Skoro 50% španskih potrošača konzumira hranu nakon isteka roka upotrebe

Jedan od najmanje poznatih aspekata potrošačkih navika u Španiji jeste da skoro polovina potrošača konzumira hranu nakon isteka roka upotrebe. Reč je o ukorenjenoj i opasnoj navici koja, međutim, prvi put pokazuje blagi pad, verovatno zahvaljujući većoj svesti o zdravlju i ishrani kao rezultatu kampanja edukacije i informisanja potrošača. Ovo je jedan od iznenađujućih podataka otkrivenih u najnovijem istraživanju MPAC, koje pokazuje da je 46% ispitanika priznalo da je tokom 2025. godine konzumiralo proizvode nakon isteka roka upotrebe. Ipak, ovaj procenat je nešto niži nego prethodnih godina, kada je više od polovine ispitanika priznavalo da praktikuje ovu naviku opasnu po zdravlje.

Kako ističu iz MPAC-a, od suštinskog je značaja razlikovati rok upotrebe i oznaku "najbolje upotrebiti do". Rok upotrebe označava krajnji datum do kojeg se proizvod može bezbedno konzumirati, dok "najbolje upotrebiti do" označava period tokom kojeg hrana zadržava optimalna svojstva ukusa, teksture i kvaliteta, iako se može bezbedno konzumirati i nakon tog datuma ukoliko je u dobrom stanju. Zapravo, 65% anketiranih potrošača smatra da su informacije o roku upotrebe i preporučenom roku potrošnje najvažnije informacije na deklaraciji.

Rezultati istraživanja MPAC-a pokazuju da većina ispitanika ima poverenja u rok upotrebe i radije ne konzumira hranu nakon njegovog isteka jer smatra da postoji veliki rizik. Sa druge strane, 35% prihvata da konzumira proizvode nekoliko dana nakon navedenog roka, verujući da postoji određeni period tolerancije u zavisnosti od vrste proizvoda. Još 16% oslanja se isključivo na izgled, miris, teksturu i ukus hrane, procenjujući isključivo čulima da li je proizvod još pogodan za konzumaciju.

Baskija, La Rioha i Kastilja-La Manča područja su u kojima se najmanje konzumiraju proizvodi sa isteklim rokom, prema istraživanju MPAC. U Kataloniji, autonomnoj zajednici Navara i Seuti smatraju da nekoliko dana nakon isteka roka ne predstavlja problem. U Kastilji i Leonu, Ekstremaduri i na Kanarskim ostrvima ispitanici navode da se vode izgledom hrane.

Anketirani potrošači iz ruralnih sredina pridaju najmanje značaja roku upotrebe. Njih 37% smatra da nekoliko dana nakon isteka roka ne predstavlja problem, za 22% je najvažniji izgled proizvoda, dok 32% ne brine da bi im proizvod mogao naškoditi. Devet odsto navodi da zapravo ne zna šta rok upotrebe znači.

Starije osobe pokazuju najveće nepoznavanje značenja roka upotrebe. Njih 40% smatra da konzumiranje proizvoda nekoliko dana nakon isteka roka nije problem, za 15% je najvažniji izgled proizvoda, dok 9% priznaje da ne zna razliku. Sa druge strane, mlađe osobe pokazuju najveći nivo znanja i kod njih postoji najveći strah od konzumiranja proizvoda nakon isteka roka upotrebe, što navodi 65% ispitanika.

Paradoksalno, anketirani potrošači sa višim nivoom obrazovanja pokazuju veće nepoznavanje značenja roka upotrebe: 15% njih pridaje manji značaj izgledu proizvoda, 32% smatra da nekoliko dana nakon isteka roka nije problem, dok 11% priznaje da ne zna razliku između oznake „najbolje upotrebiti do“ i roka upotrebe.

Slično tome, iznenađujuće je da studenti ubedljivo najmanje poznaju značenje roka upotrebe: 14% smatra da nekoliko dana nakon isteka roka nije problem, 7% se vodi izgledom proizvoda, dok se 77% ne plaši da bi im takav proizvod mogao naškoditi.