethodne verzije AI koriste za usavršavanje sopstvenih novih verzija, dovoljno govori. Ono što je posebno zanimljivo jeste da promene više ne dolaze samo iz tehnoloških kompanija, već iz samog operativnog biznisa.
Globalno posmatrano, AI se iz faze eksperimenta preselio u fazu konkretne primene. Više ne pričamo samo o PoC projektima, već o sistemima koji direktno utiču na prihode i troškove, odnosno na celokupan biznis. U retail industriji, to je možda najvidljivije kroz napredne modele predikcije potražnje, optimizaciju zaliha i polica, dinamičko formiranje cena, computer vision... Ono što se ranije radilo kroz softver i iskustvo, danas algoritmi rade brže, preciznije i bez subjektivnog uticaja. Robotika, s druge strane, doživljava tišu, ali jednako značajnu revoluciju. Automatizovana skladišta, autonomni mobilni roboti (AMR), roboti za analizu polica više nisu rezervisani samo za gigante poput Amazona. Sve češće ih viđamo i kod srednjih distributera i retailera, posebno u Evropi i US. Ključna promena je pad cene tehnologije i rast fleksibilnosti – određeni sistemi više ne zahtevaju velike inicijalne investicije, već se mogu uvoditi postepeno.
Ako bih morao da dam procenu za budućnost, rekao bih da će AI i robotika postati standard, a ne diferencijator
Ono što je logičan sledeći veliki korak jeste integracija AI i robotike u jedinstven sistem. Neće biti dovoljno imati “pametan softver” i “pametne mašine” odvojeno – prava vrednost će nastati u sinergiji. Na primer, AI predviđa potražnju i generiše optimalne naloge za nabavku, dok roboti automatski reorganizuju police i pripremaju robu za isporuku. U retailu i distribuciji posebno vidim tri pravca razvoja. Prvi je hiper-personalizacija – ponuda prilagođavana u realnom vremenu. Drugi je potpuna transparentnost lanca snabdevanja – od proizvođača do police. Treći je operativna efikasnost, gde AI i robotika zajedno smanjuju troškove, zalihe i vreme isporuke.
Ipak, važno je reći da tehnologija sama po sebi (još uvek) nije rešenje. Alat je, koji treba koristiti. Najveći izazov kod kompanija nije izbor alata, već promena načina razmišljanja. Uvođenje AI-a i robotike zahteva drugačiju organizaciju procesa i možda najvažnije, spremnost da se deo odluka prepusti sistemima. Ako bih morao da dam procenu za budućnost, rekao bih da će AI i robotika postati standard, a ne diferencijator. Diferencijator će biti način na koji ih koristimo.
Na kraju, utisak je da se nalazimo na početku jedne veoma velike i praktične revolucije, nešto poput parne mašine svojevremeno. Istorija je pokazala da ovakve velike tehnološke inovacije prvo dovode do određenih otpuštanja, pa redizajna, a naposletku do otvaranja novih zanimanja i radnih mesta. Da li će biti tako, ili ona ideja s početka teksta, ostaje da vidimo...
