Evropska unija je 2025. godine iz zemalja van EU uvezla 2,9 miliona tona kafe, tek nešto više od 2,7 miliona tona uvezenih 2015. Količina je za deset godina povećana približno 7%, ali je vrednost uvoza porasla sa 8,6 na 18,7 milijardi evra, čak 117%. Istovremeno je u EU proizvedeno više od 2,2 miliona tona pržene i kafe bez kofeina, kao i proizvoda koji sadrže zamene za kafu, u vrednosti od gotovo 19 milijardi evra.
Podaci nas vode kroz ceo lanac: od zemalja u kojima se kafa uzgaja do međunarodne trgovine, prerade, prženja, pakovanja, distribucije i krajnje potrošnje. Prema vodiču Međunarodnog trgovinskog centra, kafa se komercijalno proizvodi u više od 50 zemalja, a u svetu postoji oko 12,5 miliona farmi kafe. Približno 95% njih manje je od pet hektara, dok najmanje 100 miliona porodica zavisi od prihoda povezanih sa kafom. ITC je procenio da godišnji prihodi globalnog sektora premašuju 200 milijardi dolara, dok zemlje proizvođači od izvoza ostvaruju oko 20 milijardi dolara godišnje. Značajan deo vrednosti nastaje u kasnijim fazama lanca, kroz preradu, distribuciju, marketing i brendiranje.
A šta pokazuju podaci za Srbiju?
Srbija je 2015. uvezla 32.125 tona proizvoda tarifne grupe 0901, u vrednosti od 73,6 miliona evra. Deset godina kasnije uvezena količina bila je nešto manja, 29.983 tone, ali je njena vrednost dostigla 192,5 miliona evra. Dakle, količina uvoza smanjena je približno 7%, vrednost uvoza povećana je približno 162%, prosečna uvozna vrednost porasla je sa oko 2,29 na 6,42 evra po kilogramu. To nije maloprodajna cena, već prosečna vrednost uvoza cele tarifne grupe. Ipak, pokazuje koliko se vrednosna slika tržišta može razlikovati od kretanja količine.
Brazil je i 2025. bio najvažnije poreklo uvoza, sa 73,6 miliona evra i udelom od oko 38%. Slede Italija sa 22,5 miliona, Uganda sa 16,1 milion i Vijetnam sa 14,4 miliona evra. Udeo Brazila smanjen je sa približno 57% u 2015. na 38% u 2025, što ukazuje na raznovrsniju strukturu snabdevanja.
Srbija kafu ne uzgaja, ali učestvuje u lancu kroz uvoz, prženje, preradu, pakovanje, distribuciju i izvoz. Vrednost izvoza povećana je sa 5,2 miliona evra u 2015. na 18,7 miliona evra u 2025. Najvažnija izvozna tržišta bila su Crna Gora, Slovenija, Poljska, Nemačka i Severna Makedonija. Spoljnotrgovinski podaci ipak prikazuju samo jedan deo tržišta. Potpunija analiza zahteva razdvajanje nepržene, pržene, instant i kafe bez kofeina, kao i sagledavanje maloprodaje, HoReCa kanala, potrošačkih navika i cenovnih segmenata.
Kafa je dobar primer kako količina, vrednost, prerada i tržišna struktura zajedno oblikuju međunarodni lanac, od zrna do šoljice.
Izvori: Eurostat, RZS, CT 0901, International Trade Centre, The Coffee Guide
