Cene hrane u avgustu skočile posle dva meseca pada

FAO-ov indeks cena hrane, koji prati mesečne promene u korpi pet osnovnih prehrambenih proizvoda - mleka, mesa, žitarica, šećera i biljnih ulja - iznosio u avgustu u proseku 127,4 poena, što je rast od 3,1 odsto u odnosu na jul i za čak 32,9 odsto u odnosu na isti mesec 2020. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/5e1ed7217316d4162e6216bdd595a0c6.jpeg) Cene šećera su uzletele za 9,6 odsto prošlog meseca u odnosu na jul, usled zabrinutosti zbog štete koju je mraz naneo usevima u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera. Rast cena ove namirnice je ograničila informacija o dobrim proizvodnim izgledima u Indiji i Evropskoj uniji, kao i pad cena sirove nafte i slabljenje brazilske valute, reala, navodi se u izveštaju objavljenom na veb sajtu FAO, prenosi Tanjug. Biljna ulja su na međunarodnom tržištu poskupela u avgustu za 6,7 posto, pri čemu su se cene palminog ulja vratile na istorijski maksimum zbog kontinuiranog podbačaja u odnosu na proizvodni potencijal, što je rezultiralo smanjenjem zaliha u Maleziji. Cene uljane repice i suncokretovog ulja su takođe porasle. Cene žitarica su u avgustu u proseku povećane za 3,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. Kotacije pšenice su zabeležile skok od 8,8 procenata zbog predviđene slabije žetve u nekoliko velikih zemalja izvoznica. Nasuprot tome, cene kukuruza su skliznule za 0,9 posto, usled boljih izgleda roda u Argentini, EU i Ukrajini, čime su neutralisane smanjene prognoze o proizvodnji u Brazilu i SAD-u. Globalne cene pirinča su ostale na silaznoj putanji. Međunarodne cene mesa su blago ojačale u izveštajnom mesecu, podržane snažnim kineskim kupovinama ovčjeg i goveđeg mesa, i solidnom uvoznom potražnjom u istočnoj Aziji i na Bliskom istoku za živinskim mesom. Cene svinjskog mesa su pale, usled daljeg smanjenja kupovine u Kini i slabe domaće potražnje u Evropi. FAO-v indeks cena mleka je blago opao u avgustu na mesečnom nivou, usled pada kotacija mleka u prahu zbog slabe globalne uvozne tražnje i sezonskog rasta izvoznih mogućnosti u Okeaniji, što je kompenzovalo rast cena maslaca i sira. U odvojenom izveštaju o tržištu žitarica, FAO je smanjio procenu proizvodnje žitarica u ovoj godini, za jedan posto na 2,78 milijardi tona. Takođe predviđa da će globalna proizvodnja pšenice ove godine biti manja za 0,7 posto i da će iznositi 769,5 miliona tona, uglavnom zbog negativnih posledica produžene suše u Severnoj Americi, i nepovoljnih vremenske prilika u Kazahstanu i Ruskoj Federaciji, zemljama koje su veliki proizvođači hlebnog zrna. *izvor: politika foto: Unsplash / Daria Volkova*