U naporima da ispratim sve te promene, sve češće sebi postavljam jedno jednostavno pitanje: da li smo usput zaboravili osnove?
Imam utisak da danas previše energije trošimo tražeći prečice, u želji da budemo brži, produktivniji i da uhvatimo korak sa tempom promena. Verujemo da će novi softver rešiti lošu organizaciju, da će nova aplikacija popraviti nejasne procese ili da će tehnologija nadomestiti nedostatak odgovornosti i discipline.
Nažalost, praksa nam pokazuje suprotno. Govorimo o digitalnim cenama, a ne o tome kako da cene zaista budu niže. Govorimo o usluzi, a osmeh u našim prodavnicama gotovo da više ne viđamo. Govorimo o operativnoj efikasnosti, dok nam zaposleni doslovno padaju s nogu.
Opsednuti smo veštačkom inteligencijom, a sve češće zaboravljamo onu ljudsku. Da saslušamo kupca pre nego što analiziramo podatke o njemu. Da pitamo kolegu kako je, umesto da razmišljamo kako da ga učinimo još produktivnijim. Da provedemo sat vremena na mestu gde nastaje vrednost, umesto da sate provodimo u salama za sastanke ili ispred ekrana. Tehnologija bi trebalo da nas približi ljudima, a ne da nas udalji od njih.
Bez obzira na industriju, uspešne organizacije gotovo uvek imaju jednu zajedničku osobinu: izuzetno dobro rade jednostavne stvari. Jasno definišu prioritete, poštuju dogovorene procese, komuniciraju otvoreno, mere rezultate i rešavaju probleme čim se pojave, umesto da ih guraju pod tepih.
Tek kada su te osnove postavljene kako treba, svaka nova tehnologija zaista može da napravi razliku.
Isto važi i za pojedince.
Koliko puta smo odlučili da ćemo od ponedeljka krenuti sa novim sistemom organizacije, novom aplikacijom za planiranje ili još jednim kursom koji će nas učiniti produktivnijim? A pritom nismo rešili ono najvažnije: da završavamo ono što započnemo, da budemo dosledni i da svakog dana napravimo makar jedan mali korak napred.
Verujem da budućnost pripada onima koji će znati da spoje najbolje od oba sveta: nove tehnologije i stare, proverene principe koji traju otkad je sveta i veka.
Najveći rezultati retko nastaju zbog spektakularnih odluka. Mnogo češće oni su posledica doslednog ponavljanja jednostavnih stvari.
Možda upravo zato najbolji sportisti i nakon osvajanja najvećih trofeja svakodnevno treniraju osnovne pokrete. Muzičari koji pune koncertne dvorane ne preskaču vežbanje skala. Piloti sa hiljadama sati leta i dalje prolaze kroz iste kontrolne liste pre svakog poletanja.
Osnove nikada ne postaju nevažne. Naprotiv, kako odgovornost raste, one postaju još važnije.
Možda je zato pravi izazov današnjice ne da neprestano jurimo za sledećom velikom stvari, već da se s vremena na vreme vratimo na početak i iskreno odgovorimo sebi na nekoliko pitanja.
Da li zaista slušamo svoje klijente, kupce i zaposlene?
Da li radimo ono što smo obećali?
Da li su naši procesi jednostavni ili ih komplikujemo bez potrebe?
Da li smo zaboravili da su poverenje, kvalitet i doslednost i dalje najjača konkurentska prednost?
Verujem da budućnost pripada onima koji će znati da spoje najbolje od oba sveta: nove tehnologije i stare, proverene principe koji traju otkad je sveta i veka.
Jer tehnologija može da ubrza put. Ali samo dobre osnove određuju da li idemo u pravom smeru. Kao što ni najlepša kuća ne može dugo da stoji bez čvrstih temelja, tako ni pojedinci ni kompanije ne mogu graditi održivu budućnost bez dobrih osnova.
