Deloitte: Hibridni model rada je budućnost: „bilo gde i bilo kada“

Nasuprot njima, samo 9,8% ispitanika koji studiraju biznis i finansije na vodećim univerzitetima u Centralnoj Evropi i još nekolicina njih iz Francuske više voli tradicionalni model rada u kancelariji s definisanim radnim vremenom. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/4ad0c56ce65e89d370cef512c6eb3a15.jpg) Odgovori ispitanika nisu bazirani samo na njihovoj percepciji i željama, već je u periodu sprovođenja ankete, 55% izjavilo da je bilo zaposleno ili obavljalo praksu, dok je 58% ispitanika ranije bilo zaposleno ili je radilo puno radno vreme. **Sanja Koleska, rukovodilac Službe za ljudske resurse u Deloitte-u Srbija** smatra da je za kompanije koje žele da privuku najbolje talente od suštinske važnosti da razumeju kako mlade generacije vide svoju budućnost: *Oni jasno ističu da žele mogućnost rada na daljinu, u vreme koje njima odgovara. Kompanije koje žele da nametnu svakodnevno osmočasovno radno vreme u kancelariji, jednostavno možda neće biti zanimljive mnogim najboljim mladim talentima, i za očekivati je da će preći kod onih poslodavaca koji mogu da zadovolje njihove potrebe.* **Stvaranje pravog korporativnog okruženja Ivan Stefanović, rukovodilac u Sektoru za konsalting**, naglašava da firma, koja zapošljava više od 9.000 ljudi u 19 zemalja, vredno radi kako bi se „prilagodila i slušala“, i bila sigurna da radi sve što je potrebno da se uravnoteže potrebe mladih sa potrebama posla: *Najvažnije je da poslodavac obezbedi okruženje u kome zaposleni mogu pružiti one veštine koje najbolje zadovoljavaju potrebe klijenta i kupaca. I to je upravo ono čemu težimo*. Stefanović ističe da se trenutno veliki naglasak stavlja na kancelarijski prostor, i da je veoma zanimljivo to što nova generacija ne preferira vruće stolove (samo 7%): *Od ostalih ponuđenih opcija, 26% ispitanika se izjasnilo da više voli kancelarije za dve do šest osoba. Moje duboko uverenje je da prelazimo iz kulture koju vode organizacije u kulturu tima. Kompanije takođe treba da uzmu u obzir kada troše milione na adaptacije kancelarija da za ove nove generacije fleksibilnost ne mora da znači samo velike „open spejs“ prostorije*. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/67f97cead32bf91ee02f12e4dff434cb.jpg) Stefanović još dodaje: *Bilo je ohrabrujuće videti iz ankete da su mnoge lične veštine koje ispitanici posebno cene upravo one koje će cvetati u fleksibilnom ili virtuelnom radnom okruženju: timski rad, sposobnost planiranja, poštovanje rokova, mogućnosti rešavanja problema, komunikacija, nezavisnost i još mnogo toga. Posebno je bilo zanimljivo videti kako vrednuju svoju otpornost - upornost u suočavanju sa izazovima, preprekama i smetnjama – isto tako visoko kao i veštinu. Čak 82%, je visoko ocenilo ovu opciju koju smo dodali u anketu ove godine, a koja je posebno relevantna u ovoj eri COVID-19*. Jedno od pitanja u upitniku je bilo i o tome koliko mladi veruju da je pandemija uticala na njihovu želju da razmotre opciju rada u inostranstvu, a čija je popularnost malo opala od poslednjeg istraživanja 2018. godine (sa 77% na 72% ovog puta). *Iako je većina ljudi rekla da pandemija nije uticala na njihova očekivanja u vezi sa visinom zarade ili verovatnoćom preseljenja u inostranstvo, mi verujemo da je novonastalo socijalno okruženje imalo uticaja*, dodaje Koleska. *Prelazak na fleksibilni, hibridni rad već je postojao i ranije, ali verujemo da je pandemija ubrzala njegovo prihvatanje i popularnost - odnosno, dovela je budućnost, a to možemo videti i u sve većem broju mladih koji žele fleksibilnost u pogledu vremena i mesta rada*. Uprkos popularnosti fleksibilnog rada kao koncepta, mnogi ispitanici prepoznali su da bi udaljavanje od kancelarije podrazumevalo nove izazove, uključujući ometanje od strane članova porodice, upravljanje vremenom (rizik od prekomernog rada), usamljenost i nedostatak komunikacije. Rešavanje poslednja dva izazova ključno je za stvaranje osećaja pripadnosti i usklađenosti sa svrhom i vrednostima poslodavca. *Poslodavci moraju da shvate da ljudi ne mogu jednostavno da budu ostavljeni da tonu ili plivaju u udaljenom okruženju. Bilo je zanimljivo primetiti da bi nešto više od polovine ispitanika želelo da radi na daljinu samo jednom ili dva puta nedeljno, dok bi gotovo četvrtina izabrala da odsustvuje iz kancelarije svakog meseca više od nedelju dana. Možda je iznenađujuće, ali samo 8,8% je reklo da bi želelo da radi na daljinu u potpunosti,* dodala je ona. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/77847b28a3044b944fb57ed38c1b363c.jpg) Najvažnije je pravilno uspostaviti ravnotežu. U izboru pet najvažnijih ličnih vrednosti, profesionalni rad zauzeo je četvrto mesto, što je odabralo 39% ispitanika. Ali je bilo daleko ispod dobrog zdravlja (83%, u odnosu na 71% u 2018.) i srećnog porodičnog života (78%), što ukazuje da je posao samo deo uravnoteženog pristupa životu. Mladi iz Srbije na prvom mestu istuču dobro zdravlje (88%), zatim srećan porodični život (84%), dok je profesionalni rad tek na osmom mestu prioriteta. Ostali ključni nalazi: * Vrsta posla koji mladi žele: skoro dve trećine (64%) ispitanika želi ugovor na puno radno vreme s jednim poslodavcem. Skoro četvrtina ispitanika volela bi da budu frilenseri ili konsultanti sa fleksibilnim radnim vremenom ili nepunim radnim vremenom. Pri odabiru poslodavca, najbitnija je stavka (prema mišljenju 42% ispitanika) da li poslodavci nude ili ne individualne planove za razvoj karijere i prilike za razvoj veština i sticanje iskustva. Čak 58% mladih ih Srbije smatra mogućnost razvoja karijere presudnim faktorom za odabir poslodavca, dok 19% najviše vrednuje visinu plate. * Najbolji način za kontaktiranje s potencijalnim poslodavcima: iako su Linkedin i Fejsbuk dva najpopularnija sredstva preko kojih mladi ljudi dolaze do informacija i saznanja o potencijalnim poslodavcima i poslovima, razgovor za posao (77%) se i dalje smatra najboljim načinom za stupanje u kontakt sa poslodavcem. * Želja za rad u drugim državama: više od četvrtine ispitanika namerava da se preseli u inostranstvo radi posla, dok je 72% njih spremno da tu opciju razmotri. To je jedan od razloga zbog čega su velike strane kompanije najprivlačniji poslodavci (prvi izbor za 38% ispitanika), potom slede mala ili srednja preduzeća (8,5%) i velika nacionalna preduzeća (6,4%). Manje od 4% ispitanika razmotrilo bi rad u startap kompaniji, što znači da mladi ljudi traže sigurnost na početku svoje karijere. Kada je reč o mladima iz Srbije, 78% je voljno da se preseli u drugu zemlju zbog posla, ali 80% ispitanika kaže da pandemija nije uticala na njihovu želju za odlaskom u inostranstvo. * Pogledi na privredu i tržište rada: uprkos navedenom, iz odgovora ispitanika može se uvideti poverenje. Iako 38% njih smatra da je tržište rada u lošem stanju, što je barem delomično izazvala pandemija, više od 70% ispitanika smatra da će im biti potrebno manje od šest meseci da pronađu posao kakav žele. Velika većina isto tako smatra da Kovid-19 ne bi trebalo da negativno utiče na očekivanja u pogledu plate. Takođe, skoro 90% ispitanika smatra da pronalazak dobrog posla zavisi od njihovog truda i iskustva. * Kompetencije i prioriteti rukovodstva: Ispitanici su naveli da su glavne osobine dobrog lidera jake strateške sposobnosti (60%), želja za razvojem zaposlenih (44%), demokratski pristup (43%) i inspirativnost. A glavni prioritet lidera (44%) bi trebalo da bude da obezbedi budućnost organizacije. * Program različitosti: većina (92%) bi radije radila u organizaciji s različitom radnom snagom (u pogledu starosti, pola, nacionalnosti, etniciteta itd.). Skoro 75% ispitanika nije izrazilo preferencije u pogledu pola nadređenih osoba. * Kompanije treba da dokažu najbolje prakse održivosti: skoro tri četvrtine ispitanika smatra da kompanije širom sveta stavljaju naglasak na vlastite programe umesto na društvo u celini. S obzirom na to da potrošači, investitori i drugi stejkholderi sve više obraćaju pažnju na programe održivosti, ovakva percepcija bi trebalo da zabrine organizacije. Prema rečima Stefanovića, generacija koja dolazi nije homogena u svojim pogledima i postoje jasne razlike između ambicija njenih članova. Kako kaže: *Zbog toga se u izveštaju razlikuju četiri različita tipa ličnosti, koji imaju različite ambicije kada su u pitanju karijera i životni ciljevi. Ove grupe smo nazvali „Željni dabrovi“, „Svestrani“, „Brzi tragači“ i „Slučajni prolaznici“. Sve one imaju svoju snagu i slabost zbog kojih su kadri za različite uloge u kompaniji, u zavisnosti od strategije zapošljavanja i rasta same kompanije.Konkurencija za vrhunske talente je intenzivna, a ovo će biti samo još intenzivnije u post-kovid svetu. Zbog toga preporučujemo poslodavcima da iskoriste svaku priliku da se približe najboljim diplomcima. I to je ono što se nadamo da će im Prvi koraci 2021 i omogućiti.* *Izvor: Instore Foto: Unplash*