Profit Kaufland Stiftung raste znatno brže od neto prihoda. Konsolidovani prihod grupe povećan je za 4,5 odsto, na 34,4 milijarde evra u poslovnoj 2025/26. godini, koja je završena krajem februara, dok je neto dobit porasla za 33,2 odsto, na 353 miliona evra. Time je neto profitna marža povećana sa 0,8 na 1,0 odsto. Međutim, operativno poslovanje objašnjava samo polovinu poboljšanja rezultata od 88 miliona evra. Dobit pre kamata i poreza (EBIT) povećana je za 44 miliona evra, dok su na preostalih 44 miliona evra uticali smanjenje neto troškova kamata za 31 milion evra i smanjenje poreskih rashoda za 13 miliona evra.
Nemačka ostaje slaba tačka
Prema navodima nemačkih medija specijalizovanih za maloprodaju, Kaufland Germany u posmatranoj poslovnoj godini navodno nije ostvario dobit, iako su prodaja i učestalost poseta kupaca poboljšane u drugoj polovini godine. Ivan Chernev, koji je sredinom septembra imenovan za novog direktora Kauflanda u Nemačkoj, a do tada je bio izvršni direktor Kauflanda u Bugarskoj, već je četvrti rukovodilac na čelu nemačkog poslovanja od kraja 2023. godine.
CEE region je glavni generator Kauflandovog profita
Sedam zemalja na tržištima u razvoju Evrope predstavljaju glavni oslonac Kauflandove profitabilnosti, ali je struktura tog doprinosa postala manje stabilna. Istorijski gledano, Rumunija i Češka bile su među najvećim generatorima profita, dok je Poljska godinama imala manji, ali pozitivan doprinos.
Prema sopstvenim proračunima, zasnovanim na nacionalnim zakonskim finansijskim izveštajima, njihov zbirni dobitak pre oporezivanja (EBT) bio je 2021. godine ekvivalentan 82 odsto EBT-a Kaufland Stiftung. Do 2023. godine taj udeo pao je na 49 odsto, nakon što je poslovanje u Poljskoj prešlo u gubitak od 51 milion evra pre oporezivanja. Poljsko poslovanje ostalo je u minusu i narednih godina.
Rumunija je 2025. godine postala druga tačka pritiska. EBT je smanjen sa oko 266 miliona evra na 188 miliona evra, dok je marža pre oporezivanja pala sa 6,7 na 4,5 odsto. Poljska je smanjila gubitak sa 111 miliona na 79 miliona evra, uz poboljšanje EBT marže sa -3,5 na -2,3 odsto, ali je poslovanje i dalje ostalo neprofitabilno.
Rumunija i Poljska zajedno su 2025. godine ostvarile svega oko 20 odsto ukupnog EBT-a grupe, u poređenju sa 33 odsto godinu ranije. Podaci za Češku za 2025. još nisu dostupni, ali je ova zemlja 2024. godine bila jedan od ključnih generatora profita, sa oko 127 miliona evra EBT-a i maržom pre oporezivanja od 4,0 odsto.
Biedronka povećava pritisak u Slovačkoj
Slovačka se približava grupi najvažnijih CEE tržišta za Kaufland kada je reč o profitu. Dobit pre oporezivanja povećana je sa 65 miliona evra u 2020/21. godini na 91 milion evra u 2025/26. godini, čime se slovačko poslovanje znatno približilo tradicionalno najprofitabilnijim CEE tržištima Kauflanda.
Međutim, jača pozicija na tržištu donosi i veću izloženost konkurenciji. Biedronka je ušla na slovačko tržište u martu 2025. godine i trenutno posluje sa više od 20 prodavnica, dok i dalje ima ambiciju da do kraja 2026. godine dostigne 50 lokacija.
Prvi talas širenja bio je snažno usmeren na manje gradove i regionalna tržišta, ali se direktno preklapanje sa Kauflandom već pojavljuje, dok Biedronka ulazi i u veće urbane sredine. Biedronkino poslovanje u Poljskoj ostvarilo je neto prihod od 25,4 milijarde evra u 2025. godini. Kako se diskontna mreža u Slovačkoj bude širila, očekuje se da će pritisak na cene i marže Kauflanda biti sve izraženiji.
Tesco je Kauflandu ostavljao prostor za rast
Tesco trenutno Kauflandu pruža alternativni put za rast u Češkoj i Slovačkoj. Njegova relativno slabija finansijska i tržišna pozicija omogućava Kauflandu da privlači kupce i povećava lokalni tržišni udeo, a da pritom ne mora svakog novog kupca da preuzme direktno od Lidla, Pennyja ili Biedronke.
Kaufland je ovu strategiju konsolidacije već koristio. Tokom povlačenja Tesca iz Poljske, Kaufland je naknadno preuzeo više od desetak nekadašnjih Tesco lokacija. U Nemačkoj je akvizicija nekadašnjih hipermarketa Real pružila istu priliku, ali u znatno većem obimu.
Tesco zato za Kaufland nije samo direktan konkurent. On predstavlja i potencijalne kupce, prodajne količine i lokacije unutar kanala koji je po formatu blizak Kauflandovom poslovanju.
Povlačenje Tesca moglo bi da poveća konkurentski pritisak
Potencijalno povlačenje Tesca moglo bi ovu priliku za rast da pretvori u dodatni konkurentski rizik. Dok Kaufland trenutno može da raste brže od Tesca ili da preuzima deo lokalnog tržišnog udela britanskog trgovca, novi, snažniji vlasnik mogao bi da promeni odnos snaga.
Umesto da profitira od povlačenja konkurenta iz istog formata, Kaufland bi sve više morao da brani svoj tržišni udeo od snažnijeg rivala, što bi dodatno vršilo pritisak na cene i marže.
Biedronka bi mogla dvostruko da promeni odnos snaga
Preuzimanje Tesca od strane Biedronke donelo bi najveću promenu konkurentske dinamike. U Slovačkoj bi Jerónimo Martins mogao da spoji postojeće organsko širenje Biedronke sa već razvijenom infrastrukturom Tesco prodavnica, čime bi ubrzao ulazak na tržište koji bi inače morao da gradi lokaciju po lokaciju.
U Češkoj, gde Biedronka trenutno nema razvijenu mrežu prehrambenih prodavnica, Tesco bi joj omogućio trenutni obim poslovanja na jednom od istorijski najprofitabilnijih Kauflandovih tržišta.
Za Kaufland bi efekat, dakle, bio dvostruk. Tesco bi nestao kao veliki trgovac iz istog formata od kojeg Kaufland može postepeno da preuzima tržišni udeo, dok bi konkurent koji se oslanja na niske cene i iza sebe ima poslovanje vredno više milijardi evra dobio značajan obim na istim tržištima.
Konkurentski pritisak bi tako mogao da poraste upravo u Češkoj, jednom od ključnih stubova zarade, i Slovačkoj, tržištu koje se sada približava grupi najvažnijih CEE generatora profita za Kaufland.
Interesovanje Schwarz grupe ima i odbrambenu logiku
Prijavljeno interesovanje Schwarz grupe za Tesco zato se može posmatrati ne samo kao potez usmeren na širenje, već i kao odbrambena strategija. Strateška vrednost ne bi bila samo u preuzimanju prodavnica, već i u zaštiti etabliranog češkog profitnog stuba i rastućeg slovačkog tržišta.
Ukoliko bi Tesco preuzeo snažniji konkurent, Kaufland bi istovremeno mogao da izgubi provereni put za konsolidaciju tržišta i da se suoči sa većim konkurentskim pritiskom na tržištima koja sve više doprinose njegovoj profitabilnosti. Posledice bi se mogle osetiti i na domaćem, nemačkom tržištu.
Promene u CEE regionu povećavaju značaj Nemačke
Kauflandova profitna baza u Centralnoj i Istočnoj Evropi postaje manje pouzdana. Poljska i dalje posluje sa gubitkom, profitabilnost Rumunije značajno je oslabila, dok bi Češka mogla da se suoči sa promenom konkurentske strukture. Istovremeno, Slovačka postaje sve važnije tržište, ali je sve izloženija širenju Biedronke.
Sve to povećava strateški značaj snažnijeg doprinosa profitu iz poslovanja Kauflanda u Nemačkoj, ukoliko grupa želi da smanji zavisnost od rezultata svojih CEE tržišta.
Foto: Sebastian Rennack
