AI ne krade inspiraciju, ali menja pravila igre

Bio je ovo jedan od onih panela koji vas ne podsete na ono što već znate, već vas nateraju da preispitate kako razmišljate\. Ono zbog čega i danas, par nedelja posle, razmišljam o ovom panelu \- nisu bili trendovi, već jedno jednostavno, ali suštinsko pitanje koje se provlačilo kroz gotovo svaku diskusiju \- gde je moje mesto u svetu u kojem je AI već standard, a ne novina? Starije generacije, da ne kažem i moja, i dalje često govore o veštačkoj inteligenciji kao o nečemu što dolazi\. Za mlade sa kojima sam pričala, a i mi iz posla to vrlo dobro znamo, jeste da je ona već tu\. Ne pitaju se da li će AI promeniti industriju, to je završena priča\. Njih zanima kako da ostanu relevantni u svetu u kojem alat može gotovo sve\. I tu dolazimo do suštine\. Godinama u komunikacijama pričamo o tehnologiji, podacima, automatizaciji, personalizaciji\. Međutim, ono što sada postaje očigledno jeste da se ne menja samo način na koji radimo, menja se vrednost onoga što radimo\. Ako AI može da napiše tekst, predloži kampanju ili generiše vizual koji zadovoljava standard, onda više nije pitanje kako nešto napraviti, već je pitanje zašto to uopšte pravimo i da li ima smisla\. Odgovor je naravno da i te kako postoji smisao, jer ideje ne nastaju iz alata, već iz ljudi\. AI može da pomogne, ali ne može da zameni kritičko razmišljanje, radoznalost, intuiciju i hrabrost da se kaže nešto novo i drugačije\. Upravo tu leži naša uloga, da damo značenje, smer i „dušu“ svemu što stvaramo\. Jedno od pitanja koje mi je ostalo urezano bilo je: „Da li ćemo, oslanjajući se na AI, vremenom izgubiti inspiraciju?“ i nije bilo dileme kod mog odgovora da AI neće ukrasti inspiraciju, jer ona nije resurs koji se troši\. Ona nije ograničena količina koja nestaje što je više koristimo\. Ali se menja kontekst u kojem nastaje\. Upotreba AI će vrlo jasno pokazati razliku između onih koji zaista imaju ideju i onih koji se oslanjaju na formu\. U svetu u kojem svako može da napravi “dobar” sadržaj, „dobar“ prestaje da bude dovoljan\. Autentičnost, o kojoj smo godinama govorili kao o diferencijatoru, postaje osnovna pretpostavka, a ne konkurentska prednost\. > U svetu u kojem svi imaju pristup istim alatima, razliku više ne pravi tehnologija, razliku pravi ideja\. To posebno menja pravila igre za influensere i kreatore sadržaja\. Nekada je bio dovoljan reach\. Zatim stil\. Danas već vidimo da ni jedno ni drugo nije garancija dugoročnog uticaja\. Brendovi sve manje traže vidljivost, a sve više smisao\. Kredibilitet, doslednost i realna vrednost koju neko donosi korisnicima postaju valuta koja traje\. I ono što je meni posebno zanimljivo, kao nekome ko dugo radi u komunikacijama, jeste da mladi ljudi to intuitivno razumeju\. Njihova nesigurnost ne dolazi iz straha od tehnologije, već iz brzine kojom se sve menja i činjenice da pravila još nisu jasno definisana\. I u tome su potpuno u pravu, pravila nema, kontole nema\.\.\. Ali, možda je baš to njihova prednost\. Mi smo učili pravila da bismo igrali igru\. Oni uče dok se pravila tek pišu\. I to ih, paradoksalno ili ne, čini spremnijim za ono što dolazi\. Zato mislim da je najveća zabluda u vezi sa AI\-jem to što ga posmatramo kao pretnju kreativnosti\. On to nije\. On je alat koji radi na bazi podataka, bez emocija, bez iskustava koji su karakteristike čoveka i na kraju dana čovek je taj koji je osmislio AI\. Da li će neki poslovi nestati, a neki novi nastati zbog AI, sigurno, ali kreativnost, inspiracija \- to je i dalje jedino u glavama i rukama ljudi\. Jer u svetu u kojem svi imaju pristup istim alatima, razliku više ne pravi tehnologija, razliku pravi ideja\.