Ključni faktor rasta spoljne trgovine bilo je intenziviranje saradnje sa azijskim zemljama, pre svega sa Kinom.
Spoljnotrgovinski suficit Rusije u periodu januar–maj dostigao je 59,1 milijardu američkih dolara (oko 50,5 milijardi evra), što predstavlja rast od 9,4% na godišnjem nivou.
Ukupan spoljnotrgovinski promet iznosio je 295,7 milijardi dolara (oko 252,8 milijardi evra), odnosno 8,3% više nego godinu ranije.
Pri tome, izvoz je porastao za 8,5% na 177,4 milijarde dolara (oko 151,6 milijardi evra), dok je uvoz porastao za 8,1% na 118,3 milijarde dolara (oko 101,2 milijarde evra)
Trgovina sa Evropom pokazala je različite trendove. Ruski izvoz u evropske zemlje pao je za 8,4%, sa 25,1 milijardu dolara na 23 milijarde dolara (oko 19,7 milijardi evra). Istovremeno, uvoz iz Evrope povećan je za 8%, sa 28 milijardi dolara na 30,3 milijarde dolara (oko 25,9 milijardi evra).
Prema podacima Eurostata, robna razmena između Rusije i Evropske unije u periodu januar–april smanjena je za 16,5%, usled postepenog smanjenja uvoza ruskih energenata i đubriva od strane EU.
Orijentacija Rusije prema azijskim tržištima potvrđena je i podacima kineske carine. Trgovinska razmena Rusije i Kine u periodu januar–maj povećana je za 22,9% i dostigla je 109,5 milijardi dolara (oko 93,6 milijardi evra).
Rast izvoza prvenstveno je bio rezultat povećanih isporuka mineralnih proizvoda, pre svega nafte, čiji je izvoz porastao za 4,3% na 96,1 milijardu dolara (oko 82,2 milijarde evra).
Značajan doprinos dao je i izvoz hrane i poljoprivrednih sirovina, koji je povećan za 20,3% i dostigao 18,4 milijarde dolara (oko 15,7 milijardi evra), zahvaljujući većim količinama izvoza žitarica i proizvoda od uljarica.
