NALED: Primena ESG kriterijuma veliki potencijal za domaću privredu

***Autor: Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj, NALED*** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/basta-poljoprivreda-freepik.jpg) Održivi razvoj već odavno nije tema koja se pominje samo u teoriji, naučnim radovima, analizama i strategijama međunarodnih organizacija, država ili kompanija. Radi se o ključnom segmentu modernog poslovanja i življenja, koji svakodnevno utiče na proizvodnju i promet dobara i usluga i kvalitet života svih nas. Jasno je da 17 ambicioznih ciljeva održivog razvoja, koje su definisale Ujedinjenje nacije, a koje treba dostići do 2030, predstavljaju poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo i glad, zaštitili životnu sredinu, dobro zdravlje i klimu i osigurali jednakost, kako bi svi ljudi mogli da žive u blagostanju i da niko ne bude izostavljen. Duži niz godina NALED se pitanjem održivog razvoja bavi temeljno, sa posebnim fokusom na unapređenje zaštite životne sredine, unapređenjem okvira za razvoj održive, precizne i regenrativne poljoprivrede, kao i unapređenjem uslova za razvoj modernog i efikasnog sistema zdravstva. Kao idealan alat za privredu, implementacija ESG kriterijuma u poslovanje može značajno doprineti dostizanju projektovanih ciljeva održivog razvoja. Spremnost kompanija da ulažu u tehnologiju i inovacije za zelenu tranziciju, podrška finansijskog sektora takvim investicijama, kao i jasne regulatorne smernice nadležnih institucija, ključni su mehanizmi za pripremu srpske privrede za primenu održivih ciljeva i praksi, u skladu sa EU standardima. Za Srbiju je važno da prati ESG prakse i regulative, ali i da ih prilagodi domaćoj privredi. ESG kriterijumi donose brojne izazove kojima su izložene sve ekonomije EU i svi učesnici u lancima snabdevanja, dok je pritisak još snažniji na privrede Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju. Međutim, adekvatan odgovor na ove zahteve i primena ESG standarda mogu predstavljati šansu za sve nas. To ne samo da može zaustaviti zaostajanje za evropskim ekonomijama, već može i preokrenuti taj proces, podići konkurentnost i povećati prisutnost na EU tržištima. **Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD)** Ova direktiva, usvojena pre manje od dve godine u EU, ima za cilj da modernizuje i ojača propise u vezi sa izveštavanjem društvenih i ekoloških informacija kompanija. Prva grupa kompanija koje moraju da se pridržavaju nove direktive će početi sa izveštavanjem tokom finansijske 2024. godine, a prvi izveštaji će biti objavljeni 2025. godine. Kompanije koje podležu obavezama CSRD-a će morati da obelodane podatke o svom uticaju na društvo i životnu sredinu i da izveštavaju o upravljanju, rizicima održivosti, strategiji, mogućnostima i metrikama koje se odnose na klimatske promene u sopstvenom poslovanju, kao i kroz lanac vrednosti svojih proizvoda. Štaviše, CSRD pokriva širi spektar kompanija koje će se smatrati javno odgovornijim u pogledu uticaja svojih ekonomskih aktivnosti na ESG, što sada utiče na približno 50.000 kompanija u EU. Izuzetno važna Direktiva koju je Komisija usvojila je Predlog Direktive o dužnoj pažnji i korporativnoj održivosti(CSDDD), sa ciljem promovisanja održivog i odgovornog korporativnog ponašanja u globalnim lancima vrednosti. Prepoznajući kompanije kao ključne igrače u oblikovanju održive ekonomije i društva, predlog CSDDD im nalaže da identifikuju i ako je potrebno, spreče, prekinu ili ublaže negativne uticaje svog poslovanja na ljudska prava i životnu sredinu. CSDDD trenutno čeka konačno odobrenje Evropskog parlamenta i primenjivaće se na: kompanije iz EU sa, u proseku, više od 1.000 zaposlenih i više od 450 miliona evra globalnog neto prometa; kompanije koje nisu članice EU sa više od 450 miliona evra neto prometa u EU; i kompanije koje se ne uklapaju u gore navedene kriterijume, ali su krajnja matična kompanija grupe koja dostiže te pragove. Evropski standardi za izveštavanje o održivosti (ESRS) dizajnirani su da obezbede sveobuhvatan okvir za kompanije da izveštavaju o svojim ESG performansama. ESRS je usvojila Komisija u julu 2023. ESRS pokriva širok spektar pitanja održivosti, uključujući klimatske promene, biodiverzitet i ljudska prava, pružajući investitorima osnovne informacije za procenu uticaja na održivost kompanija u koje ulažu. Evropski zeleni dogovor promoviše viziju u kojoj Evropa postaje prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, sa ciljem održivog rasta koji koristi i privredi i društvu. Centralni deo ovog plana je Strategija od njive do trpeze, koja se bavi izazovima stvaranja održivih sistema ishrane, istovremeno priznajući međusobnu povezanost ljudskog zdravlja, društvenog blagostanja i očuvanja životne sredine. **Koncept regenerativne poljoprivrede** Jedan od najvitalnijih sektora domaće privrede, u kojem je angažovano više od 500.000 zaposlenih, svakodnevno je suočen sa izazovima održivog razvoja i primenom ESG kriterijuma u praksi jeste sektor poljoprivrede i prehrambene industrije. Lanac vrednosti od primarne biljne proizvodnje, preko transporta, prerade, logistike i finalne prodaje, je jako kompleksan i obuhvata veliki broj aktera, različitih profila. Ovo je bio povod da sprovedemo istraživanje i analiziramo karbonski otisak i održivost domaćeg lanca u poljoprivrednoj prozvodnji. Poljoprivreda je jedan od glavnih stubova ekonomske aktivnosti i rasta u Republici Srbiji, sa poljoprivrednim zemljištem koje čini skoro polovinu teritorije zemlje, učešćem poljoprivrede od skoro 7% u BDP-u Srbije. Takođe, poljoprivreda učestvuje u ukupnom izvozu robe iz Republike Srbije sa 17,8%, uz ukupnu vrednost ostvarenog izvoza u 2023. godini od 4,7 milijardi evra, i postojanje suficita u trgovinskoj razmeni poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima od ukupno 1,2 milijardi evra. Zakonodavstvo u Srbiji pokazuje tendenciju harmonizacije sa propisima EU, pogotovo u oblasti poljoprivrede, uz određene nedostatke i neusklađenosti na temu opštih ESG propisa. Glavni nedostaci u zakonodavstvu Republike Srbije su nedostatak ESG regulatornog okvira kojim bi se definisale prava i obaveze privrednih subjekata u pogledu nefinansijskog izveštavanja na nivou koji je trenutno na snazi u EU i neprepoznavanje regenerativne poljoprivredne prakse u nacionalnim strateškim i programskim dokumentima u oblasti hrane i poljoprivrede. Bazirano na dostupnim podacima, ukupni CO₂ otisak u srpskom lancu snabdevanja od njive do trpeze je procenjen na približno šest miliona tona CO₂eq emisija. Njaveći udeo u emisiji CO₂ sa 66% ima primarna poljoprivredna proizvodnja dok je na drugom mestu sektor prerade sa 24% ukupnih CO₂ emisija u lancu od njive do trpeze. Globalno gledano, emisije iz poljoprivredne proizvodnje predstavljaju skoro polovinu globalnog otiska u lancu od njive do trpeze (7,4 GtCO₂eq), dok prerada i logistika doprinose oko jedne trećine emisija (5,6 GtCO₂eq). Na osnovu poređenja očigledno je da najhitnije mere treba preduzeti u sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje. Jedno od rešenja koje može biti efikasan odgovor na smanjenje imisija CO₂ otiska u poljoprivredi jeste usvajanje i šira primena koncepta regenerativne poljoprivrede. Ne postoji zvanično usvojena definicija za ovaj koncept ali ono što je najšire prihvaćeno jeste da je to je sistem principa i praksi koji ima za cilj obnavljanje prirodnih resursa, poput zemljišta, vode i biodiverziteta. Primena regenerativne poljoprivredne prakse je efikasan način da se smanji emisija ugljen-dioksida u atmosferu, njegovim vezivanjem (tzv. sekvestracijom) u zemljištu. Rezultati analize pokazali su da primena metoda regenerativne poljoprivrede može rezultirati nešto većim prinosima u prve tri do četiri godine od početka tranzicije u odnosu na konvencionalnii način obrade zemljišta (10% do 20% veći prinosi po hektaru) nakon čega se očekuje period stagnacije i prirodnog mirovanja zemljišta tokom kog prinosi mogu biti isti ili nešto manji u odnosu na konvencionalnu proizvodnju (za oko 10%). Troškovi uzgajanja u regenerativnom modelu proizvodnje, generalno, su manji u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Uštede dolaze, pre svega, iz smanjenog broja agrotehničkih operacija i manje potrošnje goriva i radnih sati, ali i smanjene upotrebe stajnjaka, NPK i azotnih đubriva, čija se upotreba u potpunosti prekida nakon završenog perioda tranzicije sa konvencionalne proizvodnje na regenerativni model proizvodnje, tj u periodu nakon pet do sedam godina. Simulacija desetogodišnjeg ciklusa uzgajanja pšenice pokazala je da godišnje uštede u troškovima uzgajanja mogu ići i do 47%. Da bi se koncept regenarativne poljoprivrede dodatno popularizovao i prihvatio od šire grupe poljoprivrednih proizvođača, potrebno je da se ove praske prvo integrišu u nacionalne strateške i programske dokumente kojim se uređuje agarana politika i podsticaji u poljoprivredi. Potrebno je nagraditi kroz direktna plaćanja proizvođače koji primenjuju ove prakse i štitet zemljište od degradacije. Takođe, važno je i da se omogući da se kroz mere podrške ruralnom razvoju obezbedi podrška za nabavku specifične opreme i mehanizacije za proizvodnju po principima regenerativne poljoprivrede. *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/naled-odrzivi-razvoj-138-1.png)Prikaz procesa tranzicije na regenerativni model poljoprivredne proizvodnje* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/naled-odrzivi-razvoj-138-2.png)Poređenje troškova u klasičnoj obradi i u sistemu regenerativne obrade zemljišta* **Vreme za uvođenje depozitnog sistema** Jedna od najkritičnijih oblasti na polju životne sredine, koje zahteva posebnu pažnju jeste upravljanje otpadom koji generišu finalni potrošači. U domaćinstvima u Srbiji godišnje se napravi 2,87 miliona tona otpada, a nakon ostataka hrane, građani najviše izbacuju prazne plastične i staklene flaše, kartonske, papirne i druge vrste ambalaža, koje zajedno čine 30% ukupnog otpada na deponijama. Kako je stepen odvojenog prikupljanja godinama na istom nivou i pokriva najvećim delom količine koje dolaze iz privrede, vreme je za uvođenje depozitnog sistema, koji može da obezbedi dvostruko veći stepen reciklaže i rešavanje pitanja problematičnog komunalnog otpada. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/esg-reciklaza-freepik.jpg) Prema studiji britanske konsultantske kuće Eunomia, Srbija je pogodno tlo za uvođenje depozita koji bi za prve tri godine primene mogao da obezbedi da više od 90% ambalaže završi na reciklaži. Kako depozitni sistem predviđa reciklažu samo ambalaže za piće, važno je nastaviti sa razvojem primarne selekcije, kako bismo svu plastiku i druge materijale uklonili iz naše prirode. U maloprodajnim objektima potrošači bi iskorišćenu ambalažu vraćali ili direktno osoblju u maloprodajnom objektu ili odlaganjem u posebne mašine namenjene povratu. Ovaj metod najsličniji je "kaucijskom sistemu" koji je važio za staklenu ambalažu, ali se bazirao na ugovornom odnosu proizvođača i maloprodajnog objekta. Depozitnim sistemom upravljala bi centralna depozitna organizacija koju treba da čine predstavnici privrede i operatera, a država bi ovde imala ulogu nadzornog organa. Osim što bi se smanjile količine ambalaže koje se deponuju, depozitni sistem mogao bi da dovede i do otvaranja od 1.000 do 1.500 novih radnih mesta. Ipak, složenost ovog sistema utiče na to da se njegovo uvođenje i dalje odlaže, a to pre svega podrazumeva obeležavanje svih proizvoda koji bi bili predmet povraćaja i povećanje cena za depozitni iznos, logistička ograničenja maloprodaje u Srbiji i donošenje odluke koje vrste ambalaže treba da se sakupljaju na ovaj način. Procena studije Eunomie jeste da depozit treba da obuhvati svu ambalažu pića, odnosno PET, staklo, limenke i tetra pak. Važno je da nastavimo da preduzimamo konkretne mere o okviru misije održivog razvoja, a jedan od ključnih faktora za uspeh ove jeste da nastavmo da gradimo jake veze privrede, nauke i kreatora regulatornog okvira.