U maju su potrošačke cene porasle 2,6 odsto godinu na godinu, nakon rasta od 2,9 odsto u aprilu, što je bila najviša stopa od januara 2024.

Točenje goriva, posebno benzina, znatno je poskupelo posle naftnog šoka zbog iranskog rata.

U junu su energenti za domaćinstva i gorivo bili skuplji 3,4 odsto nego u istom mesecu prethodne godine, saopštili su statističari u utorak.

To je, međutim, već bilo znatno manje od rasta od 6,6 odsto u maju i oko 10 odsto u aprilu.

Inflacija je u junu pala pre svega zbog pada cena nafte, rekao je Jörg Krämer, glavni ekonomista Komercbanke.

Međutim, očekuje se da će cene ponovo porasti u julu, jer se u međuvremenu ukida popust na gorivo.

Uz naznake popuštanja tenzija u sukobu s Iranom, cene nafte su naglo pale.

Severnomorska nafta brent nedavno je pala na 74 dolara po barelu, približno na nivo na kojem je bila pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku krajem februara.

Ukupno, potrošačke cene su od maja do juna pale za 0,3 odsto, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku.

Energenti su i prošlog meseca bili glavni generator inflacije, ali efekat je ublažila vladina poreska olakšica, koja je istekla krajem juna. Energija za domaćinstva i gorivo su, naime, bili 3,4 odsto skuplji nego 12 meseci ranije.

Ekonomisti upozoravaju da cene u julu ponovo mogu osetnije da skoče, jer je poreska olakšica, koja je cenu litre benzina i dizela obarala za oko 16 centi, istekla posle dva meseca.

Uz to, svi pažljivo motre novu eskalaciju napetosti između SAD i Irana, koja je izazvala i novo poskupljenje nafte.

Hrana je u međugodišnjem poređenju u junu poskupela 0,4 odsto.

Sa druge strane, usluge su skočile za 3,1 odsto, isto koliko i prethodnog meseca, i ponovo bile jedan od faktora ubrzanja inflacije.

Bazna inflacija, koja ne uključuje cene energenata i hrane, sklonije oscilacijama, u junu je bila 2,5 odsto.

Novi podaci su stigli u vreme kada je Evropska centralna banka (ECB) pod pritiskom da suzbije inflaciju na dva odsto.

ECB je u junu reagovala na talas snažne inflacije, izazvan posledicama rata u Iranu, podizanjem referentne kamatne stope prvi put posle skoro tri godine.

Veća kamata znači skuplje pozajmice, odnosno pad tražnje za novcem, što, pak, hladi privredu.

ECB procenjuje da ciljanih dva odsto godišnje inflacije neće postići pre 2028. godine, što povećava izglede dodatne revizije kamate naviše.

Foto: Pixabay