Budimović: Za srpsko mlekarstvo važno da se regulativa uskladi sa propisima EU

Prihodi preduzeća koja se bave uzgojem muznih krava prošle godine pali su za 12,3 odsto, a Budimović je naveo da su glavni problemi usitnjena proizvodnja, neusklađenost regulative sa propisima Evropske unije, kao i način na koji se dodeljuju podsticaji za proizvodnju.

On je rekao da je proizvodnja mleka jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede zbog svojih specifičnosti i sporog obrta kapitala, zbog kojih je često izložena oscilacijama u proizvodnji, količini, ceni i potrošnji.

To su faktori koji utiču na farmere kao primarne proizvođače i mlekare. Regulativa koju Srbija treba da preuzme i preuzima iz EU, kao zemlja kandidat za članstvo, dovodi do toga da tržišta na koja izvozimo, pre svega zemlje CEFTA, primenjuju evropske standarde, što predstavlja prepreku za izvoz, rekao je Budimović za RTS.

Podsetio je da je početkom godine došlo do krize u proizvodnji mleka, koja se tokom poslednjih meseci stabilizovala, ali da sada stižu najave o mogućim problemima sa otkupnom cenom mleka.

Naša proizvodnja je usitnjena i imamo veliki broj gazdinstava na kojima se proizvodi mleko. Naš pravilnik predviđa tri kategorije - ekstra, prvu i drugu klasu. Način podsticanja je takođe problem, jer je naša država izdvajala mnogo novca za premije za mleko, a rezultati su izostali, naveo je Budimović.

Istakao je da su preko Udruženja za stočarstvo u PKS predlagali da se napravi razlika između proizvođača koji mogu značajnije da povećaju proizvodnju i onih koji proizvode manje količine mleka, na gazdinstvima sa dve do pet krava. Dodao je da i jednima i drugima treba pružiti podršku, ali na različite načine.

Potražnja za mlekom od strane prerađivača blago je povećana, dok su proizvodi od mleka iz uvoza jeftiniji zbog nižih troškova proizvodnje u EU. To se odnosi na maslac, mleko u prahu i sireve poput trapista, gaude i edamera, rekao je Budimović.

On je naveo da se proizvođači mleka mogu motivisati da povećaju proizvodnju finansijskom podrškom, ali da je teško porediti se sa evropskim proizvođačima, jer zemlje EU imaju kompenzacione fondove koji reaguju u kriznim situacijama.

Takođe, kako je objasnio, za ekološku proizvodnju obezbeđuju posebne podsticaje, dok podrška nije vezana samo za količinu proizvedenog mleka, već i za njegov kvalitet.

Treba da se okrenemo tom sektoru, da napravimo razliku u podsticajima za male proizvođače i velike sisteme koji mogu da povećaju proizvodnju, da uskladimo regulativu o dozvoljenoj količini aflatoksina, jer nam to otežava izvoz u EU, i da na taj način omogućimo farmerima da posluju pozitivno, ukazao je Budimović.

Prema poslednjim podacima, Srbija godišnje proizvede 1,39 milijardi litara mleka, od čega oko 850 miliona litara završi u mlekarama, dok se gotovo trećina koristi u domaćinstvima, prodaje na zelenim pijacama ili namenjuje ishrani mladunčadi.

Imamo dovoljno mleka za sopstvene potrebe, ali je potrebno pronaći nova tržišta, razvijati proizvode koji mogu da se izvoze, uskladiti regulativu i raditi na edukaciji farmera kako bismo održali proizvodnju ove osnovne životne namirnice. To je jedan od načina da se sačuva srpsko mlekarstvo, zaključio je Budimović.